Kako AI utiče na zdravlje zaposlenih i produktivnost

Veštačka inteligencija (AI) je tu. Sve više i brže prožima razne aspekte društva i poslovanja, pa tako i zdravstveni segment. Stručnjaci kažu da postaje bitna karika u pružanju i optimizovanju usluga koje se odnose na mentalno zdravlje, ali je ironija to što upravo upotreba AI-ja na radnom mestu nekada ne utiče tako dobro na zaposlene kako se možda očekivalo.

Četbotovi i algoritmi za mašinsko učenje pomažu u terapijskim intervencijama i šire istraživanja o mentalnom zdravlju, a pitanja privatnosti, bezbednosti podataka i potencijalnih pristrasnosti unutar sistema veštačke inteligencije prate usvajanje tih tehnologija. Međutim, iako AI ima potencijal da transformiše način na koji živimo i radimo, postoje neki neizbežni nedostaci.

Kako se sve više oslanjamo na AI tehnologiju, raste zabrinutost zbog negativnih efekata na mentalno zdravlje i dobrobit ljudi. Izveštaj o Indeksu veštačke inteligencije Univerziteta Stanford za 2024. otkrio je da rad sa veštačkom inteligencijom može da učini zaposlene usamljenijima i da, na taj način, poremeti njihovo blagostanje.

Izveštaj Goldman Sachsa procenjuje da bi 45 odsto zadataka u pravnim i administrativnim profesijama moglo biti automatizovano u bliskoj budućnosti. Iako to pruža konkurentsku prednost, kompanije moraju da osiguraju da AI njihovim zaposlenima bude "pomoćnik", a ne da ih ometa/sabotira u radu.

Mentalno zdravlje na radnom mestu dobilo je centralnu ulogu posle pandemije kovida 19 i promena koje su usledile - otuđenost, izolacija, rad od kuće, strah, manjak socijalizacije, gubici u finansijama, ukidanje poslova itd.

Ipak, u izveštaju CIPD-ja "Health and Wellbeing at Work" iz 2022. pokazano je da 81 odsto poslodavaca sada više pažnje posvećuje mentalnom zdravlju i dobrobiti radnika. 

Depositphotos

Kompanija McKinsey je iznela procenu da će, uz upotrebu generativne veštačke inteligencije, do 2030. godine oko 30 odsto radnih sati biti automatizovano. Istraživači su takođe došli do zaključka da će stručnost u AI-ju posebno doći do izražaja kod sledećih veština - koordinacija, rešavanje problema i čulna percepcija. Drugim rečima, smatraju da će AI sve više zadirati u veštine koje su se nekada smatrale isključivo "ljudskim".

 

 

Kako umanjiti potencijalni negativni psihološki uticaj korišćenja AI tehnologije

• Postavljanje jasnih granica u korišćenju sistema veštačke inteligencije, uključujući ograničavanje izloženosti AI alatima. Takav odnos može smanjiti osećaj depresije i anksioznosti.

• Izbegavanje donošenja važnih i velikih odluka oslanjajući se na AI.

• Budite informisani o najnovijim dostignućima u tehnologiji veštačke inteligencije i održavajte kontinuirano znanje, kako biste smanjili osećaj bespomoćnosti i preopterećenosti, ali to činite selektivno.

• Da biste sprečili izolaciju i digitalnu zavisnost, pravite redovne pauze u korišćenju sistema veštačke inteligencije i pospešite svoje društvene odnose na radnom mestu.

• Kompanije treba da postavljaju zaposlenima realne rokove (rad AI-ja je brži i progresivniji od ljudskog rada), te da promovišu kritičko razmišljanje i kreativnost.

Depositphotos

Šta kažu psiholozi

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, u današnje vreme oko četiri odsto globalne populacije pati od anksioznog poremećaja, ali svaka četvrta osoba među pogođenom grupom praktikuje neku terapiju. Anksioznost se dodatno razvija kao odgovor na brzi tehnološki napredak, a taj fenomen se neretko povezuje s osećajem besmislenosti.

Psiholozi i doktori, zbunjeni ovom tendencijom, nazivaju je neurastenijom (engl. neurasthenia) i preporučuju visokokaloričnu ishranu i izolaciju. Inače, sama pojava nije nastala "juče", usled novih tehnologija, već je krenula od perioda industrijske revolucije i mehanizacije.

Dok neurastenija ostaje dijagnoza u azijskim kulturama, u SAD je naposletku pridodata konceptu depresije i anksioznosti. Međutim, uticaj tehnologije na kolektivno blagostanje ljudi je širok savremeni diskurs. Upotreba društvenih medija i njihov navodni uticaj na depresiju kod tinejdžera, kao i sve veća sveprisutnost i moć velikih jezičkih modela (LLM) otvaraju nove debate o tome kako tehnologija utiče na kolektivno i individualno psihološko zdravlje čoveka.

 

 

Iako nema sumnje da nove tehnologije imaju brojne prednosti u radu i svakodnevnom životu, činjenica je da mogu biti dvosekli mač. Studija objavljena u "Journal of Applied Psychology" opisuje korelaciju između upotrebe veštačke inteligencije i osećaja društvene nepovezanosti, što može dovesti do povećane upotrebe alkohola i nesanice. Studija, koja rezimira četiri podstudije, zaključuje da su "zaposleni sa višim nivoima anksiozne privrženosti osetljiviji na interakciju sa veštačkom inteligencijom".

Jedan autor ističe korisnost ovog alata, ali naglašava potrebu da se AI posmatra nezavisno od drugih radnih alata, s obzirom na njenu kognitivnu prirodu i pseudozamenu za radno okruženje.

Institut za budućnost rada sa sedištem u Velikoj Britaniji nedavno je objavio izveštaj u kojem se sugeriše da napredni alati smanjuju "kvalitet života" radnika, sugerišući da obeshrabruju radnike i podižu nivo anksioznosti na radnom mestu. 

Ima, međutim, i oprečnih studija. Međufunkcionalni rad analizira uticaje upotrebe veštačke inteligencije na grupu konsultanata Boston Consulting Groupa, gde je utvrđeno da su nakon korišćenja ChatGPT-ja radnici sa najslabijim performansama na radnom mestu poboljšali kvalitet svog rada za 43 odsto. Sa psihološke perspektive, povećanje učinka može imati različite uticaje na one koji su pogođeni AI fenomenom - oni sa lošijim performansama mogu se osećati samopouzdanije, dok najbolji mogu postati zabrinutiji.

Sve u svemu, korišćenje alata kao što je AI često zahteva poseban ili specifičniji način razmišljanja za postizanje dobrih rezultata. Navedena studija sugeriše da autonomna priroda AI alata može biti posebno izazovna za zaposlene sa visokim radnim učinkom. Stoga, samo usvajanje AI tehnologije umnogome zavisi od početne produktivnosti i kvaliteta rada tima.