S&P 500 i dalje ima snagu da obara rekorde, ali treba biti oprezan

Indeks S&P 500, koji akcionari često posmatraju kao ulaganje u američku privredu, ove godine imao je nesvakidašnji učinak. Pored toga što je od početka 2024. porastao za više od 20 odsto, indeks koji prati kretanje akcije 500 najvećih listiranih američkih kompanija čak 46 puta je obarao sopstvenu rekordnu vrednost na berzi.

Kako navode analitičari, ako se određene okolnosti poslože, rast može da se nastavi i dalje.

"Ako centralne banke nastave sa obaranjem kamatne stope i ekonomski pokazatelji ostanu pozitivni, rast može potrajati", rekao je Stefan Majkić, broker Prudence Capitala.

On skreće pažnju na to da su tržišta osetljiva na neočekivane događaje, što može izazvati i korekciju pre kraja godine.

"Teško je precizno prognozirati, ali ako se trenutni trendovi nastave, postoji šansa da rast potraje do kraja godine, iako će volatilnost verovatno rasti", rekao je Majkić za redakciju Bloomberg Adrije u odgovorima poslatim mejlom.

Bloomberg

S druge strane, šanse za neko veće pozitivno iznenađenje takođe ne treba gledati sa previše nade, kaže Hrvoje Japunčić, finansijski i tržišni analitičar iz Hrvatske.

"Mišljenja sam da će i korporativni i bankarski rezultati za treći kvartal pokazati ’resilience’ imajući u vidu otpornost i pokazatelje sa tržišta rada, što će među njima stvarati okvire mogućnosti još i daljeg rasta na berzama, međutim ne očekujem dalji visoki i/ili jaki rast", rekao je Japunčić za Bloomberg Adriju.

On dodaje da će ulagači u S&P 500 na kraju godine svakako moći da se raduju učinku, sve i da ne dođe neki preterani rast, jer je i dosadašnji niz višestruko premašio dugogodišnje proseke rasta.

Izbori u SAD:

Jedan od bitnih faktora na američkim berzama svakako su izbori koji su gotovo pred vratima.

Odluke oko carina ili načina oporezivanja mogli bi da utiču na poslovanje kompanija, a učesnici na tržištima svakako će s oba oka posmatrati borbu između Donalda Trumpa i Kamale Harris.

Majkić je za redakciju Bloomberg Adrije stvari postavio ovako:

Pobednik iz redova Demokrata: Može izazvati reakciju tržišta ako se očekuje pooštravanje regulacije ili povećanje poreza za korporacije. To može negativno uticati na određene sektore, kao što su energija i finansije.

Depositphotos

Pobednik iz redova Republikanaca: Tržišta često reaguju pozitivnije na niže poreze i deregulaciju, ali to zavisi od konkretnih politika i globalnih okolnosti.

"U svakom slučaju, inicijalna volatilnost je uobičajena, a dugoročni efekti zavise od implementacije predloženih politika", kaže broker.

Japunčić dodaje da je vrlo teško reći šta će biti posle izbora zbog vrlo velikih razlika u smerovima ekonomskih politika demokrata i republikanaca.

"Stava sam da bi pobeda demokratske kandidatkinje u kontekstu kretanja na tržištima u SAD donela više pozitivnih konotacija, gledajući samo iz prizme ekonomskih segmenata", rekao je analitičar.

Ko se boji Feda još?

Još jedan od faktora koji će opredeliti kretanje indeksa S&P 500 do kraja godine svakako će biti i monetarna politika centralne banke SAD, Federalnih rezervi. Za razliku od izbora, ovde je možda nešto lakše predviđati kretanja, ali ponovo sve zavisi od načina na koji tržišta percipiraju odluke Jeromea Powella i njegovih kolega.

Tržišta zasad očekuju smanjenje kamata od 25 baznih poena u novembru, a 50 baznih poena moglo bi da znači da se Fedu ne sviđa gde ide ekonomija SAD.

 

 

Majkić ovako vidi reakcije tržišta:

Pozitivan odgovor tržišta: Ako smanjenje kamatne stope bude u skladu sa očekivanjima investitora (što sugeriše trenutni konsenzus), tržišta bi mogla da reaguju pozitivno. Niže kamatne stope smanjuju troškove zaduživanja, što podstiče potrošnju i investicije. Tehnološki sektor, nekretnine i potrošački sektor bi mogli imati koristi.

Blaga reakcija: Ako je smanjenje već potpuno uračunato u cene akcija, efekat bi mogao biti blag, jer tržišta često unapred diskontuju očekivane poteze Feda.

