AI se polako uvlači i u srpsko zdravstvo

Kako veštačka inteligencija (engl. artificial intelligence - AI) u Srbiji dobija sve više pažnje, tako postepeno počinje da zauzima svoje mesto i u savremenom zdravstvu, pružajući lekarima moćan alat za donošenje bržih i preciznijih odluka u svakodnevnoj praksi.

Prošle godine nešto manje od sedam odsto preduzeća u zemlji oslanjalo se na AI alate, pokazali su podaci Eurostata. Mada je taj procenat na nivou proseka Evropske unije (EU) skoro pa dvostruko veći (oko 13,5 odsto), domaći rezultat je ipak znatno bolji u odnosu na 2023, kada Srbija nije imala ni dva odsto firmi koje se služe tom tehnologijom.

Uz to, lanjsko izdanje Startap skenera, istraživanja koje već godinama objavljuje Inicijativa Digitalna Srbija, pokazalo je da svaka treća startap kompanija u zemlji razvija neki proizvod u oblasti primene AI-ja. Vladini podaci govore da zemlja ima 33 AI kompanije i 20 AI startapova, tu je takođe Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije, a nedavno je usvojena i druga državna strategija za razvoj te grane tehnologije, za period do 2030. godine.

Strategijom se, između ostalog, planiraju podsticaji za primenu AI-ja u zdravstvu i biotehnologijama. "Mehanizmi i korišćenje tehnologije u poboljšanju zdravlja na vrhu je liste prioriteta", navodi se u dokumentu i dodaje: "U oblasti zdravstva usvojen je zakon kojim se uređuje zdravstvena dokumentacija i evidencije. Trenutno su u izradi podzakonski akti čijim će usvajanjem biti podstaknuta šira upotreba anonimizovanih podataka za potrebe naučnih i drugih istraživanja korišćenjem rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji".

Iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu za Bloomberg Adriju kažu da digitalizacija i automatizacija procesa postaju ključni faktori u podizanju efikasnosti i tačnosti dijagnostike, uz jasnu misiju - omogućiti pacijentima pravovremeno otkrivanje bolesti i optimalan izbor terapije.

Mamografija

"Jedan od najznačajnijih iskoraka u primeni AI-ja u zdravstvu Srbije ostvaren je kroz razvoj inovativnog softverskog rešenja za analizu mamografskih snimaka. Reč je o sistemu nastalom saradnjom Instituta za veštačku inteligenciju i Instituta za onkologiju i radiologiju Kliničkog centra Srbije, koji koristi naučno potvrđene AI modele specijalno razvijene za mamografiju", podsećaju iz vladine kancelarije. Projekat je jednostavno nazvan "Veštačka inteligencija u mamografiji" i podržalo ga je Ministarstvo zdravlja.

Rukovodilac Službe za radiološku dijagnostiku Instituta za onkologiju i radiologiju Mirjan Nadrljanski precizira da ciljevi projekta podrazumevaju kreiranje softverskog rešenja za prepoznavanje suspektnih promena na mamografiji, sa stratifikacijom rizika, odnosno definisanje prioriteta - stepena hitnosti obrade svih snimljenih mamografija u zadatom vremenskom intervalu, prema verovatnoći postojanja suspektnih promena u dojkama, koje sistem detektuje.

 

"To konkretno znači kreiranje takvog alata koji će od, na primer, 100 snimljenih mamografija u toku dana, nakon obrade svih snimaka, definisati suspektne promene, označiti ih na snimcima i definisati stepen suspektnosti pojedinačnih mamografija, odnosno u datom skupu mamografija odrediće listu svih mamografija prema stepenu prioriteta za opis nalaza i dalje postupanje pacijentkinje. Pored označavanja suspektnih promena, definisaće i predložiće redosled po kom će specijalista radiologije opisati snimljene mamografije", pojašnjava sagovornik Bloomberg Adrije.

Ističe da praktična primena ovog alata nalazi mesto u svim nivoima zdravstvene zaštite - od primarne do tercijarne, posebno uključujući nacionalni program za skrining raka dojke. "Umesto hronološki definisanog redosleda opisa snimaka u skriningu - prema datumu, sada je moguće definisati stepen prioriteta prema suspektnosti nalaza. To znači da bi od svih snimljenih mamografija u jednom danu ili nedelji prvo na red za opis došle mamografije sa najvećim stepenom suspektnosti nalaza, a zatim bi se redosled formirao prema stratifikovanom riziku."

