Nemačka 2025 - ekonomski bolesnik, a berzanski prvak EU

Nemačka se suočava sa nizom ekonomskih problema koji su ovoj ekonomski moćnoj i izvozno orijentisanoj zemlji doneli sumnjivu titulu "bolesnika Evrope". Vlada kancelara Olafa Scholza do sada nije uspela da ubedljivo pokrene ekonomski motor Evropske unije – nemačka privreda je tokom pandemije oslabila, pa jačala, a u poslednje dve godine ponovo stagnira.

Dok Scholzova vlada pakuje kofere, lista problema i izazova sa kojima će morati da se nosi njegov naslednik, smatra Mitje Kovač, ekonomista sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, stalno se povećava. Nemačkoj ekonomiji opterećuje sve: od visokih troškova energije, arhaične birokratije, ilegalnih migracija do visokih troškova rada i smanjenja investicija u infrastrukturu i industriju. Predviđanje za 2025? "Savršena ekonomska oluja", dramatičan je stručnjak.

"Test je i velika trgovinska zavisnost od Kine i nepredvidivost Trumpovih trgovinskih mera protiv Evrope i Kine", nabraja dodatne "začine" toksične mešavine koja truje ekonomiju EU, Sašo Ivanović, direktor sektora za upravljanja investicionim fondovima Triglav osiguranju.

Ali kvar nemačkog ekonomskog motora ima iznenađujuće ograničen uticaj na berze u zemlji. Predviđa se da će četrdeset kompanija koje čine referentni nemački DAX indeks ostvariti rast zarade po akciji za više od 10 odsto u 2025. godini, što je najveći među evropskim kompanijama. Razlog? "Najveći predstavnici nemačkog berzanskog indeksa DAX su kompanije koje posluju globalno i njihovi prihodi ne zavise samo od uslova u domaćoj privredi", objašnjava ekspert, raskorak između ekonomskog pacijenta i berzanskog šampiona EU.

Nemačka berza na rekordnom nivou

DAX je prošle godine porastao za čak 43 odsto, pri čemu je značajan katalizator njegovog jačanja bio rast akcija kompanije SAP. Cena akcije kompanije koja razvija softver porasla je prošle godine za 69,7 odsto zbog velikog interesovanja investitora za razvoj proizvoda veštačke inteligencije i partnerstva sa kompanijama Microsoft, Meta i Nvidia. Ipak, odnos P/E između cene akcije i profita, koji iznosi 47,7, znatno je iznad proseka, što znači da je akcija precenjena.

 

 

Već prošlu godinu indeks sa kapitalom od 241 milijardu evra zatvorio je dvocifren rast od skoro 20 odsto, što je više od 7,1 odsto prosečnog rasta šireg indeksa Stoxx Europe 600, i više od 8,8 odsto rasta, za francuski indeks CAC 40. Početkom decembra dostigao je čak i istorijski rekord, pošto je prvi put do sada prešao psihološku granicu od 20.000 poena.

Dok ruska ratna oluja onemogućava energetsku konkurentnost nemačke privrede, ona ima stimulativni efekat na njenu odbrambenu industriju, koja je jedna od najvećih u EU. Tako je akcija Rheinmetalla najprofitabilnija akcija u nemačkom berzanskom indeksu DAX i peta najprofitabilnija akcija u evropskom berzanskom indeksu Stoxx Europe 600 po godišnjem rastu, a samo prošle godine dobio je na vrednosti 109 odsto.

"U nestabilnom geopolitičkom okruženju, gde evidentno raste želja i potreba za jačanjem odbrambenih sposobnosti mnogih zemalja, odbrambena industrija doživljava renesansu", objašnjava brzi rast Blaž Hribar, član uprave Penzionog društva. Objavljujući svoje poslovne rezultate u trećem kvartalu, Rheinmetall je rekao da je prodaja porasla za skoro 40 odsto na godišnjem nivou, što je novi rekord kompanije.

Među zapaženijim kompanijama koje su pokretale rast DAX indeksa je Deutsche Telekom. Godišnji rast akcija najvećeg evropskog telekomunikacionog operatera od 32,9 odsto doprineo je ukupnom jačanju ovog indeksa sa 2,3 odsto njegovog rasta. Prema najavama menadžmenta, kompanija gradi tri nova data centra, a u svoje usluge intenzivno ugrađuje generativnu veštačku inteligenciju.

