Daniil Liberman za BBA: AI će povećati produktivnost četiri puta – ključno pitanje je ko će je posedovati

IT revolucija devedesetih godina prošlog veka snažno je povećala  produktivnost, a istovremeno je učinila mnoge kompanije, pa i čitave industrije, u velikoj meri suvišnim - od turističkih agenata i berzanskih posrednika, preko malih oglasa i novina, do prodavnica za iznajmljivanje video-kaseta. Slično tome, ekonomisti očekuju da će veštačka inteligencija (engl. artificial intelligence - AI) doneti veći stepen produktivnosti, što je ključno za dugoročno podizanje stopa rasta.

Kako će izgledati svet u kome veštačka inteligencija radi brže i efikasnije od ljudi? Još bolje pitanje jeste ko će u tom svetu imati kontrolu nad ekonomijom. Daniil Liberman, jedan od kreatora protokola Gonka i investitor, u intervjuu za Bloomberg Adria TV upozorava da AI revolucija, koju danas živimo, jeste pitanje vlasništva nad budućom produktivnošću. 

Govoreći o strukturi tržišta veštačke inteligencije, Liberman objašnjava da se dominacija nekoliko velikih kompanija već proteže kroz gotovo sve slojeve AI ekosistema. Iako takav oligopol nije nužno problem sam po sebi, upozorava da bi mogao da oblikuje način na koji će koristi od ogromnog rasta produktivnosti biti raspodeljene u društvu. Upravo zato, tvrdi, ključna debata nije samo koliko je čovečanstvo blizu veštačke superinteligencije, već ko će kontrolisati tehnologiju koja će transformisati gotovo svaku profesiju i industriju.

Gonka je AI infrastruktura osmišljena da optimizuje računarsku snagu posebno za treniranje i izvršavanje AI modela, "nudeći konkurentnu alternativu tradicionalnim centralizovanim klaud provajderima". "Centralizovani sistemi su često skupi, monopolistički i nose rizik od cenzure, dok postojeće decentralizovane mreže često rasipaju resurse na neproduktivne zadatke, poput obezbeđivanja bezbednosti mreže", navodi se na zvaničnom sajtu.

- Možemo reći da je CPU poput mozga računara, a GPU je mišić. To je poput modernog čuda koje je zaista promenilo svet. I ovim poljem dominira nekoliko kompanija. Da li to vidite kao problem?

Ne bih rekao da samu dominaciju u nekoj specifičnoj oblasti vidim kao problem. Jasno je da je Nvidia jedina kompanija koja trenutno proizvodi AI čipove, odnosno Nvidia se doživljava kao kompanija koja dominira tržištem AI čipova. Ali postoje i druge kompanije, kao što je AMD, koji je i dalje tu. Oni ih prate u stopu. Nedostajao im je određeni softverski stek u nekom trenutku. Zbog toga su bili iza Nvidije, ali biće tu. I ne postoji problem u tome da nekoliko korporacija proizvodi hardverski stek za AI. Ali počelo je da bude monopolizovano na svim slojevima.

Hardverski sloj je monopolizovan od strane jedne ili dve korporacije, a onda je i softverski sloj monopolizovan od strane pet do sedam korporacija. Nije monopol u izvesnom smislu, već oligopol. Ali to uvodi negativne sile na tržište. Svi možemo imati koristi od tehnologija koje su stvorile ove korporacije. Ali onda njihov prirodni tok i, po svojoj prirodi, ono oko čega su izgrađene i radi čega postoje, a to je profit, pri čemu u profitu nema ničeg lošeg, ali to je jedini razlog zbog kog postoje, dovodi do rezultata koji nisu nužno oni koje možemo dobiti od ove inovacije.

Bloomberg

 

I ova inovacija će poremetiti sve. AI će poremetiti svako pojedinačno polje ljudskog života. Jer, u izvesnom smislu, ona povećava ljudsku produktivnost još četiri puta u svakoj oblasti, od intelektualnog do fizičkog rada. I ako je u ovoj situaciji ovaj rast produktivnosti pretežno pod kontrolom i u vlasništvu nekolicine korporacija, tada ćemo imati probleme.

- Koliko smo daleko od superinteligencije i zapravo od ove ključne tačke?

