Tehnološki minimalizam dobija sve više pristalica kao odgovor na digitalnu prezasićenost, umor od ekrana i osećaj stalne dostupnosti. U vremenu kada granice između posla i privatnog života postaju sve nejasnije, sve veći broj ljudi odlučuje se na osvešćnije korišćenje tehnologije – manje, ali smislenije.
Stalni zvuk notifikacija, ekrani u svakom segmentu života i očekivanje da budemo dostupni 24 sata dnevno postali su svakodnevica modernog radnog, ali i privatnog okruženja. Kao odgovor na to, sve više pojedinaca i kompanija okreće se tehnološkom minimalizmu, konceptu koji podrazumeva korišćenje samo one tehnologije koja donosi stvarnu vrednost, uz minimiziranje digitalnog šuma.
Svi se sećamo kultne Nokia 3310. Zanimljivo je da ovaj legendarni telefon, bez aplikacija i beskonačnog skrolovanja, postaje simbol novog načina života koji daje prednost prisutnosti, fokusu i mentalnom miru. Za sve one koji žele da ostanu dostupni, ali ne i ometani, Nokia 3310 nudi jednostavnost koja je danas postala luksuz.
Odluka da se koristi "glupi" telefon više nije ekscentričnost, već svesna strategija za otklon od zaronjenosti u digitalne sadržaje i postavljanje granica između stvarnog i virtuelnog. Tehnološki minimalizam ne znači odbacivanje tehnologije, već selektivan i svestan pristup njenoj upotrebi.
To se ogleda u odabiru jednostavnijih uređaja, aplikacija bez reklama i ometajućih funkcija, kao i u povratku analognim navikama poput vođenja beleški na papiru, korišćenja mehaničkih satova i slično.
Minimalistički pristup tehnologiji podrazumeva i tehniku digitalnog detoksa, vremenskog ograničavanja upotrebe uređaja, zatvaranja naloga na društvenim mrežama ili provođenja dana bez pristupa internetu.
Zamislite dan bez pristupa internetu. Foto: Depositphotos
Nedžad Pirić, ekspert za digitalizaciju, u razgovoru za Bloomberg Adriju kaže kako u svetu u kojem je tehnologija postala produžetak našeg svakodnevnog života, tehnološki minimalizam nije samo trend, to je svojevrstan oblik digitalnog preživljavanja.
"Ljudi su shvatili da nisu problem ekrani, već način na koji ih koristimo i koliko dopuštamo da preuzmu našu pažnju, vreme i emocije. U vremenu kada nam je radni dan postao neprekidni niz notifikacija, poruka i algoritamski generisanih ometanja, sve više pojedinaca bira manje - ali bolje", kaže Pirić.
Zanimljivo je da upravo razvoj AI-ja, koji bi trebao da nam štedi vreme, paradoksalno pojačava osećaj prezasićenosti. Kako Pirić navodi, umesto da budemo fokusiraniji, često smo zatrpani novim alatima, platformama i sadržajima, što kod mnogih izaziva digitalni zamor i potrebu za povlačenjem.
Tehnološki minimalizam zapravo nije beg od tehnologije, nego odluka da tehnologiju koristimo svesno i u službi sopstvenih vrednosti, a ne impulsa. "Mislim da će ovaj trend rasti, jer, konačno - nećemo pamtiti broj pročitanih mejlova i pregledanih fidova, nego one trenutke kad smo stvarno bili prisutni, povezani sa sobom i svoji."
Odgovarate li na mejlove tokom odmora?
Prema dostupnim podacima iz prethodnih godina, više od 60 odsto zaposlenih u Evropi ostaje digitalno povezano s poslom tokom odmora, dok svaka treća osoba priznaje da ne uspeva da se potpuno isključi. Takve navike svakako utiču na kvalitet odmora, oporavak i dugoročnu produktivnost. Čak 62 odsto mladih (18–29) izjavilo je da su "gotovo konstantno onlajn". Zanimljivo je da 92 odsto Amerikanaca koristi internet na odmoru svakodnevno, a čak 20 odsto njih provodi više od pet sati onlajn.
Ipak, dobra vest je da je globalno interesovanje za digitalni detoks poraslo za 50 odsto u protekloj godini.
Prema izveštaju Hilton Trends za 2025. godinu, više od četvrtine odraslih (27 odsto) želi da smanji vreme provedeno u besciljnom skrolovanju i da tokom odmora budu prisutniji u stvarnom trenutku. Dodatnih 17 odsto ide još dalje – ciljano traže aranžmane koji ih podstiču ili čak prisiljavaju na potpuno isključivanje i odricanje od tehnologije. (To smo videli u popularnoj seriji "Beli lotos".)
Čini se da su ljudi postali zasićeni digitalnim životom – da su spremni i da plate da ne budu izloženi ekranu tokom odmora.
Ovaj pristup dobija na značaju i zbog promena u načinu rada. Hibridni modeli, rad na daljinu i dostupnost poslovne komunikacije u svakom trenutku rezultirali su porastom stresa i osećaja sagorevanja. Istraživanja pokazuju da veliki broj zaposlenih nastavlja da odgovara na imejlove i poruke i tokom godišnjeg odmora, što dodatno briše granicu između rada i odmora.
Sve više kompanija prepoznaje važnost postavljanja digitalnih granica. U svetu sve više se uvodi pravilo da radnici ne smeju da se kontaktiraju mimo radnog vremena, osim u slučaju "preke potrebe". Ne treba da idemo daleko. Zanimljivo je da kad pogledamo region, Slovenija ima zakon koji štiti radnike od toga da nadređeni kontaktira s njima mimo radnog vremena.
Srbija još nema takav zakon, ali mnogi radnici (koji to sebi mogu da dozvole) - uvode ga sami. Mnogi gase poslovne telefone nakon radnog vremena i na svoj način pronalaze način isključenja od posla, nakon smene od osam sati. Isti slučaj je kad odlaze na odmor. Poslovni telefon se uključuje tek po povratku u kancelariju.
U svetu se sve više uvode pravila poput zabrane slanja imejlova van radnog vremena, dana bez onlajn sastanaka ili podsticanje korišćenja godišnjih odmora bez poslovne komunikacije. Oni su deo mera interne politike kompanija čiji je cilj zaštita mentalnog zdravlja zaposlenih.
Tehnološki minimalizam djeluje da je tu da ostane. Foto: Depositphotos
Iako se tehnološki minimalizam ponekad shvata kao trend rezervisan za određene društvene grupe, njegov širi uticaj postaje vidljiv u sve većoj potrebi za kontrolom nad sopstvenim vremenom, pažnjom i privatnošću. U digitalnoj ekonomiji koja podstiče konstantnu povezanost, mogućnost isključivanja može postati ključna za dugoročno blagostanje.
Kako se tehnologija i dalje razvija, verovatno će rasti i svest o potrebi za njenom racionalnijom upotrebom. U tom kontekstu, tehnološki minimalizam deluje da je tu da ostane.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...