Šta sa 50.000 evra u vreme Trumpa

Posle izbora Donalda Trumpa za 47. predsednika SAD, na tržištu kriptovaluta i berzanskim parketima vladalo je veselje. Obarani su rekordi, na tržištu kriptovaluta čak i nekoliko puta dnevno. Mali investitori, koji su do sada bili pasivni, sigurno su se probudili usled naglog rasta pojedinih investicija. Međutim, posmatranje kretanja cena na tako kratak rok može biti vrlo obmanjujuće. Prošla zarada nije garancija da će se takvi trendovi nastaviti. Kako sastaviti portfelj za vreme Trumpovog predsedničkog mandata, kada možemo očekivati povećanu neizvesnost i, posledično, veću volatilnost?

Lojze Kozole, Ilirika: Pomalo od svega

Za vreme predsedničkog mandata Donalda Trampa, portfelj prilagođen investitorima sa umerenim apetitom za rizik mogao bi da iskoristi prednosti američkog tržišta, uz diverzifikaciju kroz evropske i slovenačke akcije, kao i rotaciju kratkoročnih državnih obveznica. Portfelj vredan 50.000 evra na taj način balansira između rasta i stabilnosti.

Uz relativno visoku likvidnost u finansijskom sistemu, smirivanje inflacije i smanjenje kamatnih stopa, akcije bi mogle činiti i do 70 odsto portfelja, s naglaskom na američkom tržištu. Deregulacija i poreske olakšice koje donosi Trumpova politika pozitivno bi uticale na tehnološki i industrijski sektor, dok bi dodavanje akcija srednjih preduzeća kroz indeks Russell 2000, koji obuhvata 2.000 kompanija s najmanjom tržišnom kapitalizacijom, moglo dodatno podstaći rast u ovakvom deregulacionom okruženju.

Uključivanje 15 odsto evropskih akcija i 15 odsto akcija slovenačkih kompanija, kao što su Krka, Petrol, Telekom i NLB, doprinosi stabilnosti i generisanju dividendi.

Zlato, koje kroz odgovarajući fond koji se kotira na berzi (ETF – exchange traded fund) čini 10 odsto portfelja, pruža zaštitu od inflacije i nesigurnosti u periodima tržišnih nestabilnosti. Istovremeno, 20 odsto portfelja u kratkoročnim državnim obveznicama omogućava fleksibilnost i štiti od promena kamatnih stopa.

S obzirom na promenljive tržišne uslove, preporučuje se da investitori redovno prate stanje portfelja.

Tilen Šarlah, finansijski analitičar: Veći deo u agresivnim investicijama

Donald Trump je naklonjen uvođenju carina, što će biti jedan od njegovih ključnih instrumenata za zaštitu domaćih kompanija. Koliko visoke će te carine biti, ostaje da se vidi. Bez obzira na to, njihov uticaj na azijska tržišta, posebno Kinu, koja ima snažne trgovinske veze sa SAD, biće neizbežan. Ako je verovati strategiji novog predsednika, logično bi bilo ulagati u domaće industrijske lidere, poput finansijskog sektora (banke), energetike (fokus na naftne i gasne kompanije, uranijum i druge rudarske sektore), kao i u kriptovalute, budući da Trump podržava kripto-industriju. Tome dodatno doprinosi i Elon Musk, što čini kompanije povezane s njim, poput Tesle, izuzetno atraktivnim opcijama za ulaganje.

Kada je reč o investicionim strategijama, Šarlahova filozofija oslanja se na šest glavnih segmenata. U manje agresivnom delu portfelja, koji čini 30 odsto, nalaze se stabilne finansijske investicije (fondovi), pojedinačne investicije u vodeće kompanije u industriji koje imaju jasnu vrednost u svojim proizvodima ili uslugama (market lideri), kao i sirovine s visokom potražnjom, uglavnom neciklične i stabilne. Ove investicije su osmišljene da obezbede dugoročnu stabilnost i rast portfelja.

Preostalih 70 odsto portfelja Šarlah usmerava ka brzo rastućim, agresivnim i volatilnim investicijama. Ovaj deo je namenjen prilikama koje se iznenada pojavljuju i koje donose izuzetno visoke prinose u trenucima promena trendova. Ključni faktor je pravovremeni ulazak u ove investicije, budući da se strategija u ovom segmentu često menja na mesečnom ili čak nedeljnom nivou. Šarlah ističe da će fokusirati ulaganja na američke tehnološke akcije, sirovine, industrijski indeks Dow Jones, akcije velikih kineskih kompanija (China Big Caps), norveške prehrambene i naftne kompanije, kao i kriptovalute.

 

Rok Brezigar, NLB Investicioni fondovi: Najviše prilika u SAD

Bez obzira na ishod predsedničkih izbora, Sjedinjene Američke Države ostaju najperspektivniji region za investitore. SAD se oslanjaju na snažno unutrašnje tržište, s obzirom na to da domaća potrošnja čini oko 70 odsto njihovog BDP-a, što ih čini manje osetljivim na spoljne šokove. Takođe, SAD su energetski nezavisne, s povoljnim poslovnim okruženjem koje podstiče inovacije, uz znatno niže poreze i birokratiju u poređenju s Evropom.

Manja američka preduzeća kao dobitnici. Pobeda Donalda Trumpa mogla bi dodatno ojačati ove prednosti. Njegova politika manjih regulacija, povoljnijih poreza i smanjenja birokratije naročito bi pogodovala manjim američkim preduzećima, poput onih uključenih u indeks niske tržišne kapitalizacije Russel 2000. Smanjena regulacija bi umanjila troškove usklađivanja poslovanja, povećala profitabilnost, ali i podstakla aktivnosti preuzimanja, što bi moglo značajno podići vrednost njihovih akcija. Pored toga, Trumpova protekcionistička politika, koja štiti domaće tržište, dodatno bi pogodovala kompanijama koje nisu značajno izložene međunarodnim tržištima.

Banke, osiguravajuće kuće i nafta. Smanjena regulacija u finansijskom sektoru mogla bi povećati profitabilnost američkih banaka i ubrzati konsolidaciju sektora. Manje regulative u oblasti zdravstvenog osiguranja dodatno bi koristile osiguravajućim kućama. U naftnoj industriji očekuje se smanjenje ulaganja u zelenu energiju i veći fokus na tradicionalnu proizvodnju nafte i gasa, uz mogućnost zaštite domaće proizvodnje uvođenjem tarifa.

Evropa: Problemi i defanzivni sektori. Za razliku od SAD, evropska ekonomija se suočava s ozbiljnim izazovima, kao što su prekomerna birokratija, visoki porezi i slab demografski trend. Investicije u inovativne tehnologije su na niskom nivou, dok su javne finansije pod pritiskom socijalnih transfera. Ipak, delatnosti poput farmacije, zdravstvene nege i odbrambene industrije predstavljaju atraktivne investicione prilike, posebno jer Trumpova agenda podstiče NATO saveznike na povećanje vojnih izdataka.

Kina: Bolja perspektiva od Evrope. Iako je cilj Trumpove carinska politika ograničavanje kineske konkurencije, perspektiva kineske ekonomije je bolja od evropske. Kineska vlada preusmerava ekonomiju ka jačanju domaće potrošnje, čime se smanjuje oslanjanje na građevinski sektor i industrijsku proizvodnju. Za razliku od Evrope, Kina aktivno ulaže u povećanje konkurentnosti svoje privrede, što dodatno podupire njen dugoročni rast uprkos izazovima kao što su nepokretni balon i trgovinske barijere.

Odricanje od odgovornosti: Ove informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicioni savet.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar