AI preti i kompanijama, a ne samo radnim mestima

Berzama se poslednjih nedelja širi nova vrsta straha: čitava preduzeća, a ne samo njihovi zaposleni, mogla bi da ostanu bez posla. Iako većina ekonomista smatra da su strahovi od "AI apokalipse radnih mesta" preterani, veliki tehnološki proboji su i ranije donosili tektonske promene.

IT revolucija devedesetih dovela je do snažnog rasta produktivnosti koji je nekoliko godina ubrzavao američku ekonomiju. Istovremeno je učinila mnoge kompanije, pa i čitave industrije, u velikoj meri suvišnim - od turističkih agenata i berzanskih posrednika, preko malih oglasa i novina, do prodavnica za iznajmljivanje video-kaseta. Ekonomisti očekuju da će veštačka inteligencija (AI) doneti veći stepen produktivnosti, što je ključno za dugoročno podizanje stopa rasta.

Međutim, investitori postaju nervozni zbog moguće štete koja bi mogla nastati na tom putu - kako na tržištima kapitala tako i na tržištu rada - posebno zato što AI preti poremećajima u širem obimu nego što je internet bum.

"Da li je ovaj put poremećaj veći? Da", kaže Anton Korinek, stručnjak za veštačku inteligenciju sa Univerziteta Virdžinije - možda čak deset puta veće. "Ključna razlika u odnosu na devedesete je to što je internet poremetio samo distribuciju informacija. AI remeti kognitivnu proizvodnju u celini. To je mnogo veća ekonomska površina", kaži Korinek.

 

Krajnje obećanje

Naravno, sve ovo je zasad spekulacija u ranoj fazi o tehnologiji koja se brzo menja i koja je još u velikoj meri neproverena, a čije je krajnje obećanje da radnike učini produktivnijim.

Produktivnost je, u suštini, mera koliki učinak radnici mogu da proizvedu uz dostupne alate, pa zato ima tendenciju snažnog rasta kada se pojave važni novi alati poput interneta ili veštačke inteligencije. Produktivnost rada porasla je 2,8 odsto u prošlom kvartalu, prema podacima objavljenim u četvrtak. Ekonomisti obično ne pridaju previše značaja jednom kvartalu, jer ti brojevi često osciliraju. Ipak, trend je u uzlaznoj putanji. Posle velikih oscilacija tokom pandemije, produktivnost je od početka 2023. rasla prosečnom stopom od 2,8 odsto. To je više nego duplo brže od proseka u deceniji do 2019. godine.

Vodi se intenzivna debata o tome koliki deo tog ubrzanja dolazi od veštačke inteligencije. Ali čak i analitičari koji smatraju da nova tehnologija još nema veliki doprinos, uglavnom, očekuju da će ga uskoro imati. Produktivnija radna snaga stvara efikasnost koja može omogućiti i kompanijama i zaposlenima da povećaju zarade, bez pokretanja inflacije. Istorijski gledano, ekonomije se prilagođavaju velikim tehnološkim probojima - stvarajući nove industrije i profesije koje ranije niko nije mogao da zamisli - a životni standard raste.

'Tako mora da bude'

To je dugoročna perspektiva, koja izravnava mnoge neravnine na putu. "Određeni ciklusi procvata i sloma u pojedinim sektorima su normalni", kaže Simon Johnson, ekonomista sa MIT-a i dobitnik Nobelove nagrade. "Možda je to čak i način na koji stvari moraju da funkcionišu", dodaje.

Ipak, kako kompanije budu propadale, to može doneti veće rizike - naročito ako su te firme mnogo pozajmljivale. "Ono što ne želite jeste da se to prelije na kreditno tržište, a svakako ne želite da prodre u bankarski sistem."

Za sada, na američkim tržištima kapitala ono što se naziva "AI scare trade" (trgovanje zasnovano na strahu od AI-ja) jedva je primetno.

Bloomberg

 

Indeks S&P 500 porastao je za oko dve trećine od objavljivanja ChatGPT-ja u novembru 2022. Veliki deo tog rasta pokrenuo je skok vrednosti samih AI kompanija i njihovih dobavljača - giganata poput Mete i Nvidije, što stvara jedan skup rizika ukoliko njihova tehnologija razočara.

