AI podiže cenu svega: od čipova i struje do telefona i konzola

Troškovi AI infrastrukture nastavljaju da rastu. Velike tehnološke kompanije će u narednih nekoliko godina verovatno  investirati više biliona dolara, kako bi zadovoljile rastuću potražnju za servisima poput ChatGPT-ja i Claudea.

Međutim, ogromni računi za kapitalna ulaganja ne nastaju samo zato što takozvani hiperskaleri, poput Microsofta i Mete, grade ili iznajmljuju sve više data centara. Poskupeli su i delovi koji ulaze u ove ogromne računarske komplekse, zbog čega pojedine kompanije troše mnogo više novca nego što su očekivale.

"Chipflation", odnosno inflacija cena čipova, nije problem samo za tehnološke gigante koji moraju da pronađu finansijski povrat na svoje investicije. AI bum istovremeno istiskuje zalihe konvencionalnijih čipova. Kada sledeći pametni telefon ili konzola za video-igre budu znatno skuplji od prethodnih, deo razloga za to biće upravo AI.

Masovna upotreba AI aplikacija i AI agenata dodatno povećava potražnju za hardverskim komponentama koje ih pokreću - grafičkim procesorima (GPU), memorijom, pa čak i centralnim procesorima (CPU). CPU čipovi su ranije imali marginalnu ulogu u AI revoluciji, ali postaju ključni za rad autonomnih AI sistema i agenata.

Neke od finansijski najmoćnijih tehnoloških kompanija i najbolje finansiranih startapa očajnički pokušavaju da obezbede dovoljno hardvera, strahujući da će, u suprotnom, zaostajati u trci za superinteligencijom. A dok su kupci relativno neosetljivi na cenu, proizvođači čipova imaju dominantne tržišne pozicije i ogromne tehničke i finansijske barijere koje otežavaju pojavu konkurencije. Kontrola tih uskih grla pokazuje se kao izuzetno profitabilna.

TSMC, najveći svetski proizvođač naprednih čipova, planira da ove godine investira rekordnih 56 milijardi dolara, ali ni to neće biti dovoljno da zadovolji potražnju za najnaprednijim proizvodima. Takva ograničenja navela su i Elona Muska da razmatra izgradnju sopstvene fabrike čipova, što bi moglo da košta između 55 i 119 milijardi dolara.

Kada je tražnja veća od ponude, cene rastu. Zato akcije proizvođača AI hardvera nadmašuju performanse većine hiperskalera koji troše ogromne svote novca da ostanu konkurentni. Izuzetak je Alphabet, kojem pomažu sopstvene inovacije u razvoju čipova.

"Gotovo sva vrednost završila je u sektoru čipova, što je i bez presedana i neodrživo", rekao je klijentima James Covello, direktor istraživanja tržišta akcija u Goldman Sachsu. "Kompanije koje proizvode čipove napreduju na račun svih ostalih u lancu."

Poslednji finansijski izveštaji hiperskalera pokazuju koliko ih inflacija komponenti pogađa. Microsoft očekuje da će skuplje komponente povećati godišnji račun za kapitalna ulaganja za dodatnih 25 milijardi dolara, čime ukupni troškovi rastu na čak 190 milijardi dolara. Meta je povećala srednju vrednost svog planiranog raspona kapitalnih ulaganja za 10 milijardi dolara, uglavnom zbog rasta cena komponenti, posebno memorijskih čipova.

GPU čipovi kompanije Nvidia, koji koštaju desetine hiljada dolara po komadu, dugo su bili prava mašina za profit, sa bruto maržama od 75 odsto. Iako su najnoviji modeli izuzetno skupi, oni su istovremeno mnogo efikasniji kada je reč o performansama i potrošnji energije. Ipak, dominacija Nvidije na tržištu AI akceleratora - hardvera koji izvršava AI zadatke - dovela je do toga da se njeni enormni profiti nazivaju "Nvidia porezom".