Pored idejnog rešenja (u smislu definisanja potreba potencijalnih korisnika), tim radiologa Instituta za onkologiju i radiologiju - koji je Nadrljanski koordinisao u svojstvu nastavnika Medicinskog fakulteta za datu oblast i rukovodioca pomenute službe - realizovao je i testiranje softvera u praksi, odnosno obradio je respektabilan broj mamografija sa ciljem obezbeđivanja ekspertskog znanja, kako bi sistem primenjenog AI-ja mogao da "uči" na osnovu unosa specijalista radiologije.

Ilustracija: Depositphotos

"Sam klinički aspekt realizacije projekta, odnosno učešće Instituta za onkologiju i radiologiju je ovim kompletirano. Dalja tehnička implementacija sistema, kao i obrada svih unetih podataka, predstavlja predmet rada kolega iz Instituta za veštačku inteligenciju", napominje doktor.

U Kancelariji za IT i e-upravu naglašavaju da se ova aplikacija potpuno neprimetno integriše sa postojećim PACS (engl. Picture Archiving and Communication System) platformama u zdravstvenim ustanovama, omogućavajući automatsko preuzimanje snimaka, njihovu obradu i sigurno čuvanje rezultata. "Dodatna prednost ovog rešenja je njegova fleksibilnost i mogućnost prilagođavanja regionalnim podacima, čime se obezbeđuje visok nivo tačnosti u različitim zdravstvenim okruženjima."

Zahvaljujući angažovanju multidisciplinarnog tima inženjera, radiologa i stručnjaka za medicinske sisteme, stvoren je pouzdan i funkcionalan alat koji već pokazuje svoju vrednost u praksi, dok ujedno otvara vrata za dalji razvoj AI tehnologija u oblasti medicinskog slikanja, zaključuju u vladinoj kancelariji.

Institut za onkologiju i radiologiju aplicirao za još jedan projekat

Nadrljanski očekuje da bi u okviru razvoja AI-ja u radiologiji primena te tehnologije u generisanju podataka dobijenih na imidžingu, kao i podataka na subpikselskom nivou (koji se ne detektuju vizuelnom percepcijom), korelisanih sa biohemijskih markerima, histopatološkim i imunohistohemijskim parametrima, mogla da doprinese ranoj, pravovremenoj, boljoj detekciji i karakterizaciji kako suspektnih promena, tako i zona koje mogu da budu potencijalno mesto nastanka promena.

On kaže da u okviru radnih aktivnosti njegove službe za radiološku dijagnostiku primena AI-ja zasad nalazi mesto u okviru rutinske primene komercijalnih softvera za kompjuterski pomognutu detekciju suspektnih lezija na mamografiji, odnosno mamotomosintezi.

"Savremeni softveri, umesto donedavno primenjenih rešenja detekcije gradijenta između intenziteta signala pojedinačnih piksela, sada daju procenu na osnovu primene modela AI-ja, što podrazumeva veću tačnost ponuđenih odgovora. Naravno, primena AI-ja u ovom slučaju primer je kako sistem pomaže specijalisti radiologije u donošenju odluke", navodi on.

Prema njegovim rečima, Institut za onkologiju i radiologiju, kao nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zajedno sa drugim institucijama, aplicirao je za realizaciju jednog multidisciplinarnog projekta. "On se odnosi na razvoj novih antitumorskih kompleksa definisanih uz primenu modela AI-ja, sa inicijalnim testiranjem u uslovima 'in silico', kao i 'in vitro' na ćelijama animalnih modela i na izolovanim kancerskim ćelijama."

Značaj modelovanja kompleksa i procene aktivnosti je izuzetno važan u kontekstu procene daljih testiranja aktivnih kompleksa, sa potencijalnom kliničkom praksom, napominje Nadrljanski.

Podaci sajta Instituta za veštačku inteligenciju pokazuju da su oni trenutno angažovani na nekoliko projekata koji spajaju AI i medicinu, uključujući onaj koji podrazumeva korišćenje tehnologije za predviđanje krivine kičme, kao i poduhvat za ranu dijagnostiku retkih bolesti. Iz te institucije nisu odgovorili na pitanja Bloomberg Adrije o tome u kojim se fazama razvoja ti projekti nalaze.

Patologija

U Kancelariji za IT i e-upravu skreću pažnju na to da su, paralelno sa razvojem rešenja za mamografiju, napravljeni i ozbiljni pomaci u oblasti patologije.

