IT sektor raste nezadrživo i manjak radne snage je sve veći problem

Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) beleži zapanjujući rast u svetu, a prema zvaničnicima Vlade Srbije, on je najbrže rastući domaći sektor. Ipak, tržište rada se teško prilagođava ovako brzim promenama - Evropi fale stručnjaci, a biznisu nove, specifične veštine.

Evropsko stanovništvo stari, a obrazovni sistemi se menjaju sporije nego tehnologija, što stvara jaz na tržištu radne snage i usporava razvoj sektora. Da bi postigla ekonomski oporavak i industrijski napredak, Evropa mora da poveća nivo produktivnosti, smatra potpredsednik Huawei Technologies za centralnu i istočnu Evropu i nordijsku regiju Radoslaw Kedzia, koji ključ rasta produktivnosti vidi upravo u digitalnoj tehnologiji.

Radoslaw Kedzia/Arhiva HUAWEI

"Nedostatak digitalnih talenata sprečava Evropu da se bavi ključnim izazovima kao što je održivi razvoj", rekao je Kedzia na ovogodišnjem Huawei Talent Summitu održanom u Atini. "Verujemo da su ljudski resursi od suštinskog značaja ako Evropa želi da nastavi sa svojim inicijativama za digitalizaciju i održivi razvoj."

On je naveo podatak Evropske komisije koji ilustruje problem na tržištu - više od polovine preduzeća u EU prijavilo je poteškoće u popunjavanju slobodnih radnih mesta za IKT stručnjake u 2020. Takođe, iako je pola miliona stručnjaka ušlo na tržište rada između 2020. i 2021, sa devet miliona stručnjaka u IKT sektoru, Evropa zaostaje za svojim ciljem da dostigne 20 miliona stručnjaka do 2030. godine.

Ni Srbija nije izuzetak - iako se procenjuje da oko 100.000 ljudi radi u ovom sektoru, tražnja je ogromna, a programeri već dugo prednjače na listi najtraženijih zanimanja.

Traže se drugačije veštine

Kako se tehnologija razvija, veštine koje poslodavci zahtevaju dobijaju novi oblik. Sve su važnije meke veštine, smatraju predstavnici državnih i akademskih institucija i kompanija. 

Kao najvažnije meke veštine koje mladi treba da imaju da bi osigurali sebi posao i napredovali u ovom sektoru pominju timski duh, kritičko razmišljanje, kretivnost i želju za usavršavanje. Posebno naglašavaju da mladi moraju da savladaju veštine komunikacije.

Huawei Talent Summit Athens/Arhiva HUAWEI

"Nedostatak radne snage je povezan sa digitalnom transformacijom, kao i sa trkom između tehnologije i obrazovanja. Obrazovni sistem zaostaje u ovoj trci, stoga postoje praznine u prilagođavanju ljudi novom svetu rada - nedostaju im smernice o osnovnim informacijama o njihovoj karijeri i nedostaje im praksa", rekao je Christos Ioannou, direktor za zapošljavanje i tržište rada u Hellenic Federation of Enterprises.

Kedzia smatra da mladi imaju dosta digitalnih veština, ali da one nisu usmerene na biznis. 

"Kako da prilagode digitalne veštine za poslovno okruženje, kako da doprinesu rastu poslovanja, kako da doprinesu korisničkom iskustvu? Tu im je potrebna pomoć", rekao je on na panelu.

Kako premostiti izazove digitalizacije

Rupa koja nastaje na tržištu rada može da se zatvori kroz obrazovne inicijative i programe, uključivanje žena u radnu snagu i međugeneracijsku saradnju, smatraju učenici samita. To potvrđuje i globalno istraživanje koje je sproveo kineski gigant Huawei i koje pokazuje kako Evropa može da iskoristi nepovoljnu demografsku strukturu u svoju prednost.

Već je poznato da demografske promene predstavljaju veliki izazov za većinu razvijenih ekonomija, što je posebno izraženo u Evropi, pa i uSrbiji, gde udeo mladog stanovništva opada, a udeo starih ranika se povećava. Istraživanje koje je sproveo Huawei “Međugeneracijska saradnja i digitalizacija” pokazuje da digitalizacija ima potencijal da smanji neke od negativnih efekata demografskih promena jer može povećati automatizaciju, i na kraju produktivnost.

