Afirmisana makedonska dizajnerka Irina Toševa dobila je nagradu za najbolju održivu modu na kulturnom delu EXPO 2023 u Dohi gde je premijerno predstavila svoju kolekciju "Sinhronija".
Toševa kaže da je poziv organizatora i makedonskog ambasadora manifestacije Dušana Ristovskog stigao u pravom trenutku, a o priznanju je odlučivao ugledni žiri sa visokim predstavnicima Kulturnog sela Katara, Muzeja Katara i EXPO 2023 sa dr Waseemom Kotoubom na čelu, direktorom Britanskog saveta u Kataru.
"Ohrabrujuće je videti da takvi ugledni ljudi cene posvećenost održivosti u mom radu. Samo priznanje je značajna nagrada i vetar u leđa za budućnost", kaže Toševa, koja koristi ekološke i sertifikovane tkanine.
Opširnije
Ništa lično, zamenjeni ste digitalnim blizancem
Miquela je sarađivala sa modnim brendovima poput Prade, Calvin Kleina, i drugima. Ipak, Miquela Sousa nije ljudsko biće.
15.01.2024
Chanel menja rukovodstvo jer pada tražnja za luksuznom robom
Chanel, poznat po parfemu broj pet i tvid jaknama, u poslednje vreme doživeo je odlazak nekoliko izvršnih direktora.
17.01.2024
Da li su plastične kese krive za sve ili ima nešto i u trendovima
Pre onlajn prodavnica lako je bilo pomisliti da se sva odeća isporučuje u mekanim vrećama, piše kolumnista Bloomberga David Fickling.
05.01.2024
Komadi koji su deo kolekcije, posebno blejzeri kojima je osvojila publiku u Kataru, potpuno su makedonska priča. Inspirisani su skopskom arhitekturom.
Šare su rađene prema ilustracijama arhitekte Tijane Stojkovske. Toševa o svojim modelima kaže: "Oštre linije i robusne geometrije kao deo urbanog pejzaža makedonske metropole nalaze miran pandan u bujnom zagrljaju prirode."
Rezovi se rade digitalno kako bi se smanjio otpad. Dugmad su pak od kamena i stakla sa Ohridskog jezera u kombinaciji sa ručno rađenim srebrom.
Tegle su se spontano uklopile u priču, iako ona i njen tim nisu bili sigurni da li će izdržati bušenje. Glavna dugmad jakne su presvučena srebrom. Na ovaj način, kako kaže Toševa, svako dugme je simbol, dokaz posvećenosti kolekcije autentičnosti i lokalnoj izradi.
"Sva ova ulaganja i napori su se činili uzaludnim ako bih na kraju stavila plastičnu dugmad. Naizgled običan kamenčić sa Ohridskog jezera nekako mi je najbolje predstavljao brutalizam. Bila sam upoznata sa radom Dijane iz 'Dobro mi stoi' koja koristi kamenje u srebrnom nakitu i kontaktirala sam s njom", kaže ona.
Održivost, etika i lokalpatriotizam
Ovi autentični blejzeri dostupni su u dizajnerskom ateljeu i onlajn putem na irinatosheva.com. Skuplji model blejzera Urban harmony prodaje se za 320 evra, a model blejzera Concrete reverie je za 20 evra jeftiniji. Toševa kaže da su cene prilagođene makedonskom tržištu, iako stvarni troškovi zahtevaju veći iznos.
Njene kreacije nude jedinstvenu priču i precizan proizvodni proces. Svesna je da svetski brendovi imaju odlične jakne, ali veruje da se malo ko može pohvaliti fuzijom arhitekture, mode i zanatstva, odnosno nosive lokalne umetnosti.
"Za razliku od masovno proizvedene alternative, svaka jakna je mukotrpno izrađena, od sakupljanja i bušenja kamenčića i stakla, posrebrenja, do pojedinačnog šivenja svakog komada, obraćajući pažnju na svaki detalj. To nije samo kupovina, to je ulaganje u autentičnost i originalnost", naglašava makedonska dizajnerka.
Stara odeća - nov ekološki trend
"Upcycling" je još jedan upečatljiv momenat profesionalne delatnosti Toševe. Za razliku od reciklaže, gde je cilj da se preradom starog dobije novi materijal, "nadogradnja" podrazumeva korišćenje starog u celini sa što manje promena. Od intervencija na starim komadima nameštaja do prerade stare odeće, ovom tehnikom se dobija novi unikatni objekat, a njegov vlasnik postaje ekološki odgovoran.
Takva usluga je u njenom studiju dostupna od prošle godine i naišla je na dobar prijem kod klijenata. Pitali smo je šta znači kreirati odeću duboke sentimentalne vrednosti i koliko uopšte postoji interesovanje za ovaj trend u Severnoj Makedoniji, ali i u Adria regionu.
"Unapređenjem stare odeće ne stvaramo samo nešto novo, već povezujemo emocije, uspomene i iskustva. Koristeći odeću naših majki, baka, očeva i dedova spajamo prošlost sa sadašnjošću, stvarajući odeću duboke sentimentalne vrednosti, sa nadom u zeleniji i promišljeniji svet", kaže ona.
Otkrila nam je da radi i na istraživanju koje upoređuje razmišljanja o ovoj temi u Severnoj Makedoniji sa ispitanicima iz još 24 zemlje. Od početnih rezultata primetila je sve veće prihvatanje ovih održivih praksi u regionu, što, prema njenim rečima, otvara nove mogućnosti za inovativno zeleno poslovanje u bliskoj budućnosti.