Rekao bih da, u izvesnom smislu, ono što ljudi obično doživljavaju kao AGI i superinteligenciju nije nužno ona najznačajnija tačka. Ta tačka će biti kada AI zapravo počne da se razvija brže nego što bi ljudi mogli da je razviju. I to je druga priča. Ali čak i pre ove priče, inteligencija, onakva kakvu je vidimo sada, postaće bolja u mnogim oblastima i profesijama od bilo kog čoveka na svetu, čak i pre napredne superinteligencije, čak i pre AGI-ja.

Videćemo da računari bolje obavljaju poslove ljudi. Jedan po jedan. Da bolje voze automobile, omogućava kamermanima da bolje rade, poboljšavaju moj i vaš posao, dakle da čine ljudski rad boljim i jeftinijim, i da nas samim tim zamene u ekonomiji. I čim se ova zamena dogodi na nivou neke korporacije, kompanije ili vlade koja to zapravo kontroliše i potom zameni sve nas u proizvodnji svih dobara i usluga, pa nam ih zatim proda nazad, ovaj krug je sada prekinut jer mi čak nemamo novac i sredstva da to platimo.

Stoga je logika o kojoj se trenutno raspravlja da će oni, ko god da su, korporacije ili vlada, obezbeđivati neku vrstu univerzalnog osnovnog dohotka, neku vrstu subvencije da bi ostatak sveta to imao, da bi to vraćao korporacijama, i tako ćemo i dalje imati tržišne sile koje će delovati. Umesto toga, alternativa koju možemo imati jeste alternativa u kojoj je svako od nas osnažen. Naša sposobnost, rad i radna snaga učetvorostručeni su po kapacitetu i sposobnosti.

I ako je svako od nas osnažen, unapređen uz AI tehnologiju, bilo da je ona fizička, poput robotike, ili u pogledu inteligencije poput četova i agenata, ako svako od nas poseduje i kontroliše sopstvena sredstva proizvodnje, sopstvena AI sredstva, onda imamo novo tržište u kojem se mi samo u osnovi međusobno povezujemo i nalazimo značajan broj partnera ili tržišnih aktera sa kojima poslujemo, da izgradimo sve što nam je potrebno za nas same.

Možda preusmeravanjem ka grupi od 1.000 ili 100.000 ljudi koja zapravo može potpuno održivo da obezbedi sav potreban rad, usluge i dobra koja su nam potrebna za stvarno dobar život, umesto da nam to obezbeđuje neko drugi ko sve to poseduje.

- Gde je Gonka između ta dva scenarija i kakav je vaš poslovni model i vaš pristup?

Gonka je, na neki način, jedna od mogućih alternativa ovoj korporativnoj dominaciji, zato što gradimo njihovu decentralizovanu verziju. Decentralizovana je u smislu da je niko ne poseduje i da svako može da učestvuje, a učestvovanjem ljudi grade infrastrukturu i imaju udeo u budućnosti tržišta ove infrastrukture. Ali onda, zbog decentralizovane prirode toga, čak ni oni koji je grade i koji učestvuju u njenoj izgradnji ne mogu da blokiraju vas ili bilo koga drugog od toga da je jednostavno koristite.

To je kao otvoreno tržište u svakom smislu, otvoreno je za to da učestvuje bilo ko u pogledu izgradnje te infrastrukture i da bude deo vlasništva. Teško je reći, niko je ne poseduje, ali je istovremeno neko poseduje. To je komplikovan deo. Ne postoji jedna osoba koja je poseduje, da to tako kažemo. A svi ostali, svi zajedno, mogu da je poseduju samo učestvovanjem. Ali čak i samo korišćenje toga postaje lakše i slobodnije za svakoga na svetu. Ovo je alternativa koju pokušavamo da izgradimo.

U ovoj alternativi se nadamo da će tehnologija obezbediti alate za svakog čoveka, kako bi mogao da koristi ovaj alat i dostigne svoj najviši ljudski potencijal po najnižoj mogućoj ceni i na najpristupačniji način koji možemo da zamislimo.

- Šta znači ovaj pristup, na primer, za startape, druge kompanije, ili manje zemlje poput Srbije?

Postoje dva dela toga. Prvi deo, i to ne nužno onaj najočigledniji, jeste njegova cena, odnosno cena usluge. Gonka obezbeđuje AI API, AI računarsku snagu, znatno jeftinije nego bilo ko drugi na tržištu. To nije zato što iza decentralizacije postoji neka magija. Ne, decentralizacija vam ne donosi nikakve uštede troškova. To je samo trošak hardvera i ne možete ga dobiti jeftinije.

To je prosto trošak hardvera, trošak fizičke infrastrukture. Ali zbog prirode decentralizacije i načina na koji to gradimo oko okvira pristupa zasnovanog na blokčejnu, poput bitcoin okvira, mreža subvencioniše rane učesnike novčićima, uz neku vrstu kolektivnog vlasništva nad ovom mrežom.

A cena svakog novčića, po samoj prirodi blokčejna, porašće. Što se više učesnika pridruži mreži, manja količina novčića se deli između svakog od njih, i stoga, trošak rudarenja, proizvodnje svakog novčića u ovom ekosistemu raste sa brojem učesnika.

Bloomberg

I zbog te prirode sistema, on na neki način subvencioniše rane učesnike kroz novčiće, pri čemu cena tih novčića raste sa brojem učesnika. I zato oni mogu da pokriju sve troškove ove infrastrukture. A pošto se trošak infrastrukture praktično pokriva rastom mreže, u ovoj fazi, i u doglednoj budućnosti, dok god mreža nastavlja da raste, mreža pruža svoje usluge po ceni koja je niža čak i od same cene hardvera.

Zato je za startape i vlade jeftinije i lakše dobiti pristup AI uslugama koje su slobodne, neprekidne, otporne na cenzuru i proverljive, a koje pritom ne uzimaju vaše podatke da bi ih koristile protiv vas i time stekle prednost nad vama.

- Kada govorimo o korisnicima, treba da uključimo i Generaciju Z, koja je veoma ekološki osvešćena i veoma upućena u tehnologiju. Pomenuli ste računarsku snagu, električnu energiju i slično, što je potrebno za ovaj svet koji pokreće AI. Šta to znači za AI kompanije, a šta za Gonku? 

Dakle, to je kružni proces, od nove generacije ka novoj generaciji. Rekao bih da nova generacija nije upućena samo u digitalne medije i društvene mreže, već i na blokčejn.

Oni razumeju da su bitcoin, kriptovalute i blokčejn tehnologije možda njihov jedini način da obezbede učešće u budućem rastu tržišta. Samo zato što svime ostalim već dominira prethodna generacija, naša generacija i one pre nje. Ima mnogo kontrole pristupa u ovoj situaciji. 

Da bi mlađa generacija učestvovala u onome što se sada dešava, da bi danas učestvovala u AI budućnosti, to je gotovo nemoguće. Jedini mogu da učestvuju ako učestvuju u nečemu što je otvoreno, transparentno i po svojoj prirodi decentralizovano, što nije zabranjeno ili podvrgnuto kontroli pristupa od strane nekog drugog kako im ne bi bilo dopušteno da uđu i čime bi se u ovaj ekosistem puštao samo zatvoreni krug ljudi.

Zato će njima biti mnogo razumljivije da u ovome mogu da učestvuju, a da u privatnim AI kompanijama ne mogu. Ono što je zanimljivo u vezi s ovim jeste potpuna i sveobuhvatna transparentnost onoga što se tamo dešava i potpuno otvoren kod i javno vlasništvo.

U javnom domenu je cela ova stvar koju gradimo, što takođe više odražava vrednosti mlađe generacije. Oni su već odrasli sa idejom slobodnog interneta i prednostima toga da postoje tehnologije koje su slobodno dostupne svima, od društvenih mreža i samog interneta do blokčejn tehnologija, nekih kriptovaluta, nekih globalnih plaćanja. Ono što je zanimljivo kod blokčejn tehnologija jeste da svako može odmah krenuti sa rudarenjem bitcoina sa toliko malom sumom novca kao što je 10 dolara, tako što ćete to uplatiti jednom od rudarskih poolova, kao u rudarenju zlata ili nečemu drugom.