Da li biste voleli da ne radite, a da plata ipak stiže? AI možda ima rešenje

Šta ako vam veštačka inteligencija preuzme posao, a vi i dalje primate više od 60.000 dolara godišnje?

To je suštinsko obećanje ideje koja dobija sve više pristalica među ekspertima koji se bave veštačkom inteligencijom i veruju da će razvoj ove tehnologije dovesti do visoke produktivnosti i dramatičnog smanjenja potrebe za ljudskim radom. Univerzalni visoki prihod predstavlja svojevrsnu nadogradnju univerzalnog osnovnog prihoda, a Elon Musk ga je opisao kao „"najbolji način" za rešavanje nezaposlenosti povezane sa veštačkom inteligencijom.

Isplate visokih prihoda možda neće biti uvedene u skorije vreme, ali kako uticaj veštačke inteligencije na tržište rada počinje da se oseća, donosioci odluka sve više obraćaju pažnju na ovu ideju.

Daniel Schreiber ovom pitanju pristupa praktično. Osnivač trusta mozgova i rukovodilac u osiguravajućoj industriji osmislio je ekonomski model — pri čemu je za njegovu izradu koristio čak i ChatGPT i Claude — koji bi trebalo da omogući preraspodelu bogatstva koje stvara veštačka inteligencija. Dok su bankari na privatnim sastancima njegove ideje odbacivali kao komunističke, on je o njima svedočio i pred pododborima izraelskog parlamenta.

"Ne mislim da je srećan kraj kada je reč o veštačkoj inteligenciji nešto što se podrazumeva", rekao je 55-godišnji Schreiber, direktor MOSAIC AI Policy Institute sa sedištem u Jerusalimu.

Univerzalni osnovni prihod podrazumeva da država građanima redovno isplaćuje isti iznos kako bi im pomogla da zadovolje osnovne životne potrebe. Univerzalni visoki prihod, međutim, zamišlja svet u kojem veštačka inteligencija i roboti proizvode toliko robe i usluga da svako može da živi u izobilju, bez potrebe da radi.

Prema Schreiberovom modelu, isplate visokih prihoda finansirale bi se porezima na poslovnu proizvodnju i prihodima državnih fondova, između ostalog, a zatim bi ih vlada preraspodeljivala.

Schreiber je veliki zagovornik veštačke inteligencije i očekuje da će ona podstaći ekonomski rast, zajedno sa univerzalnim pristupom vrhunskom obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i pravnim savetima. Kao izvršni direktor osiguravajuće kompanije Lemonade Inc., video je i poslovne koristi veštačke inteligencije. Njena primena u određivanju cena polisa i obradi odštetnih zahteva pomogla je povećanju prihoda i broja klijenata — sve to uz manji broj zaposlenih.

Depositphotos

Ali Schreiber brine da će, ako se ne ograniči, veštačka inteligencija dovesti do masovne nezaposlenosti, veće nejednakosti i siromaštva.

Kao upozorenje na vrstu poremećaja koju veštačka inteligencija može izazvati naveo je štrajk holivudskih scenarista iz 2023. godine. Kada masovna otpuštanja počnu da uzimaju maha, rekao je, čak će i ljudi motivisani rastom — ili pohlepom — morati da razmisle kako da "neutralizuju otpor" koji će se pojaviti.

Bez obzira na to na kojoj ste strani, debata o uticaju veštačke inteligencije postaje sve žešća.

Ranije ove nedelje, senator iz Vermonta Bernie Sanders predložio je osnivanje državnog fonda za veštačku inteligenciju koji bi javnosti dao vlasnički udeo u najvećim američkim kompanijama iz oblasti AI i omogućio joj da ima koristi od "biliona dolara koji bi potencijalno mogli biti generisani".

Sam Altman iz OpenAI zagovarao je univerzalni osnovni prihod, a u novije vreme i ono što naziva "osnovni AI resursi dostupni svima" (universal basic compute), dok je Dario Amodei iz Anthropic upozorio da bi veštačka inteligencija u narednim godinama mogla da eliminiše polovinu radnih mesta.

U Južnoj Koreji, jednoj od zemalja predvodnica u trci za razvoj veštačke inteligencije, berze su poslednjih nedelja bile uzdrmane nakon što je savetnik predsednika na društvenim mrežama izneo ideju da bi poreski prihodi ostvareni zahvaljujući AI mogli da se koriste za finansiranje dividende za građane.