Bloomberg

 

Tehnološke kompanije sve češće plaćaju i svojevrsni "porez na memoriju", jer data centri troše ogromne količine memorijskih čipova. Razlog je to što većina naprednih AI akceleratora zahteva znatno više takozvane high-bandwidth memorije (HBM) - izuzetno profitabilne i tehnološki zahtevne vrste DRAM memorije.

Tri najveća proizvođača DRAM memorije - SK Hynix, Samsung Electronics i Micron Technology - danas zajedno vrede više od 2,8 biliona dolara.

Operativna marža SK Hynixa dostigla je rekordnih 72 odsto u poslednjem kvartalu. Kompanija otvoreno navodi da kupci "prioritet daju obezbeđivanju količina, a ne cenama". Samsungove prosečne prodajne cene DRAM memorije porasle su za više od 90 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Prema procenama istraživačke kuće SemiAnalysis, različiti tipovi memorije mogli bi da čine čak 30 odsto kapitalnih ulaganja hiperskalera tokom 2026. godine, u poređenju sa samo osam odsto iz 2024. I hiperskaleri i takozvani neocloud provajderi - kompanije koje iznajmljuju GPU kapacitete - i dalje veruju da će im ogromna ulaganja dugoročno doneti profit, čak i ako su troškovi mnogo viši nego što su planirali.

Jedan od načina za smanjenje troškova jeste korišćenje alternativnih AI procesora, poput onih koje proizvodi AMD, ili razvoj sopstvenog hardvera, poput Alphabetovih TPU čipova, Amazonovih Trainium procesora ili Microsoftovog Maia 200.

Amazon očekuje da će mu Trainium čipovi godišnje uštedeti desetine milijardi dolara. Vlasnici Claudea i ChatGPT-ja, kompanije Anthropic i OpenAI, već su sa Amazonom potpisali ugovore za nabavku tih čipova vredne više milijardi, iako su kratkoročno gotovo sve količine rasprodate ili rezervisane.

Među drugim inovacijama koje bi mogle da smanje troškove nalazi se i Googleova tehnika kompresije TurboQuant, dok Arm Holdings tvrdi da bi njihov novi CPU mogao da smanji troškove jednog gigavata kapaciteta data centra za oko 10 milijardi dolara.

Istovremeno, AI bum ima i neželjene posledice po ostatak tržišta. Uvoz AI hardvera iz Tajvana i drugih zemalja dodatno pogoršava američki trgovinski deficit, koji američki predsednik Donald Trump smatra pokazateljem ekonomskog neuspeha.

Van AI sektora, proizvođači pametnih telefona, konzola i računara suočavaju se sa problemom nabavke memorijskih čipova, jer proizvođači prioritet daju profitabilnijim data centrima i dugoročnim ugovorima sa hiperskalerima. Kompanije iz takozvanog consumer-tech sektora zato moraju ili da povećaju cene uređaja, ili da smanje njihove specifikacije, ili da prihvate niže profitne marže.

Globalna prodaja pametnih telefona ove godine mogla bi da padne oko 13 odsto, pri čemu će najviše biti pogođeni jeftiniji modeli. Nintendo je već podigao cenu svoje konzole Switch 2.

Izgradnja fabrika poluprovodnika traje godinama, pa ne postoji mogućnost brzog povećanja ponude. Reč je o izrazito cikličnoj industriji, a mnoge kompanije su ne tako davno beležile velike gubitke, zbog čega sada oprezno pristupaju novim investicijama. Kada se tome dodaju i više cene električne energije - izazvane ogromnom potrošnjom data centara - AI bi još neko vreme mogao da ima inflatorni efekat na širu ekonomiju.

"Ogromna potražnja za poluprovodnicima, memorijom i ostalim komponentama potrebnim za AI infrastrukturu očigledno se preliva i na potrošačke cene", rekla je ekonomistkinja Pimcoa Tiffany Wilding, ukazujući na rast inflacije lične potrošnje.

Ako Fed zbog toga ne bude mogao da smanji kamatne stope, opsesivna i izuzetno skupa potraga AI laboratorija za superinteligencijom neće izgledati samo finansijski rizično, već će ceh na kraju platiti svi.