Prema trenutnim prognozama, postoji više od 90 odsto verovatnoće da će Fed smanjiti kamatne stope za 25 baznih poena u sredu. Sve drugo bi bilo veliko iznenađenje, kaže Niko Maričić iz InterCapitala, koji smatra da ovog puta sastanak centralnih bankara ne bi trebalo previše da uzdrma tržišta.
Ako ne dođe do smanjenja kamatne stope, ona će dostići od 4,25 do 4,50 odsto, što je niže od najvišeg nivoa koji smo videli u poslednjem ograničavajućem ciklusu. Bez obzira na rezove, sve oči javnosti biće uprte u reči prvog čoveka Feda Jeromea Powella.
"Tržišta će biti fokusirana na poruke Američke centralne banke o rizicima i narednim koracima, jer čak i mala promena tona politike Feda može dovesti do povećane volatilnosti", smatra Lojze Kozole iz Ilirike. Investitori su, takođe, obično fokusirani na takozvani dot-plot dijagram, koji prikazuje očekivanja zvaničnika Feda o kretanju kamatnih stopa i prognozama ekonomskog rasta i inflacije. "Projekcije Feda, koje odstupaju od tržišnih očekivanja, mogu doprineti volatilnosti tržišta", dodaje Maričić.
"Odluku o snižavanju kamata potkrepljuju i normalizacija tržišta rada i ublažavanje inflacije", dodaje Barbara Gačnik iz Sava Infonda. "Optimizam na tržištima, kao rezultat povratka Donalda Trumpa u Belu kuću, može indirektno uticati na buduće kretanje inflacije, pa će Fed biti mnogo pažljiviji u pogledu kretanja cena u narednoj godini."
Istovremeno, ima još mnogo nepoznanica u vezi s najavljenim porezima i carinama. Gačnik veruje da će Fed u prvoj polovini godine biti uzdržaniji, a to smatra i Maričić. "Fed će zakočiti nakon smanjenja kamatnih stopa u sredu."
Međutim, tržište ima svoja očekivanja. U 2025. se predviđaju još dva smanjenja, u rasponu 3,75 - 4,00 odsto.
Centralna banka kao supermen za tržišta
Očigledno je da centralne banke ostaju veliki spasioci tržišta kapitala. Uglavnom, njihov narativ kojem svedočimo u ovom trenutku je pozitivan za tržišta akcija, gde preovladava uverenje da "više na duže" (engl. higher for longer), kaže Maričić.
ECB i Fed najavili su dalja smanjenja kamatnih stopa, što bi dalo podsticaj tržištima kapitala, uveren je i analitičar Tilen Šarlah. "Tržišta nastavljaju da se kreću tempom koji su imala veći deo godine i zasad nema značajnih faktora koji bi preokrenuli tu tendenciju." Međutim, Šarlah predviđa niže stope rasta nego u 2024.
"Iako likvidnost nije najveća u istoriji, susrećemo se s nečim novim", upozorava analitičar Kozole, "jer nikada do sada u savremenoj monetarnoj politici nismo svedočili snižavanja kamatnih stopa s tako visokom likvidnošću u sistemu".
Ovo neobično okruženje, uglavnom zbog nepovoljne demografije, dozvoljava da se višak kapitala odlije na tržišta gde procene sve više odražavaju spremnost investitora da plate više po jedinici zarade (P/E). Kao rezultat toga, odnosi P/E nekih kompanija su povišeni, a prinosi na neke obveznice su nešto niži od prvobitno očekivanih, objašnjava Kozole.
Kombinacija umerenog ekonomskog rasta, ekspanzivne fiskalne politike i fleksibilna monetarna politika stvaraju situaciju u kojoj se rizici često zanemaruju, pošto se tržišta oslanjaju na implicitnu podršku centralnih banaka.
Da li će se bajka nastaviti
Da sumiramo odgovor u jednu reč: da. Međutim, volatilnost će biti veća. Dakle, investitori, spremite se za divlji ples na tržištu kapitala 2025.
"Još uvek ima dovoljno likvidnosti i tržišta su još uvek jaka", odgovara Šarlah. Ekonomski podaci su ohrabrujući, tržište rada je snažno, inflacija ostaje tvrdoglava i, zapravo, malo je porasla, dodaje.
Kripto-tržište upravo ulazi u drugu fazu rasta, kada likvidnost prelazi s bitcoina na alternativne novčiće (altkoine), od kojih većina nije ni dostigla svoje prethodne maksimume. Šarlah zasad ne očekuje promene na tržištima kapitala i smatra da je sve samo nastavak onoga što smo videli do sada.
Šta je s rizicima? Geopolitika, problemi u auto-industriji, u Nemačkoj i tako dalje... U takvom okruženju, izuzimajući bilo kakve šokove od geopolitike ili pucanje prenaduvanog tržišta, na berzama se ne očekuju veći nedostaci, uveren je Kozole.
Likvidnost je i dalje visoka, kamatne stope padaju, američke kompanije dobro posluju, zaposlenost je visoka u Evropi i SAD, što podstiče potrošnju, a fiskalna politika ostaje aktivna. Osim toga, tehnološki napredak postepeno povećava produktivnost, što dodatno podržava stabilnost privrede, ali i rast, dodaje stručnjak.
Osim toga, makrotrendovi favorizuju Fed, koji je uprkos jednom od najbržih ciklusa povećanja kamata očigledno uspeo da orkestrira tzv. meko sletanje. Rizična sredstva kao što su akcije i kriptovalute trebalo bi da nastave da rastu u takvom okruženju, ali je veoma važno napomenuti mogućnost velike volatilnosti, posebno u periodu objava izveštaja o zaradi kompanija, zbog veoma visokih očekivanja rasta tržišta, ističe Maričić.
Da li su trenutne razmere adekvatne
To se sada pitaju mnogi investitori. Ne prođe nedelja bez izveštaja o evidenciji u vezi s berzama ili kriptom. David Zorman iz Generali Investmentsa odgovara na ovo pitanje pitanjem - da li je normalna situacija da, na primer, američka kompanija Broadcom, uz novi AI čip i relativno dobru prognozu za 2025. godinu, poraste za više od 200 milijardi, tako da njena kapitalizacija pređe hiljadu milijardi dolara?
Trenutno imamo veoma asimetričnu ekonomsku dinamika u svetu. Zorman upozorava da su SAD i dalje jake, a na potezu je Nemačka, kao i Kina. Ovi loši uslovi na drugim mestima dodatno ubrzavaju slivanje novca u SAD, ističe on, i dodaje da i Amerika "jaše" na talasu nove tehnološke revolucije, koja će dodatno povećati produktivnost i, posledično, korporativne marže.
"Veštačka inteligencija se sve više koristi u svakodnevnom životu, ali smo još uvek na početku", kaže Zorman. "Trenutno se čini da još uvek ima previše novca. Rizične investicije rastu. Fed snižava kamatne stope, zbog čega novac prelazi sa manje rizičnih investicija na rizičnije. Videćemo kako će se situacija odvijati, ali trenutno je situacija u SAD i dalje veoma dobra. Međutim, procene su povišene i potrebno je pripremiti se i za korekciju cene naniže", zaključuje.
Zašto se postižu rekordi na berzi i kripto-tržištu?- Jak privredni rast u SAD. |
.webp){kind=icon}