"Digitalne veštine su zaista ključna oblast u kojoj Evropa mora da se poboljša u poređenju sa velikim drugim ekonomskim silama", rekla je Anna Schneider, profesorka na Univerzitetu Fresenius u Nemačkoj. "Pitanje nadogradnje digitalnih veština mladih najbolje se može rešiti poboljšanjem okvira obrazovnog sistema, a akcije velikih tehnoloških kompanija kao što je Huawei takođe igraju ulogu. Ipak, zatvaranje tog jaza u digitalnim veštinama između mlađih i starijih generacija se može premostiti međugeneracijskom saradnjom".

Schneider je zaključila da veća starosna raznolikost znači više mogućnosti za saradnju, a dobra okolnost za Evropu je što ćete mnogo češće naići na starosno raznoliko okruženje. 

"Procenjuje se da u Evropi oko 20 odsto odraslih nema osnovne digitalne veštine. Talenti mladih mogu doprineti zatvaranju jaza ne samo širenjem i usvajanjem mogućnosti koje nude nove i pametne tehnologije, već i radom sa starijom generacijom u oblikovanju digitalne budućnosti", rekao je David Atchoarena, direktor UNESCO instituta za celoživotno učenje.

Kako se Srbija poredi sa ostatkom Evrope

Poznato je da se u IT sektor u Srbiji brzo razvija, a koliko je taj sektor značajan za srpsku privredu, pokazuje podatak koji je premijerka Srbije Ana Brnabić nedavno iznela - izvoz IT sektora ove godine premašiti 2,5 milijardi evra, od čega će suficit biti preko 1,5 milijardi evra.

Iako privredi preti recesija, a uslovi kreditiranja su sve stroži, izgleda da je srpska IT industrija uspela da se izvuče iz krize bez većih potresa. Dok su kompanije širom sveta otpuštale hiljade radnika, deluje da je ovaj sektor u Srbiji uspeo da preživi bez većeg broja otkaza.

S druge strane, izgleda da se tražnja za programerima ne smanjuje. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), oni su daleko nadmašili ostala zanimanja po potražnji.

 

 

Analiza Hrvatskog udruženje poslodavaca (HUP) pokazala je da je Srbija među evropskim prvacima po broju programera. Posle Grčke, Kipra i Portugala, Srbija je zauzela četvrto mesto sa rastom broja programera od 18,7 odsto prošle godine. Procenjuje se da je došlo do skoka sa 79.100 na 93.900 programera. Taj broj se brzo uvećao pošto je u Srbiju u poslednjih meseci došlo preko 100.000 Rusa, a sa njima i veliki broj IT kompanija koje su se uglavnom našle utočište u Beogradu i Novom Sadu.

Brnabić je nedavno izjavila da je u proteklih godinu dana svako drugo novo radno mesto bilo u IT sektoru i dodala da se sve više mladih iz dijaspore vraća da bi radili u domaćim IT kompanijama.

Da se sektor brzo razvija potvrđuju i plate u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija, a naročito plate programera. Njihove plate rasle su duplo brže nego prosečne u prethodnoj godini - prosečna plata programera uvećana je nominalno za oko trećinu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za septembar. Jedna programerska plata je, prema poslednjim podacima, bila i preko tri puta vrednija od prosečne i iznosila je oko 247 hiljada dinara.

 

Marija Jolović, studentkinja softverskog inženjerstva na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu kaže za Bloomberg Adriju da u Srbiji u IT sektoru ima puno opcija, kao i da trenutno nema potrebu da ode u inostranstvo, bar dok je na osnovnim studijama.

Ona je učesnica Huaweijevog programa "Seeds for the Future", čiji je cilj da razvije IKT talente.

"Obično čujem da su ljudi oko mene zadovoljni poslovima na koje su naišli. Što se tiče odlaska u inostranstvo, ukoliko se javi neka dobra prilika, otvorena sam za to, ali trenutno nemam potrebu da napustim Srbiju", rekla je Jolović.

- U pisanju teksta pomogla Ana Ristović