Papa Leo XIV se takođe uključio u debatu, rekavši da bi aktuelni pristupi ovoj tehnologiji mogli da "smanje veštine radnika". Istovremeno, izvršni direktor Goldman Sachs Group Inc. i glavni ekonomista Apollo Global Management Inc. umanjili su značaj ovih zabrinutosti.

Andrew Yang, koji je popularizovao ideju osnovnog prihoda tokom svoje predsedničke kampanje za nominaciju Demokratske stranke 2020. godine, kaže da ga ohrabruje činjenica da Schreiberov model privlači pažnju. Njih dvojica su se nedavno sastali u Njujorku.

"Ono što mi se dopada jeste to što je ovo već izašlo iz faze intelektualne vežbe", rekao je u telefonskom intervjuu. "Sada zaista postoji angažovanje visokih kreatora politika."

Transparentni natpis koji se poziva na predlog Andrewa Yanga o univerzalnom osnovnom prihodu od 1.000 dolara mesečno, na skupu u Washington Square Parku u Njujorku, u maju 2019. godine | Drew Angerer/Getty Images

Visoka produktivnost

Programi novčanih transfera postoje već decenijama. Prema Stanford Basic Income Lab, samo u SAD sprovedeno je više od 200 takvih projekata, dok su zemlje poput Irana i Finske eksperimentisale sa sopstvenim modelima.

Rezultati ovih programa i dalje su predmet debate. Zagovornici tvrde da novčani transferi mogu smanjiti siromaštvo, poboljšati mentalno zdravlje i povećati zaposlenost, iako se ni oni koji podržavaju ovu ideju ne slažu uvek oko toga kako bi isplate zapravo trebalo da funkcionišu.

Kritičari, uključujući veliki deo konzervativaca, tvrde da su takve državne pomoći skupe i da odvraćaju ljude od rada. Ipak, preraspodela bogatstva koje stvara veštačka inteligencija prevazilazi tradicionalne ekonomske i političke podele: na kraju krajeva, retko je videti ideološko preklapanje između Sandersa i Muska.

Elon Musk | Justin Chin/Bloomberg

Musk je o univerzalnom osnovnom prihodu kao odgovoru na automatizaciju govorio još 2016. godine, pre nego što je 2023. pozvao na "univerzalni visoki prihod, a ne osnovni, u pozitivnoj AI budućnosti".

Nedavno je na svojoj društvenoj mreži X objavio da bi savezna vlada trebalo da uvede univerzalne isplate visokih prihoda kako bi se odgovorilo na nezaposlenost izazvanu veštačkom inteligencijom.

Schreiber — koji kaže da je sa Muskom komunicirao samo na mreži X — nije se složio, tvrdeći da bi štampanje potrebne količine novca izazvalo inflaciju. Musk nije odgovorio na zahtev za komentar.

Prema Schreiberovom mišljenju, ono što nezaposlenost izazvanu veštačkom inteligencijom razlikuje od ranijih perioda nezaposlenosti jeste činjenica da, dok radnici gube svoja radna mesta, tehnologija njihov posao obavlja bolje i brže.

To bi na kraju moglo dovesti do toga da masovna nezaposlenost postoji istovremeno sa visokom produktivnošću.

"To je otvorilo pitanje kako bismo mogli da finansiramo platu za svakoga", rekao je.

Rastuće sposobnosti

Schreiber, rođen u Londonu, je započeo karijeru kao korporativni advokat, a potom je bio na rukovodećim funkcijama u različitim tehnološkim kompanijama.

Veštačku inteligenciju prati otprilike poslednju deceniju, nakon što je 2015. pohađao Singularity University, instituciju iz Silicijumske doline koja se bavi obrazovanjem iz oblasti futurizma.

Svoj trust mozgova osnovao je 2024. godine. Institut je zaposlio ekonomiste, analitičare podataka i stručnjake za javne politike, a u njegovom odboru nalazi se nekoliko bivših zvaničnika izraelske vlade, uključujući i nekadašnjeg šefa za veštačku inteligenciju u kancelariji premijera.

