Futurolog Lindkvist o generacijskom jazu na poslu: Setite se Fleetwood Maca

Ljudi koji su rođeni pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka sada dele kancelarije sa onima koji su rođeni dvehiljaditih. To nikada ranije nismo videli, kaže švedski stručnjak koji se bavi proučavanjem budućnosti, autor i predavač Magnus Lindkvist. "Nekada ste radili 30 godina i za to vreme imali dve generacije. Mi ćemo imati pet ili šest."

Na ovaj fenomen Lindkvist je skrenuo pažnju u intervjuu za Bloomberg Adria TV, vođenom na Kopaonik biznis forumu, na kom je futurolog bio jedan od panelista. Praveći zanimljivu paralelu sa pesmama britansko-američkog benda Fleetwood Mac, sagovornik je istakao da multigeneracijsko okruženje može doneti jedan novi mehanizam produktivnosti u radu.

Lindkvist  je objavio brojne knjige na temu budućnosti, vodio više kompanija, pokrenuo podkast o muzici i kreativnosti... Neretko ga opisuju kao duhovitog i inspirativnog, a važi za jednog od vodećih govornika u Švedskoj - održao je više od 1.000 predavanja za oko tri decenije. Dobitnik je brojnih nagrada.

U nastavku možete pročitati zapažanja koja je Lindkvist tom prilikom podelio.

 

- Magnuse, mnogo vam hvala na razgovoru za Bloomberg Adriju.

Hvala vama.

- Šta piše na vašoj majici?

Piše "budućnost danas".

- Ako je budućnost već sada, kako onda da govorimo o tome šta nas tek čeka i kako ćemo živeti? Da li možete da predvidite budućnost ako je budućnost danas?

Pre svega, moramo priznati da budućnost zapravo ne postoji. To je vizija, to je san, to je noćna mora, to je nada. Ponekad imamo sreće u predviđanju budućnosti, ali to najčešće nije slučaj. Mene zanima kako možemo proširiti naše vidike, jer u sadašnjosti, u okovima sadašnjosti, često ostajemo zarobljeni u dilemama. Ili ovo ili ono, ili dobijamo ili gubimo, ili jedan izgubi, a drugi dobije. Ja se bavim pokušajem da otključam nove prilike. One se ponekad mogu pronaći u tehnologiji, politici, društvenim vrednostima, ponašanju i sličnom.

- Gde se krije rešenje za predviđanje budućnosti unutar ovih dilema?

Smatram da je ljudski želeti da predvidite budućnost. To moramo želeti. Kako da se obučem za ovo vreme? Šta ću želeti da jedem sutra uveče? Kada planiram da odem u penziju i koliko novca moram da uštedim? Moramo da izgradimo način razmišljanja koji je usmeren na predviđanje. Ali deo tog procesa je takođe i prihvatanje da mnogi naši pokušaji predviđanja neće biti tačni, jer se mi vremenom menjamo. Vi i ja nismo isti kao što smo bili pre 20 godina. Verovatno nećemo biti isti za 20 godina. Zato nastavite da predviđate i budite spremni za činjenicu da većina vaših predviđanja neće biti tačna.

BBA TV

 

 

- Da budemo spremni i za kulturu odbijanja?

Mislite za kulturu prihvatanja?

 

- Mislim na kulturu odbijanja, u smislu odbacivanja onih obrazaca koje smo imali u našem poslovnom i privatnom životu.

Da, lepo ste to rekli.

- Ali šta je umeće budućnosti? Govorili ste o tome da postoji neko umeće koje će biti deo budućnosti. Šta ono podrazumeva?

Zapanjen sam kada mnogi ljudi pitaju: "Šta će se desiti u budućnosti?", a mi tada uvek igramo ulogu žrtve. Da će se stvari dogoditi nama, ili da će one zadesiti nas. Godine 2025. veoma je uobičajeno govoriti o geopolitici. Šta će predsednik sledeće uraditi ili neće uraditi? Da li će se rat proširiti ili neće? A tehnologija? Šta će se desiti sa kriptom? Šta je sa veštačkom tehnologijom (engl. artificial intelligence - AI)? U oba ta slučaja mi postajemo pasivni. Želim da ljudi imaju inicijativu. Da imaju smisao za kreativnost i potrebu za delovanjem. Ja to nazivam umećem budućnosti. To je stvaranje budućnosti. Istorijski gledano, to je jedino što smo imali. Od automobila, do lekova, pa sve do pobednika Pesme za Evroviziju. Sve to je napravljeno, stvoreno je. To je umeće budućnosti, stvaranje sutrašnjice.

- Dakle, sa Vaše tačke gledišta, koja je danas najveća neizvesnost?