Ilustracija: Depositphotos

"Patološka laboratorija Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici prošla je kompletnu renovaciju i danas predstavlja jednu od najmodernijih laboratorija u Srbiji. Opremljena po najvišim standardima automatizacije i digitalizacije, laboratorija sada raspolaže savremenim digitalnim skenerom za patološke preparate (engl. 3D Histech - Digital slide scanner Pannoramic 250 with CaseManager for image analysis), koji omogućava digitalizaciju histoloških uzoraka. U okviru sistema dostupni su i osnovni alati zasnovani na AI-ju, koji pomažu lekarima u analizi biomarkera i donošenju preciznijih dijagnoza", navode.

Prema njihovim rečima, stručnjaci iz Sremske Kamenice ističu da je ovo tek početak. "Pravi napredak očekuje se kroz dalja ulaganja u napredne AI module i specijalizovana softverska rešenja koja će omogućiti dodatno ubrzanje rada, smanjenje manuelnih procesa i unapređenje tačnosti rezultata. Krajnji cilj jeste omogućiti pacijentima pravovremenu i preciznu dijagnostiku, čime se povećavaju šanse za uspešno lečenje i poboljšava kvalitet zdravstvene zaštite."

Sa ovakvim projektima, srpsko zdravstvo jasno pokazuje da prati svetske trendove u digitalizaciji i primeni AI-ja, dok domaći stručnjaci dokazuju da mogu razvijati rešenja koja podižu nivo zdravstvene zaštite, stvarajući sigurnije, brže i pouzdanije procese od ključne važnosti za pacijente, ocena je vladine kancelarije.

Tehnologija prodire i u privatno zdravstvo

Na polju privatnog zdravstvenog sektora u Srbiji, po korišćenju AI-ja u svom radu istakao se MediGroup, medicinska kompanija u okviru koje posluju jedna opšta bolnica, više specijalnih bolnica, domova zdravlja, poliklinika i dijagnostičkih centara, kao i nekoliko desetina laboratorija.

"MediGroup sistem primenjuje AI na odgovoran i kontrolisan način, uz jasno označavanje njegovog učešća u analizama i zaključcima medicinskih izveštaja. Tokom pandemije virusa korona, lekari MediGroup sistema su bili jedini u Srbiji koji su koristili AI za evaluaciju skener snimaka pluća, omogućavajući precizno određivanje stadijuma bolesti. Ovaj izraelsko-američki program, koji se koristio i u zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), bio je ključan u prilagođavanju terapije svakom pacijentu", rekli su iz tog zdravstvenog sistema za Bloomberg Adriju.

Kako su dodali, AI značajno štedi vreme, imajući u vidu da su u medicinskoj dijagnostici i lečenju preciznost i brzina od suštinskog značaja. "Zbog toga AI postaje sve važniji alat, koji omogućava numerički precizno postavljanje dijagnoza putem matematičkih algoritama - dok lekaru treba nekoliko sati da pregleda hiljade snimaka, AI to može učiniti za svega deset sekundi. Ipak, njegova uloga ostaje pomoćna - krajnji zaključak uvek donosi lekar, koji uz stručnost i iskustvo potvrđuje ili koriguje rezultate AI analize."

Ovaj vid tehnologije trenutno im najviše koristi u dve oblasti rada - radiologiji i ginekologiji.

"Najnoviji ultrazvučni aparati kombinuju podatke iz magnetne rezonance i ultrazvuka uz pomoć AI-ja. Pored toga, MediGroup postavlja standarde u primeni najsavremenije medicinske opreme, poput 3T magnetne rezonance sa multiparametrijskim imagingom prostate i [A building with cars parked outside AI-generated content may be incorrect.]
spektroskopijom", kažu.

Ilustracija: Depositphotos

Istovremeno, specijalna ginekološka bolnica "MediGroup Jevremova" odnedavno je postala jedina klinika u Srbiji i regionu koja je na tržište uvela uslugu koja omogućava neinvazivnu i detaljnu analizu kvaliteta jajnih ćelija, a ta inovativna tehnologija pomoću AI-ja pomaže pacijentkinjama i lekarima u donošenju optimalnih odluka tokom procesa vantelesne oplodnje ili zamrzavanja jajnih ćelija.

"Analiza se vrši nakon aspiracije i dobijanja jajnih ćelija. Tokom postupka, slike jajnih ćelija se softverski obrađuju i procenjuju, pružajući personalizovane informacije koje uključuju verovatnoću da svaka jajna ćelija postane blastocista (embrion koji se razvija obično do petog ili šestog dana nakon oplodnje), kao i predikciju šansi za živorođenje za svaku pojedinačnu jajnu ćeliju. Metoda takođe omogućava lekarima da preciznije optimizuju pristup lečenju steriliteta", pojašnjavaju sagovornici.