Prvih deset upotpunjuje inženjerski koncern Siemens, koji beleži povećanu potražnju za data centrima. Vrednost akcija kompanije, koju analitičari tumače kao pokazatelj stanja nemačke privrede, porasla je prošle godine za 23 odsto, dok je kompanija za ovu godinu predvidela rast prihoda od tri do sedam odsto. Kompanija, sa 113 milijardi porudžbina, beleži istorijski rekord potražnje za proizvodima i uslugama.

Bayer i automobilska industrija

Učinak prva tri, koji zajedno čine trećinu vrednosti indeksa, nadmašio je inače loš učinak automobilskih kompanija koje se bore kao što su BMW, Mercedes i Volkswagen.

Akcije proizvođača automobila bile su pogođene manjom potražnjom za električnim automobilima i prodorom kineskih proizvođača sa konkurentnim cenama, pri čemu su akcije velike tri pretrpele gubitak od 20 odsto ili više. Najveći gubitnik prošle godine bio je Bayer, sa padom vrednosti akcija za više od 43 odsto, što je najveći u poslednje dve decenije. Kako piše Bloomberg, hemijski proizvođač nije uspeo da realizuje najavu restrukturiranja.

Sledi farmaceutska kompanija Sartorius (u okviru grupe je i domaća Bia Separations), čija je akcija bila sa više od 35 odsto gubitka vrednosti, druga najlošija u referentnom indeksu 2024. godine. Kompanija se prošle godine suočila sa padom potražnje nakon završetka pandemije kovida. Sa padom vrednosti akcija od 23,02 odsto, odnosno 20,5 odsto, među najvećim gubitnicima su bavarski BMW i Volkswagen.

U tom pogledu, izražena izvozna orijentacija nemačke privrede je spas koji obezbeđuje dobro stanje domaćih kompanija na finansijskim tržištima, jer kompanije najveći deo prihoda ostvaruju na inostranim tržištima. Prema podacima Svetske banke, nemačka privreda je treći najveći izvoznik u svetu, posle SAD i Kine, sa automobilskom industrijom na prvom mestu sa 150 milijardi dolara godišnjeg izvoza.

 

 

Ivanović: Procene su niske

Međutim, Ivanović pozitivne rezultate i predviđanja stavlja u kontekst koji definišu dve važne činjenice. "Prosečan očekivani godišnji rast zarade po akciji za kompanije koje čine DAX indeks je zaista veći od 10 odsto, ali treba uzeti u obzir nižu bazu nekih kompanija koje su zabeležile značajan pad zarade u 2023. i 2024. godini.", objašnjava on. On dodaje da je automobilska industrija važna za privredu i izvoz, ali je prošle godine imala "prilično ograničen uticaj" iz perspektive berzi.

Situacija u Nemačkoj utiče i na širu evropsku sliku, jer je druga ekonomija EU, Francuska, dobila četvrtog premijera ove godine, Francoisa Bayroua, od kojeg finansijska tržišta očekuju drastično smanjenje državnog duga. "Ekonomska slabost centralnog dela Evrope, uključujući i Francusku, nastaviće se i ove godine", kaže ekspert, ali uteha je činjenica da su vrednovanja već prilično niska, dodaje.

 

 

Šta donosi najava zamrzavanja 'kočnice dugova'?

Od ishoda vanrednih izbora, smatraju analitičari, zavisiće i dalji rast nemačke berze, pored Trumpovih tarifa i geopolitike. Kako je za Bloomberg Adriju rekao politikolog Jure Požgan sa Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani, pobeda se trenutno smeši alijansi CDU/CSU, koja je sklonija smanjenju rashoda, smanjenju zaduživanja i većim podsticajima privredi.

Scholzevi socijalisti, SPD, koji su, prema istraživanjima javnog mnjenja, pored FDP-a i Zelenih najverovatniji koalicioni partneri hrišćanskog saveza, već su najavili zamrzavanje "kočnice dugova".  Lider CDU i najverovatniji kancelar Friedrich Merz je pristalica te mere, koja je sprečila Nemačku da od 2009. pređe 0,35 odsto BDP-a, ali je u predizbornoj kampanji rekao da je – kao i SPD – bio za zamrzavanje pod uslovom da se novac ne koristi za stimulisanje potrošnje ili finansiranje socijalnih programa. To predviđa teške koalicione pregovore, koji bi mogli da traju i do prve polovine 2025. godine.

"Uklanjanje "kočnice dugova" je mera koja u sprezi sa stimulativnom monetarnom politikom i može pomoći privredi da prebrodi krizu", smatra Ivanović. Ipak, upozorava da to nije recept za dugoročnu konkurentnost nemačke privrede.