Tržišta pod pritiskom Bliskog istoka: Investitori beže u zlato i obveznice

Eskalirajući sukob širom Bliskog istoka pojačava nervozu investitora i jača argumente za ulaganja u sigurna utočišta poput američkih državnih obveznica, zlata i švajcarskog franka.

Makro trgovci navode da će sva pažnja biti usmerena na energetska tržišta kada se trgovanje u potpunosti ponovo otvori u ponedeljak, dok se prvi znaci volatilnosti očekuju već kada američki dolar i druge valute počnu da se trguju u Australiji. Mogućnost produženih nemira na Bliskom istoku i efekti viših cena nafte daju menadžerima fondova nove razloge da prodaju akcije i preusmere kapital ka sigurnijim ulaganjima.

Trgovci će primenjivati strategiju "prvo utočište, pitanja kasnije" (eng. haven first, ask questions later), smatra John Briggs, šef strategije za kamatne stope u SAD u Natixisu. "Obim napada i iranske odmazde veći je nego što je tržište očekivalo", rekao je on.

Briggs je naveo da će obveznice verovatno nastaviti kretanja od petka, kada su kratkoročni prinosi pali na nivoe poslednji put viđene 2022. godine. Drugi prate energetska uska grla. Dave Mazza iz Roundhill Financiala pažljivo prati šta se dešava sa saobraćajem kroz Ormuski moreuz, uski plovni put kojim prolazi oko 25 odsto svetske pomorske trgovine naftom. "Ovde je reč o riziku vezanom za moreuz, a ne o samoj odmazdi. Ako brodski saobraćaj ostane otvoren, akcije mogu da izdrže ovaj udar. Ako ne, sva predviđanja padaju u vodu", rekao je.

Visoke valuacije na globalnim tržištima akcija i obveznica dodatno olakšavaju investitorima da smanje rizik, kaže Ed Al-Hussainy, portfolio menadžer u Columbia Threadneedle Investmentsu. Tržišta su već bila uzdrmana promenama u američkoj carinskoj politici, poremećajima izazvanim veštačkom inteligencijom (AI) i tenzijama povezanim sa privatnim kreditima. "Koliki će biti obim smanjenja rizika, teško je proceniti", rekao je Al-Hussainy.

 

Saudijski indeks Tadawul All Share pao je gotovo pet odsto na otvaranju, da bi kasnije tokom trgovanja nadoknadio veći deo gubitka. U međuvremenu, bitcoin se oporavio i trgovao na nivou od oko 68.000 dolara. Put opcije na kriptovalutu u vrednosti od 1,87 milijardi dolara bile su koncentrisane na nivou od 60.000 dolara na platformi Deribit, što ukazuje na trajnu potražnju za zaštitom od pada. Nervozu zbog moguće vojne akcije tržišta su počela da ugrađuju još u petak. Brent je zatvorio trgovanje na najvišem nivou od jula, dok je S&P 500 pao 0,4 odsto tokom dana, čime je zaokružio najveći mesečni gubitak od marta.

Stratezi Barclays Plc upozorili su da ne treba brzopleto kupovati pri padu. Investitori su navikli na geopolitičke krize koje brzo splasnu, ali ovaj talas rizikuje da potraje duže, napisao je Ajay Rajadhyaksha, globalni predsednik istraživanja u toj firmi, navodeći mogućnost američkih žrtava, napade na iransko rukovodstvo i poremećaje u saobraćaju kroz moreuz.

"Odnos rizika i prinosa trenutno ne deluje primamljivo", rekao je. "Ako akcije dovoljno padnu (recimo više od 10 odsto u okviru S&P 500), verovatno će doći trenutak za kupovinu. Ali ne još."

 

Šta su rekli drugi investitori i stratezi

Kevin Gordon, šef makro istraživanja i strategije u Charles Schwab & Co.:

"U meri u kojoj to podigne cene nafte dugoročno, može doći do kratkoročnog inflatornog šoka koji bi uznemirio tržište akcija. Ipak, investitori moraju da prave razliku između rizika koji puni naslovne strane i rizika koji pogađa bilanse. Ako ovaj sukob ne bude imao značajne posledice po rast ili zarade, negativna reakcija berze mogla bi da bude kratkog daha."

Vincent Mortier, direktor investicija u Amundiju:

"Kratkoročno, dok čekamo jasniju sliku posledica događaja, možemo očekivati skok cene nafte (od pet do deset odsto), niže američke kamatne stope, rast zlata i blagi pad akcija (oko jedan odsto). Ovo takođe može poslužiti kao izgovor za delimičnu realizaciju profita na tržištima koja su na istorijskim maksimumima."

Francis Tan, glavni strateg za Aziju u Indosuez Wealth Managementu:

"Postoji velika verovatnoća da će Azija, a potom Evropa i SAD, otvoriti trgovanje uz izražen pad usled bekstva od rizika. Neposredan udar biće na akcije avio-kompanija i turističkih firmi, usled zatvaranja vazdušnog prostora iznad Bliskog istoka i potencijalnih otkazivanja letova koji su koristili tu rutu ka Evropi. Ukoliko se situacija u Zalivu zadrži nekoliko meseci, cena nafte mogla bi da pređe 100 dolara po barelu, što bi umanjilo očekivanja o daljim smanjenjima kamatnih stopa Fed-a u 2026. To bi opteretilo akcije rasta, posebno tehnološki sektor."

