Šta će se promeniti kada Srbija dobije 5G mrežu

Nedavna objava oglasa za aukciju frekvencija za 5G mrežu u Srbiji korak je u dugo najavljivanu digitalnu prekretnicu, a unapređeni spektar mogao bi da redefiniše telekomunikacioni sektor i otvori nove mogućnosti za domaću privredu. Naravno, pod uslovom da ovdašnja poslovna zajednica pokaže spremnost da investira u inovativne tehnologije, prilagodi poslovne modele i iskoristi prednosti brže i pouzdanije mreže. 

Gde leže potencijali, a gde izazovi na ovom putu? 

Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) pozvalo je nedavno  zainteresovane kompanije da učestvuju u nadmetanju za korišćenje radiofrekvencijskog spektra u određenim opsezima. Međutim, male su šanse da bi prosečan čitalac razumeo značenje nanizanih brojeva iz naslova oglasa: "Javni oglas za učešće u postupku javnog nadmetanja za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radiofrekvencijskog spektra u radiofrekvencijskim opsezima 700 MHz, 900 MHz, 1800 MHz, 2100 MHz, 2600 MHz i 3500 MHz za teritoriju Republike Srbije."

 

Kako su iz RATEL-a pojasnili u izjavi za Bloomberg Adriju, predmet javnog nadmetanja su zapravo dve vrste opsega:

• postojeći radiofrekvencijski opsezi 900 MHz, 1800 MHz, 2100 MHz, koje trenutno koriste mobilni operatori po osnovu važeće licence, odnosno pojedinačne dozvole, a koje ističu tokom 2026. i 2027. godine;

• novi radiofrekvencijski opsezi 700 MHz, 2600 MHz i 3500 MHz, koji se prvi put dodeljuju na ovaj način, pri čemu se radiofrekvencijski opsezi 700 MHz i 3500 MHz smatraju pionirskim opsezima za uvođenje i razvoj 5G tehnologije.

Rok za prijavu za učešće u aukciji je 20. oktobar, a "pojedinačna dozvola za korišćenje radiofrekvencijskog spektra izdata nakon sprovedenog postupka javnog nadmetanja važiće do 5. 3. 2047. godine", navode oni i podsećaju da su uslovi u pogledu obezbeđivanja pokrivenosti teritorije ili stanovništva, kao i obaveze imaoca dozvola detaljnije izložene u Pravilniku o minimalnim uslovima, posebnom aktu čije je donošenje bilo preduslov za nastupajuće javno nadmetanje.

Aukcija se, inače, godinama odlagala i, prema poslednjim najavama, trebalo bi da se objavi do kraja ove godine. "Aukcija spektra će biti sprovedena tokom više radnih dana. Regulator će kvalifikovane ponuđače obavestiti o datumu početka aukcije spektra najmanje pet dana unapred", kaže se u oglasu RATEL-a. Stoga i dalje ostaje nepoznato kada se tačno može očekivati masovnija dostupnost 5G mreže u zemlji.

Depositphotos

"Pravilnikom je propisano da su imaoci pojedinačne dozvole dužni da u roku od jedne godine od dana izdavanja pojedinačne dozvole započnu komercijalno pružanje IMT usluga (engl. International Mobile Telecommunications - međunarodno standardizovane mobilne telekomunikacione usluge), u koju spada i 5G tehnologija. Međutim, očekuje se da će krajni korisnici vrlo brzo po završetku javnog nadmetanja dobiti mogućnost da koriste ovaj servis i osete sve benefite 5G tehnologije", najavljuju u RATEL-u.

Razlog za to je što, kako kažu, "postojeći operatori već godinama testiraju 5G tehnologije u pomenutim opsezima u cilju što brže implementacije, tako da je realno očekivati da praktično odmah aktiviraju servis". Napominju da je ovo pod uslovom da oni "budu među pobednicima aukcije spektra".

Konsultant Centra za digitalnu transformaciju (CDT) Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Mastilović kaže da se procenjuje da će investicije u srpsku privredu porasti uz opciju oslanjanja na novu agilnu telekomunikacionu infrastrukturu. "Očekuje se da 5G obezbedi višegodišnje ulaganje u mrežnu infrastrukturu od preko milijardu evra - što je prvenstveno prilika za telekome koji su već prisutni na tržištu, ali možda i za neki ulazak novih igrača na telekom tržište kao virtuelnih operatora, čime bi se doprinelo pojačavanju konkurencije i daljem ubrzanom razvoju", smatra on.

Pojašnjenja radi, virtuelni operatori su kompanije koje pružaju mobilne usluge bez sopstvene mrežne infrastrukture. Umesto toga, iznajmljuju kapacitete od postojećih mobilnih operatora koji imaju bazne stanice i frekvencije.

Osim efekata u domenu investicija, tu je svakako prilika i za pokretanje novih industrija, pa možda i celih novih privrednih sektora, ali i transformaciju postojećih, napominje. "5G je osnova za razvoj pametnih fabrika, pametnih logističkih habova i digitalnog zdravstva. Na primer, samo prilika da se digitalizacijom zdravstvenog sektora procesi optimizuju moglo bi da stvori takve uštede u jednom od najskupljih delatnosti koje država finansira, da bi samo to bilo dovoljno da opravda investiciju u 5G."