Generalna direktorka MediGroup sistema Marijana Vasilesku smatra da AI već oblikuje savremeni svet i da medicina u tom pogledu nije izuzetak. On transformiše način na koji se brine o pacijentima, otvarajući mogućnosti koje su donedavno, kako kaže, bile nezamislive.

"Ne doživljavam ga samo kao alat, već kao snažnog saveznika naših lekara i pokretačku snagu koja menja budućnost medicine, donoseći inovacije koje unapređuju zdravlje i kvalitet života", ocenjuje Vasilesku, dodajući da neprestano unapređuju iskustvo svojih pacijenata, spajajući izuzetnu medicinsku negu sa udobnošću, praktičnošću i sigurnošću koju donosi tehnološki napredak. "Uz vrhunsku tehnologiju i tim izuzetnih stručnjaka, MediGroup je postao sinonim za medicinsku izvrsnost i pouzdanost."

U tom kontinuiranom praćenju najnovijih tehnoloških tendencija razmatraju i mogućnosti dalje integracije AI-ja u svoje ustanove kako bi dodatno unapredili preciznost i efikasnost dijagnostike i lečenja, ističe sagovornica. "Takođe, AI može igrati značajnu ulogu u personalizaciji terapija, optimizaciji bolničkih procesa i unapređenju korisničkog iskustva naših pacijenata", nabraja ona, ali napominje da bez posvećenosti, stručnosti i empatije medicinskog osoblja, čak i najnaprednija tehnologija nije dovoljna da pruži istinsku brigu i negu pacijentima.

Dijaspora bi mogla da pogura razvoj AI-ja u Srbiji

Profesorka na emiratskom univerzitetu Mohamed bin Zayed University of Artificial Intelligence (MBZUAI) u Abu Dabiju Nataša Pržulj, koja se bavi razvojem AI-ja i njegovom primenom prvenstveno u biotehnologiji, medicini i poljoprivredi, smatra da su u Srbiji potrebna značajnija ulaganja i veća ekspertiza ako se želi pomak u smislu obimnijeg korišćenja te tehnologije u pomenutim oblastima.

"Mislim da bez pomoći naših stručnjaka iz inostranstva i ulaganja iz inostranstva - ili ulaganja naših ljudi iz inostranstva, tako da to bude domaći kapital u neku ruku - stvari ne mogu bitno da se promene. Rekla bih da i dalje nema svesti o tome koliki je ljudski i finansijski kapital u našoj dijaspori", navela je ona u razgovoru za Bloomberg Adriju na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu.

Nataša Pržulj; Foto: Savez ekonomista Srbije

S druge strane, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i te kako uviđaju potencijale AI-ja i investiraju u njega, naglašava ona i dodaje da je državni univerzitet na kom radi prvi i trenutno jedini u svetu na kom se izučava samo AI. "MBZUAI je već postao Stanford Bliskog istoka", kaže profesorka, najavljujući da će ta obrazovna ustanova u narednim godinama intenzivno zapošljavati mnogobrojne svetske eksperte za različite aspekte ove tehnologije.

Kao primer toga koliko je razvoj AI-ja uznapredovao u UAE, Pržulj izdvaja činjenicu da u zgradi univerziteta u kojem radi posluje startap kompanija M42, koja je već sekvencirala 70 odsto cele emiratske populacije. "Univerzitet je potpisao ugovor sa njihovim ministarstvom zdravlja da se ti genomski podaci povežu sa svim medicinskim kartonima po zdravstvenim ustanovama. Analiziraćemo to u cilju unapređenja precizne medicine i toga da ljudi žive duže i kvalitetnije, to jest da dožive jako duboku starost potpuno zdravi."

Sem toga, prednost UAE leži i u regulativi koju imaju za AI, a koju ona ocenjuje kao razumnu i u skladu s sa onim što definiše i uređuje. "U Evropi ovako nešto ne može da se razvije jer zakoni EU nalažu da AI mora biti siguran, a mi znamo da tako nešto nije moguće. Time je blokiran razvoj u EU", procenjuje profesorka, napominjući da je to samo razlog više da Srbija ne čeka na druge zemlje kontinenta da je poguraju napred, već da se osloni na svoje stručnjake kojih ima širom sveta.