Bloomberg

 

Gregory Faranello, šef za američke kamatne stope u Amerivet Securitiesu:

"Vojna operacija protiv Irana mogla bi da traje nekoliko nedelja. Ne verujemo da će se odužiti. U kontekstu poslednje četiri godine, američke državne obveznice kretale su se u rasponu i postoji prostor za pad prinosa ako investitori potraže sigurno utočište. Na kraju, prinosi će zavisiti od Fed-a i ekonomije. Ova operacija u Iranu ne menja temeljne pokazatelje američke ekonomije."

Frank Monkam, šef makro strategije i trgovanja u Buffalo Bayou Commoditiesu:

"Napad na Iran tokom vikenda predstavlja gotovo idealan katalizator rasprodaje na već krhkom tržištu akcija, a nedavni rast volatilnosti verovatno će se nastaviti kratkoročno. Ipak, geopolitičke krize obično izazivaju privremene rasprodaje, a ne dugotrajna medveđa tržišta, pa očekujem da će se akcije stabilizovati kada se dešavanja na Bliskom istoku u potpunosti sagledaju. U širem smislu, ključno makro pitanje je potencijalni efekat naftnog šoka na ekonomiju koja već pokazuje znake blage stagflacije. Zbog toga očekujem da će se i volatilnost monetarne politike vratiti u prvi plan u narednim nedeljama i mesecima."

Rajeev de Mello, globalni makro portfolio menadžer u Gama Asset Management SA:

"Produžena eskalacija neprijateljstava između Sjedinjenih Država i Irana najpre bi se prenela na tržišta u razvoju kroz naftni sektor. Većina velikih ekonomija u razvoju neto su uvoznici nafte, a energija čini značajan deo njihovih uvoznih troškova i inflatornih korpi. Više cene sirove nafte šire deficite tekućih računa, smanjuju realne prihode i primoravaju centralne banke da biraju između podrške rastu i obuzdavanja inflacionih očekivanja. To je posebno važno s obzirom na snažan nedavni rast rizične imovine na tržištima u razvoju, gde su pozicioniranje i sentiment poboljšani, ostavljajući manje prostora za negativan šok u razmeni."

Joe Gilbert, portfolio menadžer u Integrity Asset Managementu:

"Energetske i rudarske akcije biće među dobitnicima, kao i nekretnine i komunalni sektor - klasične defanzivne grupe. I akcije iz sektora odbrane dobiće podsticaj zbog veće tražnje za njihovim proizvodima. Potrošački diskrecioni sektor biće među gubitnicima zbog viših cena nafte, što će pogoditi avio-kompanije i trgovce."

Stephan Kemper, glavni investicioni strateg u BNP Paribas Wealth Managementu:

"Očekujem značajan pad tržišta akcija jer će ovo oslabiti raspoloženje investitora. Glavni negativni rizik dolazi od nafte. Ako cene nafte ostanu povišene duže vreme, to bi moglo da utiče na izglede rasta i inflacije, otežavajući Fedu da smanji kamatne stope. To bi moglo da poremeti nedavni rast cikličnih akcija. Ako, međutim, uticaj na naftu ostane ograničen, veći pad bih pre video kao dugoročnu priliku za kupovinu."

Madison Faller, globalni investicioni strateg, i Erik Wytenus, šef investicione strategije za EMEA region u JPMorgan Private Banku:

"Za investitore, efekti koji dolaze u talasima mogu se preliti na globalnu ekonomiju i finansijski sistem. Energija je u središtu tih rizika, jer je Bliski istok ključni čvor globalnih tokova nafte i gasa. Čak i sama mogućnost poremećaja može brzo uticati na troškove proizvodnje, potrošačke cene, očekivanja u vezi sa monetarnom politikom, tržišni sentiment i šire izglede za rast i inflaciju. Naš konstruktivan pogled na godinu ostaje na snazi, ali ovi događaji podsećaju na realnost fragmentacije globalnog poretka. Više nego ikada, portfelji bi trebalo da budu izgrađeni sa naglaskom na otpornost - uključujući zlato i izloženost sektorima koje vlade smatraju strateški vitalnim."

Maxence Visseau, direktor istraživanja u investicionoj firmi Arkevium sa sedištem u Dubaiju:

"Očekivao bih pad prinosa od najmanje pet do deset baznih poena u početnom potezu", rekao je, misleći na obveznice. "Ali komplikacija je nafta. Ako sirova nafta skoči ka 80 do 90 dolara usled poremećaja u Ormuskom moreuzu, dugoročni kraj krive prinosa naći će se u sukobu između potražnje za sigurnim utočištem i ponovnog ugrađivanja viših inflacionih očekivanja. Mogli bismo da vidimo naglo strmljenje krive prinosa dok tržište izbacuje očekivanja o smanjenju kamatnih stopa Feda, a inflaciona očekivanja snažno rastu. Fed je već 'zaglavljan' na 3,5-3,75 odsto uz inflaciju blizu tri odsto - energetski šok bi znatno otežao njegov posao i mogao bi da ga primora na oštriji, restriktivniji stav."

 

- U pisanju pomogli Alex Harris, Bernadette Toh, Benjamin Harvey, Esha Dey, Alexandra Semenova, Greg Ritchie, Matthew Griffin, Ruth Carson, Anya Andrianova, Carter Johnson, Levin Stamm, Julien Ponthus i Bre Bradham.