Negativna reakcija: Ako smanjenje kamatnih stopa nagoveštava zabrinutost Feda oko usporavanja ekonomije ili veće rizike od recesije, tržišta bi mogla da reaguju negativno zbog pesimističnijih ekonomskih izgleda.

"Generalno, smanjenje kamatnih stopa često podstiče rast tržišta, ali sve zavisi od percepcije investitora o ekonomskim temeljima i smeru monetarne politike. Moj utisak je da ćemo dobiti blagu reakciju", smatra broker.

Japunčić očekuje da će Fed svakako do kraja godine razmišljati samo o relaksaciji monetarne politike, jer su cenovna stabilnost i puna zaposlenost već blizu željenim nivoima, pa bi visoke kamate mogle da uspore privredni rast i izazovu probleme, posebno u pogledu ispunjenja drugog cilja centralne banke (što je moguće veća zaposlenost).

"Nižim kamatnim stopama osigurava se propulzivnost na tržištu nekretnina (što je vrlo značajno u SAD), a takođe se olakšavaju aspekti (re)finansiranja i državne potrošnje i korporativnih potreba, a deluje i na snižavanje troškova državnog finansiranja koji su prošle i ove godine posebno istaknuti u SAD", kaže ekspert iz Hrvatske.

Kratka horor priča: Kupovina akcija na rekordu

Investitore često ume da ponese strah od propuštanja rasta na tržištu, pa akcije kupuju na rekordnim cenama, što nije optimalna strategija ulaganja. Međutim, takozvani „all time high“ ne treba ni da vam uvek pali crvenu lampicu ako ste rešili da ulažete.

Majkić kaže da možete primeniti nekoliko taktika, a jedna od njih je postepeno ulaganje. Umesto ulaganja velikih suma odjednom, može se ulagati postepeno u jednakim iznosima tokom vremena. Ovo smanjuje uticaj kratkoročnih fluktuacija i omogućava ulazak na tržište u različitim fazama, kaže broker.

Pored toga, treba posmatrati fundamentalne pokazatelje.

"Visoke  cene ne moraju uvek značiti precenjenost. Ako kompanije imaju solidne temelje i rastuće prihode, njihove akcije mogu nastaviti da rastu", kaže broker.

Ako se ulaganje na berzi posmatra kao dugoročna aktivnost kojom ćete svoju imovinu uz ograničen rizik zaštititi od inflacije, onda su diverzifikacija portfelja i gledanje na duge staze ključne stavke, slažu se sagovornici Bloomberg Adrije.

"Iako je tržište volatilno na kratki rok, istorijski podaci pokazuju da su akcije dugoročno najprofitabilniji oblik ulaganja. Ako su investicioni ciljevi dugoročni, trenutni nivoi ne bi trebalo da obeshrabre investitore", kaže Majkić.

Možemo kroz popularnost ETF-ova da vidimo da ulagači u američke akcije shvataju značaj diverzifikacije, kaže Japunčić, pa dodaje da ulaganje u više klasa imovine može budućeg ulagača sačuvati od akutnih padova na tržištu.

’Ne znam, niti me zanima’

Ove reči možda zvuče kao reči nekoga ko ili nije čuo za berzu, ili se na njoj opekao i sada ne želi da je, kolokvijalno rečeno, vidi ni na slici. Međutim, radi se upravo o suprotnoj poruci.

"Ja sam investitor koji dugoročno ulaže u akcije na američkoj berzi, i u vezi sa prva tri pitanja moj odgovor je – ne znam, niti me zanima", rekao je za Bloomberg Adriju Vladimir Pavlović, GP Omorika Ventures, kog smo takođe pitali o uticaju odluka Feda, izbora, i o rekordnom nizu rasta indeksa.

On dodaje da ulazak na berzu kojoj ide dobro treba posmatrati drugačije. Svaki put kada ste uložili u akcije na berzi, taj novac niste potrošili, pa čak i ako cene na berzi padnu u nekom iznosu, vi ste kratkoročno izgubili samo deo onoga što će vam dugoročno doneti zaradu, kaže Pavlović.

On dodaje da u istoriji ne možete naći period od 10 godina gde ste izgubili ulažući u akcije najboljih svetskih kompanija.

"Bliži se kraj godine, isplata bonusa, pa ja ću sigurno deo tog novca uložiti i u akcije na američkoj berzi, pored investicija u nekretnine, VC fond, a nadam se da ćemo imati i neki interesantni digitalni token ili 'crowfunding' kampanju", zaključuje Pavlović.

Odricanje od odgovornosti: Sve informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicione savete.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar