text size
Miquela Sousa, poznata kao Lil Miquela, tinejdžerski je pop fenomen. Ova 19-godišnjakinja, polu-Brazilka, polu-Španjolka, modna je influenserka, zvezda pop muzike i borac za društvene promene. Trenutno ima 2,6 miliona pratilaca, a velika popularnost joj je svojevremeno obezbedila i mesto među "25 najuticajnijih ljudi" prema časopisu Time 2018. Takođe, Miquela je sarađivala sa modnim brendovima poput Prade, Calvin Kleina, i drugima. Ipak, Miquela Sousa nije ljudsko biće. Po Instagram trend reportu za 2023. tvrdi se da virtuelni influenseri imaju bolji angažman svojih pratilaca zbog sledećih faktora: kvalitetniji izgled sadržaja, totalna kontrola sadržaja od strane brendova i rastuće tržište digitalne mode.
Sutra počinje Paris Fashion Week. Prvi na redu je Schiaparelli, što ima smisla s obzirom na to da su njihove haute couture revije uvek događaji. Christian Dior i Giambattista Valli takođe se predstavljaju prvog dana. Chanel otvara drugi dan, nakon čega slede Alexandre Vauthier i Armani Privé. Elie Saab, Jean Paul Gaultier, Viktor&Rolf i Valentino pojavljuju se trećeg dana, dok Maison Margiela zatvara događaj poslednjeg dana. Kada je u pitanju muška moda, svi sa nestrpljenjem očekuju šta će ovog puta smisliti njihov kreativni direktor Pharrel Williams. Ali sve češće se u modnim krugovima javlja pitanje ko će se pojaviti u svim ovim kreacijama: realni modeli ili njihovi avatari?
Nedavno je nakon slučaja kada je realni model zamenjen svojom virtuelnom verzijom pokrenut niz pitanja koja uznemiravaju modnu i modeling industriju, a i širu javnost. Naime, Shereen Wu, tajvansko-američki model, nije tražila novac da bi učestvovala u modnoj reviji poznatog dizajnera krajem prošle godine. Model iz Kalifornije želela je da učestvuje radi građenja svog portfolija. Ostala je zapanjena nekoliko dana kasnije kada je videla video-snimak revije postavljen na Instagram nalogu modnog dizajnera. Tu je bila ona, hodajući pistom u crnoj haljini Michaela Costella. Ali to nije bila Wu: njeno lice bilo je zamenjeno licem bele žene koju nije prepoznala. Ovaj slučaj odražava brzi porast korišćenja veštačke inteligencije u modnoj industriji vrednoj 2,5 biliona dolara, promena koju neki smatraju prelomnom, kaže novinar Bloomberga Riddhi Setty u tekstu koji istražuje da li veštačka inteligencija preti da izbaci realne osobe iz sveta modelinga.
Mnogi brendovi već su se udružili sa kompanijama za modelovanje baziranim na veštačkoj inteligenciji i navode da je jedna od prednosti mogućnost prikazivanja njihovih proizvoda na raznolikoj grupi modela. Levi's, recimo, koristi tehnologiju digitalnih blizanaca kako bi poboljšali prianjanje i kvalitet svojih farmerki. Kompanija pravi virtualne replike tela svojih kupaca kako bi kreirala personalizovane farmerke koje bolje odgovaraju i udobnije su za nošenje. Dodatno, Levi's koristi digitalne blizance da simulira kako će njihove farmerke izgledati i kako će se neko osećati u njima nakon više pranja, osiguravajući da zadrže kvalitet tokom vremena.
Burberry pravi virtuelne replike svojih prodavnica i proizvoda, omogućavajući kupcima da istražuju kolekcije i prilagođavaju svoje proizvode u uzbudljivom digitalnom okruženju.
Međutim, sve ovo potencijalno utiče na tražnju za ljudskim modelima. Dodatno, osim potpunog zamenjivanja, neki modeli su zabrinuti da bi kompanije za veštačku inteligenciju mogle koristiti njihovu sliku i sličnost bez njihovog znanja. Veštačka inteligencija predstavlja izazov za autorska prava, kako je Bloomberg Adria izveštavala i ranije, ali situacija se kada je o modelingu reč dodatno usložnjava.
Šta o tome kaže pravna regulativa, pitali smo advokaticu Jasminu Đokić iz Beograda. "Trenutno veštačka inteligencija kao pojava u svakodnevnom životu postaje značajna oblast u segmentu pravnih regulativa i njenih primena."
Ova tehnološka pojava značajno utiče na životne i poslovne tokove te dovodi do novih poslovnih mogućnosti koje ranije nisu bile poznate.
Ono što su zajedno u saradnji kreirali Eva Herzigova i kompanija Meta je najbolji primer.
Kreiranjem avatara Herzigove koji je replika celog njenog tela a ne samo lica, kompanija Meta je ponudila jedan novi alat koji se može koristiti u modnoj industriji u kampanjama.
Za ovaj alat Herzigova je dala eksplicitnu saglasnost i pretpostavljam da je sa kompanijom Meta dogovorila i zaključila ugovor koji reguliše njihov odnos po pitanju njenog avatara.
Osnovano pretpostavljam da je tako otvorila novo poglavlje plaćanja naknada za korišćenje avatara u modnoj industriji, kako digitalnim kompanijama, tako i osobi po čijem uzoru je kreiran avatar.
Naknadu za upotrebu avatara će plaćati korisnik u skladu sa dogovorom koji digitalne agencije i osobe po čijem liku se kreira avatar dogovore.
Depositphotos
Pretpostavka je da će možda velika imena biti isključivi vlasnici svojih avatara, dok će ne toliko jaka imena u svetu modelinga na drugačiji način regulisati korišćenje njihovog lika kao osnova za kreiranje avatara. Primer Herzigove u svetu modelinga najverovatnije će pokrenuti osnovane zahteve za aneksiranje ugovora u modeling agencijama u kojima će se definisati pravo vlasništva i naknada za korišćenje avatara svakog modela pojedinačno.
Ekonomska pozadina je jasna: tamo gde ljudski modeli mogu početi sa tarifom od 35 dolara po satu, a kada je reč o vrhunskim modelima današnjice, mogu zahtevati i desetine hiljade dolara za jedan dan, jedna agencija nudi korišćenje svojih AI modela za 29 dolara mesečno.
KONTROLA PRIVATNOSTI KAO LUKSUZ
Edward Snowden je bivši američki obaveštajni radnik koji je postao poznat kada je 2013. godine otkrio tajne američke vlade o masovnom nadzoru nad komunikacijama građana putem programa nadzora elektronske komunikacije, koje je sprovodila Nacionalna bezbednosna agencija (NSA). Snowden je bio zaposlen kao podizvođač za NSA i objavio je dokumenta koja su otkrila obimnu špijunsku aktivnost američke vlade, izazivajući kontroverze širom sveta o privatnosti, nadzoru i ustavnim pravima.
On je rekao: "Tvrditi da ti nije stalo do prava na privatnost jer nemaš šta da kriješ nije ništa drugačije od tvrdnje da ti nije stalo do slobode govora jer nemaš ništa da kažeš."
Kada je u pitanju regulisanje prava na upotrebu lika realne osobe, reč je o čuvanju privatnosti i kontroli. A kontrola je luksuz. Zato što je teško steći je.
Ipak, neki u industriji već vide korišćenje AI-generisanih "osoba" kao kršenje njihovih prava na ime, sliku i sličnost, i to ne bez osnova.
Institut za uporedno pravo izdao je 2022. veoma opsežno delo grupe autora (Prlja, Gasmi, Korać) „Ljudska prava i veštačka inteligencija“ u kojem se detaljnije objašnjava pravna regulativa EU, a navodi se da je i pored toga, kada je u pitanju kreiranje digitalnih blizanaca na osnovu realnih ljudi, ova regulativa nedovoljno precizna i da je potreban dodatni rad kako bi se ova oblast do kraja definisala. Deluje da pravna nauka ne može ispratiti tehnološki razvoj i sve primenjive nove slučajeve koji se pojavljuju gotovo svakog dana.
Naša sagovornica potvđuje da kod nas trenutno ne postoje eksplicitne zakonske odredbe koje bi se primenjivale na konkretnu situaciju, no ako se stvari posmatraju analogno, kaže da se mogu primenjivati odredbe Zakona o autorskim i srodnim pravima za konkretnu situaciju.
"Zbog sive zone odnosne eksplicitno nedefinisanih pojmova i regulisane zaštite može doći do povreda prava korišćenja lika osoba, a posebno ako je reč o osobama koje su preminule, što povlači etička pitanja u okviru pravne regulative", objašnjava Đokić, ali dodaje da veruje da će naslednici, ukoliko ih ima, vrlo brzo reagovati i tražiti zaštitu lika svog poznatog pretka te da će po principu domino efekta veoma brzo ova oblast morati da bude jasno i detaljno uređena.
Ostaje da se nadamo, jer ovo nije samo pitanje naknade za autorska prava, niti se odnosi samo na poznate osobe, već postoji i niz etičkih i filozofskih pitanja koja prate ideju stvaranja digitalnih klonova anonimnih osoba, uključujući pitanja identiteta, privatnosti, autonomije i moralnih implikacija. Na primer, sve je više digitalnih startapova koji nude besmrtnost kreirajući digitalni klon realne osobe sakupljajući slike, postove, stavove i ponašanje realnih osoba, recimo, na Facebooku, kao što je slučaj sa Eterni.me. Kako se objašnjava na sajtu, generiše se avatar koji emulira vašu ličnost i može reagovati, pružati informacije i savete vašoj porodici i prijateljima nakon vaše smrti. Nešto kao Skype razgovor iz prošlosti.
.webp){kind=icon}