Ali postoji i drugi skup rizika - onaj koji stoji iza nedavnih kolebanja na tržištu - koji je drugačiji. Proističe iz mogućnosti da AI zaista donese obećani skok produktivnosti, pa čak i više od toga. Ta ideja, izneta u istraživačkoj belešci malo poznate firme Citrini, prošle nedelje je nakratko poslala S&P u strm pad. Citrini je izneo scenario masovnih otpuštanja u kancelarijskim zanimanjima izazvanih AI-jem, praktično naučnofantastičan i smešten u 2028. godinu. Za sada nema nikakvih znakova da se tako nešto događa, a nezaposlenost u SAD je na istorijski niskom nivou.

Ipak, Daniel Keum sa Poslovne škole Univerziteta Kolumbija, koji proučava kako tehnologije automatizacije poput AI-ja menjaju odnose unutar kompanija, vidi znake promene. Njegovo istraživanje, zasnovano na komentarima sa konferencijskih poziva o rezultatima i u godišnjim izveštajima, pokazalo je da menadžeri sve češće počinju da zaposlene pominju kao trošak - između ostalog kao dokaz pomeranja ravnoteže moći na štetu radnika.

Takođe, čak i ako kompanije još ne smanjuju broj zaposlenih ili plate, one već seku u drugim oblastima poput zdravstvenih pogodnosti, rada na daljinu pa čak i besplatnih grickalica, kaže Keum. "Kompanije najpre posežu za ukidanjem ovih sporednih beneficija, pre nego što počnu da diraju plate."

 

'Suština kapitalizma'

Kada kompanije mogu da smanje troškove rada jer tehnologija omogućava da se uradi više posla sa manje ljudi, to je često dobra vest za njihove profite i akcionare. Na primer, fintek firma Block, kojom upravlja osnivač Twittera Jack Dorsey, saopštila je 26. februara da planira da smanji gotovo polovinu zaposlenih, kladeći se na produktivnost uz pomoć AI-ja. Njene akcije su od tada porasle više od 15 odsto.

Ali prošla nedelja je dala primer kako rast produktivnosti može imati negativnu stranu za investitore - u slučaju kompanije International Business Machines Corp. Startap Anthropic saopštio je da njegov AI alat može da uradi nešto za šta su ranije bile potrebne "armije konsultanata": modernizaciju Cobola, zastarelog programskog jezika koji radi na IBM računarima. Akcije IBM-a zabeležile su najveći pad u četvrt veka, pre nego što su nadoknadile veći deo gubitaka.

U ranijim tehnološkim bumovima mnoga poznata preduzeća nestajala su sa scene - poput proizvođača kamera Kodak ili lanca za iznajmljivanje filmova Blockbuster, koje je internet ostavio iza sebe. Sve je to deo onoga što je ekonomista Joseph Schumpeter nazvao "kreativnom destrukcijom", procesom koji vodi napretku.

Predsednik ogranka Feda u Ričmondu Tom Barkin prošle nedelje se pozvao na taj izraz kada je upitan da li bi Fed trebalo da pokušava da ublaži poremećaje koje AI donosi kompanijama i tržištu rada. "To se u ovoj zemlji događa stotinama godina. To je deo suštine kapitalizma", rekao je.

To, međutim, nije nužno utešno za industrije - i njihove investitore i zaposlene - koje se suočavaju sa kratkoročnim rizicima. Korinek sa Univerziteta Virdžinije navodi neke od njih, uključujući administrativne i operativne usluge, proizvodnju sadržaja, korisničku podršku, pravnu i finansijsku analizu, kao i programiranje.

"Na kraju će se poremećaj proširiti na svaku firmu čija konkurentska prednost počiva na ljudskom stručnom znanju koje AI može da reprodukuje. Period tranzicije može uključivati zarobljenu imovinu, prekomerni dug i potencijal za oštre tržišne korekcije", kaže on.