Znate, skoro da smo ostali bez neizvesnosti. Prezasićeni smo neizvesnošću. Rekao bih da ljude izuzetno uznemirava to što mnoga pravila i pretpostavke sa kojima smo živeli, bilo da je reč o globalizaciji, monetarnom sistemu ili političkoj stabilnosti, da toliko tih pravila u mnogim zemljama nestaje. Doći će nešto novo. Možda će doći nešto bolje, ali između toga nemamo ništa. Rekao bih da je neizvesnost najčešća reč na koju sada nailazim. Veliki broj stručnjaka kaže "nisam mogao to da predvidim" ili "nisam mogao da znam". Jedna moja dobra prijateljica je diplomata. Bavi se diplomatijom već 30 godina i kaže da ništa od ovoga nije mogla da predvidi. A ako su iznenađeni i stručnjaci, čak i oni sa velikim iskustvom, nalazimo se u potpuno novom, uznemirujućem svetu.

- Da li nam AI danas pomaže?

Ja mislim da nam pomaže. Pričao sam sa mnogim ljudima kojima su četbotovi prijatelji, psihoterapeuti, majstori ili stručnjaci, ili samo kolege sa kojima razmenjuju ideje i koji su uvek tu. Ja trenutno pišem knjigu o tome kako da učinimo da AI bude koristan. Pre nekoliko godina napisao sam knjigu sa jednim švedskim muzičkim novinarom. To je jedan od najpoznatijih novinara u Švedskoj. Ali on nije imao vremena za to. Poslao mi je nekoliko članaka rekavši da bismo možda mogli da pišemo o njima u knjizi. A sada pišem knjigu zajedno sa četbotom. Uvek je tu, prijateljski je nastrojen i konstruktivan je. Ako želim da mi pruži zaista oštru kritiku, to će i uraditi i to je mnogo lepše iskustvo. Dakle, da, mislim da nam AI bar u kratkoročnom periodu pomaže.

Depositphotos

- Dakle, AI je zapravo sadašnjost, a ne budućnost. On je sadašnjost i navikli smo da ga koristimo u svakodnevnom životu i na poslu. Ali postoje ljudi koji su prilično zabrinuti zbog korišćenja AI-ja, jer kažu da on nije ljudski, ili jeste? Šta biste Vi rekli?

Uvek se plašimo novih tehnologija. Mary Shelley je napisala "Frankensteina" jer se plašila onoga što bi mogla da učini nova veština medicine. Koje etičke principe ili granice bi trebalo da primenjujemo? Da li treba da stvorimo novu osobu jer to možemo? A to je bilo pre 175 godina. Kada su automobili bili novi, pre svega, bili su izuzetno opasni i nije bilo pravila. Mogli ste da parkirate gde god ste želeli. Nije bilo ograničenja brzine i niko nije bio vezan.

Dakle, s vremenom, pravila i propisi moraju stupiti na snagu. Ali mi smo na početku. To je kao onda kad nam je struja bila nova, ona je bila veoma nestabilna. Moja pokojna baka bi uvek govorila: "Nemoj da zaboraviš da ugasiš svetlo da se ne bi zapalilo".

Jer, to se dešavalo sa strujom kada je bila nova. AI će proći kroz sličnu transformaciju, proći će kroz neizvesnost i nebezbednost, pre nego što dođe do regulatornog okvira. I baš kao struja, postaće nevidljiv i uklopiće se u strukturu. Biće deo svega: novinarstva, vožnje, pisanja, života, putovanja, ljubavi i zabavljanja. Ja nisam optimista, to zvuči pomalo naivno, već posibilista. Otvoren sam za ono što bi moglo da se pojavi, ono čega se do sada nismo setili. Volim uzbuđenje koje dolazi sa tim otkrivanjem.

- Neki bi rekli da je najvažnija reč danas inovacija i otvorenost za inovacije. Da li je to ključ uspeha za svaku kompaniju i svakog pojedinca?

Pa, inovacija je očigledno pomalo korporativni kliše. Mnogi o njoj govore, a niko ne zna tačno kako da je realizuje. Ali rekli ste dobru reč. Otvorenost. Ako možete da ostanete radoznali i da se ne zatvarate ispred predrasuda, mislim da ćete se bolje snaći. Ako ne osećate samo strah, već možete biti oprezni i dobro razmišljati, to je sjajno. Ali ako ste takođe sposobni da isprobavate ili da se igrate, mislim da je to odlično i mislim da su to veoma dobre komponente za ono što neki ljudi nazivaju inovacijom, a mi možemo reći da je to kreativnost, izum ili traganje za novim idejama. Mislim da je veoma dobro i važno vreme za to.

- Šta kompanije mogu da urade u ovim okolnostima? U svakoj kompaniji postoji neka strategija. To više nije petogodišnja strategija.

Da, to je reaktivna kratkoročna taktika.

- Pa, šta sada mogu da urade?

