Da li je 'januarski efekat' berze stvaran

Decenijama je popularna teorija smatrala da američke akcije imaju tendenciju da rastu više u januaru nego u drugim mesecima. Postojanje ovog fenomena, poznatog kao januarski efekat, nekada je izgledalo neosporno jer su studije pokazale nekoliko puta veće dobitke u januaru nego u proseku u mesecu. Efekat je bio najizraženiji među malim akcijama od 1940. do sredine sedamdesetih. Ali činilo se da se efekat smanjio oko 2000. godine i od tada nije bio tako pouzdan.

Kakvo je poreklo teorije januarskog efekta

Otkriće januarske tržišne anomalije se naširoko pripisuje Sidneyju Wachtelu, investicionom bankaru koji je vodio istoimenu finansijsku firmu i identifikovao januarski boljitak 1942. godine. Koristeći podatke prikupljene tokom dve decenije, on je u objavljenom radu primetio da su manje akcije, kojima se obično trguje u manjim količinama od akcija velikih kompanija, imale tendenciju rasta i znatno nadmašile svoje veće konkurente u januaru.

Kasnije istraživanje je potvrdilo ovu anomaliju, sa osnovnom studijom iz 1976. o indeksu cena na Njujorškoj berzi jednako ponderisane, koja je utvrdila prosečni januarski prinos od 3,5 odsto, u poređenju sa 0,5 odsto za druge mesece, koristeći podatke iz 1904. godine. Metod Salomona Smitha Barneya za proučavanje tržišnih podataka od 1972. do 2000. pokazao je manji, ali još uvek merljiv efekat. Efekat je nestao nakon 2000. godine, prema nekoliko studija.

Tokom tri decenije, počevši od sredine osamdesetih, Russell 2000 indeks – vodeći među akcijama sa malom kapitalizacijom – u proseku je porastao za 1,7 odsto u januaru, što je drugi najbolji mesec u godini, prema podacima koje je prikupio Bloomberg. Međutim, od 2014. godine, indeks je u proseku porastao samo 0,1 odsto u tom mesecu, jer je euforija oko tehnoloških akcija poput Amazona i Alphabeta postajala sve snažnija.

Šta bi moglo objasniti januarski efekat

Postojanje januarskog efekta bilo je toliko prihvaćeno pre nekoliko decenija da se većina istraživanja fokusirala na traženje nijansi i uzroka, bez ikakvih čvrstih zaključaka. Ali postoje teorije. Vodeća je ta da mnogi pojedinačni ulagači sprovode "sabiranje poreskih gubitaka" u decembru, prodajući gubitničke pozicije kako bi nadoknadili dobitke i smanjili svoje poreske obaveze. Nakon 1. januara, prema ovoj teoriji, ulagači prestaju da prodaju i obnavljaju zalihe svojih akcijskih portfolija, što dovodi do rasta cena akcija. Druga teorija je bihevioristička: ljudi donose finansijske odluke na početku godine i preusmeravaju svoja ulaganja u skladu sa tim, povećavajući potražnju za akcijama. Mnogi ulagači sa visokim platama umnogome zavise od bonusa na kraju godine, zbog čega su na početku godine puni novca za ulaganje.

Bloomberg

Po čemu je ovaj januar drugačiji

Američke akcije imale su nestabilan početak 2025. godine, nakon oštre rasprodaje u poslednjim danima trgovanja prošle godine. Turbulencije pokazuju kako se tržišta suočavaju sa planovima Saveznih rezervi da uspori tempo smanjenja kamatnih stopa. U tom kontekstu, Russell 2000 je pao za 8,4 odsto u decembru – što je njegov najgori mesec od septembra 2022. godine – što bi moglo značiti da će ove akcije biti spremne za oporavak u narednim nedeljama. Predviđa se da će male kapitalizacije imati dvocifreni rast zarade kasnije ove godine; kompanije obično imaju koristi od smanjenja kamatnih stopa.

Postoje li druge tržišne teorije o januaru

Da. Postoji takozvani januarski barometar, što je narodna mudrost Wall Streeta koja tvrdi da učinak u januaru predviđa učinak godine. (Izraz je skovao Yale Hirsch, tvorac Stock Trader's Almanac-a, 1972. godine.) Ideja je da, ako akcije porastu u januaru, biće spremne da završe godinu s rastom, i obrnuto, kao na primer 2022. godine, kada je rasprodaja u januaru bila praćena medveđim tržištem kasnije tokom godine. Iako su neke analize pokazale da se ova teorija održala 85 odsto vremena od 1950. do 2021. godine, kritičari kažu da je korelacija slučajna, budući da su akcije završile rastom otprilike tri četvrtine vremena tokom istog perioda.

Depositphotos

Tu je i "januarska trifekta", koja pokušava da predvidi godišnju izvedbu uzimajući u obzir prvih pet dana trgovanja u mesecu, ceo januar i takozvani skup Deda Mraza, porast akcija oko božićnih praznika.

Zašto bi efekat januara izbledeo

Jedna teorija je da su tržišta uzela u obzir januarski efekat i prilagodila se toliko da efekat postaje neprimetan. Druga teorija je da se tržište menja, sa većim fokusom na tehnološke akcije, što umanjuje efekat januara. Promena je započela na prelazu milenijuma, što se poklopilo sa porastom indeksiranja i fondova kojima se trguje na berzi u vreme kada su ulagači kupovali takozvane akcije "Četiri jahača" krajem devedesetih: Microsoft Corp., Intel Corp., Cisco Systems Inc. i Dell. (Dell Technologies Inc. je u međuvremenu postala privatna, a potom ponovo uvrštena na berzu.) Od 1979. do 2001. godine, Russell 2000 je nadmašio Russell 1000 indeks velikih kapitalizacija za 3,4 odsto u proseku između sredine decembra i sredine februara, prema Stock Trader's Almanac. Russell 2000 je od tada u proseku ostvario otprilike jedan procenat bolji povrat od svog većeg kolege.