Njegov model isplata visokih prihoda, detaljno predstavljen u radu od 38 stranica objavljenom ove godine, usmeren je na Izrael.

Predviđa porez na dodatu vrednost na proizvodnju i izdvajanje dela viška profita generisanog veštačkom inteligencijom za preraspodelu. Taj novac bi, prema izveštaju, finansirao prihod koji bi "okončao siromaštvo", u iznosu od oko 6.750 šekela (skoro 2.000 evra) mesečno po odrasloj osobi. To odgovara zaradi niže srednje klase u Izraelu.

Drugi izvori novca, poput poreza na nasledstvo i prinosa državnih fondova, mogli bi dovesti do mesečnih isplata od 15.000 šekela (oko 4.300 evra) , čime bi se ljudi podigli u gornju četvrtinu stanovništva, navodi se u izveštaju.

"Budućnost u kojoj su svi privilegovani", rekao je Schreiber, dodajući da je ovaj model najpogodniji za zemlje sa tehnološki naprednim ekonomijama u okviru Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Josh Bivens, glavni ekonomista Economic Policy Institute u Washingtonu, DC, podržava preraspodelu, ali kaže da su Schreiberove projekcije nezaposlenosti ekstremnije od većine drugih i da njegov model deluje kao da zanemaruje mogućnost smanjenja potražnje za robom i uslugama.

"Model polazi od pretpostavke da proizvodnja može da se održi dok radna snaga nestaje", rekao je Bivens. "Sa strane ponude, možda je to moguće, ali ne vidim kako bi to funkcionisalo kada je reč o potražnji."

Rachel Greszler, viša istraživačica u organizaciji Advancing American Freedom, konzervativnoj grupi koja se bavi javnim politikama, rekla je da bi, ukoliko životni standard srednje klase više ne bi zahtevao rad, manje ljudi radilo, dok bi drugi zarađivali više zahvaljujući oskudnijoj radnoj snazi.

To bi, rekla je, moglo da podstakne nezadovoljstvo kako prema bogatim radnicima tako i prema ljudima koji ne rade.

Na kraju, smatra ona, univerzalni visoki prihod "ekonomski i društveno bi se raspao, što bi rezultiralo manjom ekonomijom i većom nejednakošću".

Peter Diamandis, međutim, osnivač X Prize Foundation i jedan od prvih investitora u Lemonade, koji je sa Muskom razgovarao o univerzalnom visokom prihodu, mnogo je optimističniji.

Po njegovom mišljenju, Schreiberov model predstavlja "elegantno rešenje za ono što je godinama predstavljalo političku slepu ulicu".

Kanarinac u rudniku

Schreiber kaže da se nada da će se njegove prognoze pokazati pogrešnim. Priznaje da je čovečanstvo u prošlosti uglavnom izlazilo kao pobednik iz velikih tehnoloških poremećaja, uključujući industrijsku revoluciju.

Ali iako je taj period doneo široko rasprostranjeno blagostanje, vlade su morale da intervenišu zakonima o radu i bezbednosti, rekao je, dok je globalizacija za sobom ostavila mesta poput američkog Rust Belta (doslovno "pojas rđe" - odnosi se na propadanje fabrika, zatvaranje industrijskih postrojenja i gubitak radnih mesta koji su usledili nakon deindustrijalizacije 1980-ih i kasnije).

Isplate visokih prihoda možda deluju kao radikalna ideja, kaže on, ali neke politike koje su nekada smatrane nezamislivim — poput univerzalne zdravstvene zaštite i obrazovanja — u pojedinim delovima sveta postale su deo društvenog mejnstrima.

Nekada su rudari nosili kanarince u rudnike jer su oni bili veoma osetljivi na otrovne gasove. Ako bi kanarinac uginio, to je bio znak da je vazduh opasan i da rudari moraju odmah da izađu. Danas se izraz koristi za rani znak nečeg mnogo većeg i ozbiljnijeg što tek dolazi | Depositphotos

Prema Schreiberovom mišljenju, potreba da se pronađe način za širu raspodelu koristi koje donosi AI postaje sve hitnija. Pozivajući se na poznatu metaforu o kanarincu u rudniku uglja, kaže: "Moj kanarinac je upravo uginuo."

- U izradi teksta pomogao Joe Mayes