Depositphotos

Kao jedan od vidova primene navodi senzore koji mogu da rade monitoring pacijenata 24/7, na daljinu i bez potrebe za hospitalizacijom u nekim slučajevima, i da upozoravaju lekare i pre nego što se dogode neželjene stvari. 

Gde su prilike za srpsku privredu

Mastilović ocenjuje da je aukcija za 5G spektar prelomni trenutak ne samo za telekomunikacionu industriju već i za celokupnu privredu Srbije, jer otvara prostor za nove poslovne modele zasnovane na digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji (engl. Artificial Intelligence - AI).

"Pre svega, reč je o obezbeđivanju modernog i stabilnog infrastrukturnog okvira koji će omogućiti ubrzani razvoj digitalne ekonomije. Pouzdana 5G mreža stvara preduslove za nove poslovne modele u industriji, transportu, energetici i zdravstvu, kao i za primenu rešenja zasnovanih na AI-ju i internetu stvari (engl. Internet of Things - IoT). To znači da 5G ne posmatramo samo kroz prizmu telekoma, već kao katalizator za rast celokupne privrede - od startapova do velikih sistema. Aukcija je prilika da tržište postane otvorenije, konkurentnije i inovativnije, a Srbija da se pozicionira kao regionalni lider u digitalnoj transformaciji", kaže sagovornik Bloomberg Adrije.

Štaviše, iznosi procenu da bi integracija AI-ja i IoT-ja, ili praktično instalacija senzora i senzorskih mreža, bila dovoljna da stvori toliku vrednost privedi da pola privrednog rasta Srbije do 2030. godine dolazi od napretka IKT (informaciono-komunikacione tehnologije) sektora zasnovanog na novim opcijama 5G mreža, odnosno kroz ostale sektore koji bi primenom novih rešenja iskoristili takve potencijale.

Depositphotos

"Jasno je da iz 5G crpimo najveću perspektivu privrednog rasta u narednih pet godina. Naravno, 5G je samo osnova koja daje priliku - koliko ćemo od toga iskoristiti, zavisi od nas samih i odluka koje budemo donosili. Domaća privreda je pokazala spremnost da prihvati digitalna rešenja, ali zrelost i dalje varira između sektora. Zato je važno da 5G donese jednako dostupnu infrastrukturu svim akterima - i velikim kompanijama i malim preduzećima", napominje stručnjak. 

Mastilović ističe da istraživanja PKS pokazuju da preko 60 odsto malih i srednjih preduzeća vidi digitalizaciju kao ključ konkurentnosti, ali manje od 30 odsto njih već primenjuje napredna AI rešenja. "5G daje priliku da se i digitalna transformacija i primena AI-ja rapidno prošire i da niti jedan privredni subjekat ne ostane iza procesa. Pitanje je samo da li menadžeri kompanija u Srbiji znaju kako da sprovedu taj proces, kako da njima strateški upravljaju i gde je u tome svemu 5G. Mislim da domaće firme nisu dovoljno informisane o mogućnostima koje 5G pruža za unapređenje poslovanja, ali podršku i pomoć mogu dobiti od PKS i CDT-a."

Kako sagovornik zaključuje, mentalitetska prepreka je verovatno najveći kamen spoticanja koji bi mogao usporiti primenu 5G tehnologije u domaćim kompanijama.

"Komformisti smo i ako nešto sada bar solidno dobro funkcioniše, svaka promena je nepoželjna i rizična. Tek kada nas tržište pritisne da nemamo izbora, onda panično tražimo rešenje. Mislim da će dosta odgovornosti biti i na telekomima da edukuju javnost, da pokažu šta je to novo i koje nove usluge se mogu pružati zbog 5G mreža. Tu će od posebnog značaja biti kreiranje novih usluga za mašinske komunikacije, gde čovek nije u centru pažnje - kako prema javnom sektoru (kroz, na primer, pametne gradove), tako i prema privredi (za potrebe pametnog transporta ili pametnih fabrika)", kaže Mastilović. 

A koliko će država prihodovati od aukcije

Pomenutim pravilnikom s početka teksta utvrđuje se i najmanji iznos naknade za pravo korišćenja, koja se plaća za izdavanje pojedinačne dozvole za minimalne pakete radiofrekvencijskih blokova u svakom pojedinačnom opsegu koji je predmet aukcije.

Bloomberg

"Po sprovedenom postupku javnog nadmetanja Regulator će izdati najviše tri pojedinačne dozvole, pri čemu se svakom pojedinačnom dozvolom mora dodeliti najmanje minimalni paket radiofrekvencijskih blokova iz svakog radiofrekvencijskog opsega, koji je predmet javnog nadmetanja. U skladu sa tim, ukupni najmanji iznos naknade za pravo korišćenja koji se plaća za izdavanje jedne pojedinačne dozvole je 100 miliona evra i plaća se u dinarskoj protivvrednosti", kazali su u RATEL-u.

Plaćanje se, inače, vrši u dve jednake rate: prva pre izdavanja pojedinačne dozvole, a druga najkasnije do 30. juna 2026. godine. "Razumljivo, ukupan prihod od aukcije će zavisiti od broja izdatih pojedinačnih dozvola, kao i samog toka aukcije", dodali su iz ovog regulatornog tela.