Pre svega, kompanije, kao i ljudi, zapravo nisu stvorene da opstanu. Imaju tendenciju da neko vreme prilično dobro posluju, a zapravo umiru mnogo brže od ljudi. Pojedinci su skloni otpornosti, fleksibilnosti i dugom životu. A kompanije nisu u tolikoj meri i mislim da moraju početi tako što će priznati smrtnost. Dobre kompanije mogu da stvore paranoju bez straha. Paranoju bez straha. Ako ste u stanju da to uradite, to je kulturni aspekt koji je veoma zdrav. U dobrim kompanijama sa kojima sam ja sarađivao, atmosfera je takođe bila otvorena, razigrana i tolerantna. One eksperimentišu, a jasno je da eksperimentisanje podrazumeva brze greške koje ne koštaju mnogo. U nauci, cilj eksperimentisanja je planiranje grešaka. Mnoge kompanije počinju to da uče. Mislim da je to važan put napred. Kao što ste rekli, ako imate veoma strog, dugoročni plan, ako se plašite, ako strah počne da se širi ili zavlada hijerarhija, te kompanije uglavnom neće potrajati. Naravno, uvek ima izuzetaka, ali generalno, takva bi bila situacija.

- Šta biste rekli, koji su najveći izazovi današnjice?

Neki od njih su zapravo nevidljivi. Počinjemo da govorimo o demografskom izazovu. Rađa se premalo beba. I naravno, ako se ne rađaju nove bebe, naše čitavo društvo će morati da se promeni. Nećete moći da odete u penziju. Nećete imati rokenrol, jer takve stvari obično donose mladi ljudi. Ili možemo uvesti nove ljude, a videli smo u Evropi u protekloj deceniji da to vodi ka velikim turbulencijama, neophodno je, ili da mi postanemo produktivniji uz AI i tehnologiju. Ali demografski izazov je velik i značajan. Rekao bih da je on poput novih klimatskih promena. Još jedna stvar, pričali smo o AI-ju, ali kako transformisati AI iz noviteta, zabavnog i kul gedžeta ili četbota, u neophodan resurs, poput struje, vode i slično? Za to će biti potrebno barem 30 godina. To je veličanstveni izazov i prilika.

I treće, kako raditi u multigeneracijskom svetu. Biće nas više na radnom mestu. Ljudi koji su rođeni pedesetih i šezdesetih godina dele kancelariju sa ljudima koji su rođeni dvehiljaditih. To nikada ranije nismo videli. Nekada ste radili 30 godina i za to vreme imali dve generacije. Mi ćemo imati pet ili šest. To je veličanstven izazov, to je liderski izazov. Nekada vaše radno mesto nije bila politička arena.

 

Sada, ljudi žele da raspravljaju o politici i aktuelnim događajima. Da li ste za to ili protiv toga? Da li ste sa nama ili protiv nas? Znate, dešava se toliko toga i mislim da je to veličanstveno. Nisam siguran da je to izazov, ali jedna stvar u kojoj uživam je nešto što ja zovem "stvaralačko trenje". I uvek koristim primer pop benda Fleetwood Mac iz sedamdesetih. Što su se više međusobno mrzeli, to je njihova muzika bila bolja. Znate za "Go your own way" i album "Rumours".

Njihovi članovi su se razvodili, svađali i tako su stvorili predivnu muziku. Počeo sam da istražujem kako kompanije mogu da iskoriste tu dinamiku. Nemate samo konflikt, već stvaralačko trenje. Svađate se, snažni ste u svojim uverenjima, sukobljavate se. Ali u tome ima energije. Mislim da je to ogroman izazov. Ali ako se pravilno upotrebi, predstavlja veličanstvenu priliku i energiju.

 

- Šta biste ukratko rekli da je najveća promena današnjice?

Napisao sam knjigu pre skoro 20 godina pod nazivom "Sve što znamo je pogrešno". Neki ljudi su to smatrali uvredom. Pitali su se: "Ako odem u Ameriku, zašto bih želeo da kupim knjigu koja mi kaže da je sve što znam pogrešno". Zaboravili su da sam rekao "mi znamo". Stvari koje mi znamo su sada zapravo pogrešne. Znanje je samo mrtva informacija.

Stvari koje znamo da su istinite, zasnivaju se na starim informacijama, koje su nekad davno prikupljene. Dakle, potrebna je transformacija znanja iz nečeg što je zamrznuto u nešto što je tečno, kao i da neprestano obnavljate i preispitujete svoja uverenja. To je ono što sada primećujemo u realnom vremenu, to su kripto, AI, deglobalizacija, političke turbulencije. Sada smo svi kao Keanu Reeves u "Matrixu". Zastrašujuće je, ali ja sam posibilista i ja ću verovati da ćemo pronaći nove i zanimljive načine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar