'Bed rotting' - gde je granica između zdravog predaha i izbegavanja obaveza

Trend koji je postao popularan na TikToku pod imenom "bed rotting"(prevod sa engl. truljenje u krevetu) bio je tu i ranije, samo ne pod tim imenom. On podrazumeva da sate - ili čak i dane - provedete u krevetu dok gledate serije, premotavate društvene mreže ili jednostavno ne radite ništa. 
Nekima je to briga o sebi, drugima znak lenjosti, trećima kreativna dokolica, a psiholozi upozoravaju da može biti i znak iscrpljenosti, stresa ili anksioznosti. Gde je granica između odmora i izbegavanja stvarnosti? Mnogima je teško da je povuku.

"Nekad nam je zaista potreban odmor, ali problem nastaje kada je to bežanje od nečega", kaže Ana Sokolović, klinički psiholog, psihoterapeut i autor mentorskog programa "Oslobodi se perfekcionizma".

"Telo ponekad traži pasivan odmor, posebno kada je preplavljeno. Međutim, problem nastaje kada to ležanje i bindžovanje serija ili sadržaja onlajn postane način da pobegnemo od zadataka, osećanja ili donošenja odluka", objašnjava ona.

Kako razaznati odmor od prokrastinacije

Zašto smo proveli ceo dan u krevetu? Nekada nam je teško da iskreno odgovorimo na to pitanje. Kako objašnjava Sokolović, ključna stvar koju treba da sagledamo kada razmatramo da li je "bed rotting" dobar ili loš jeste efekat ili posledica koju on nosi.

"Ako nakon dana provedenog u krevetu osećamo bar nešto više energije ili mira, kapaciteta da se bavimo zadacima koji su nam važni - to je verovatno bio neophodan predah odnosno reset. Ako se pak osećamo još iscrpljenije, krivimo sebe što 'opet ništa nismo uradili' i ulazimo u začarani krug povlačenja i dalje prokrastinacije - tu je verovatno reč o izbegavanju nošenja sa problemima, a ne pravom odmoru", kaže ona.

Nekada je prirodno i zdravo usporiti. Foto: Depositphotos

Novi obrasci iscrpljenosti u modernom svetu

Možda je paradoksalno da nas odmor iscrpljuje, ali ponekad je zaista tako. Sokolović objašnjava da su tome doprinele okolnosti savremenog sveta, jer, čak i kad ležimo, nismo mirni.

"Dok pokušavamo da se odmorimo u krevetu, često zapravo upadamo u još veći mentalni haos - kroz beskrajno skrolovanje, poređenje i informacije koje nas dodatno opterećuju", kaže ona. 

Problem nastaje, objašnjava, iz dva razloga. Prvo, imamo scenu velikog izbora, a drugo, imamo pritisak da moramo da donesemo ispravnu odluku.

"U tom kontekstu raste osećaj da gubiš ako izabereš nešto (određenu karijeru, partnera, pa i hobi), pa zbog toga postaje prijemčivija strategija izbegavanja da doneseš odluku tako što se 'isključiš'. Odložen izbor ne može da bude pogrešan izbor - i ostavlja mogućnost da doneseš neki drugi", dodaje. 

Još jedna karakteristika savremenog načina života je usmerenost ka rezultatu, koji takođe pritiska pojedince da konstantno nešto rade i postižu. To ne ostavlja ljudima prostor za opuštajući odmor, objašnjava psihoterapeut, pa mnogi tek u izolaciji, u krevetu, mogu sebi da dozvole da ne rade ništa.

Iako se "bed rotting" češće povezuje sa mladima, jer je samo ime nastalo na društvenim mrežama, trend nije ograničen samo na njih. Međutim, Sokolović kaže da neke okolnosti koje okružuju mlade danas mogu da utiču na nivo anksioznosti.

Gen Z i 'burnout'

"Mladi su češće 'stimulisaniji', odnosno preplavljeniji količinom informacija koje konzumiraju putem mreža, u kulturi konstantne dostupnosti, poređenja i visoko postavljenih standarda. Ako se to uveže sa anksioznošću u vezi sa odabirom narednih koraka u karijeri, strukturisanjem života, ekonomskim pritiscima i nesigurnošću u budućnosti - možemo da pretpostavimo da mlađi ljudi češće pribegavaju toj strategiji 'isključivanja'", kaže naša sagovornica.

Neka istraživanja pokazuju da "burnout" više nije izuzetak, već nova norma za mnoge pripadnike generacije Z. Prema istraživanju Cigne iz 2022. godine, čak 91 odsto mladih zaposlenih iz ove generacije oseća konstantan stres, a gotovo svi, čak 98 odsto, pokazuju simptome "burnouta".

"Povlačenje u krevet može biti signal da su telo i psiha prestimulisani, preplavljeni ili preumorni. 'Bed rotting' može da služi kao strategija izbegavanja donošenja ili realizacije odluka za koje osoba nema emotivni, mentalni ili fizički kapacitet", kaže Sokolović.

Digitalni detoks, boravak u prirodi i meditacija mogu da umire um i pripreme osobu za suočavanje sa stvarnošću i novim odlukama. Foto: Depositphotos

Druga istraživanja takođe potvrđuju tezu da je generacija Z pod većim stresom - ili da ga bar prijavljuje. Recimo, istraživanje Gallupa pokazuje da 68 odsto pripadnika generacije Z i mlađih milenijalaca oseća stres većinu vremena, što je više nego kod starijih generacija. 

Pored stresa, istraživanja pokazuju da su manje zadovoljni svojim poslom u poređenju sa drugim generacijama, a mentalno zdravlje je lošije.

Pored visokih standarda i zahteva od generacije Z, tu je i tehnologija, koja je učinila sve dostupnijim, ali je istovremeno zamaglila granice između posla i privatnog života. Ljudi su preko telefona stalno dostupni, pretrpani notifikacijama i nešto im neprestano odvlači pažnju. 

"To isključivanje je tako reakcija na preplavljenost i premor koji svakako može da ukazuje na povišen nivo anksioznosti ili 'burnout'", smatra Sokolović.

Društvene mreže često navode da se mladi češće porede sa drugima dok posmatraju način života i uspeh vršnjaka ili poznatih ličnosti, što mnoge dovodi do pritiska da ispune nerealne standarde.

Šta možete da uradite umesto da 'trunete' u krevetu

Ako ste primetili da redovno provodite dane i sate u krevetu, sledeći korak je da se zapitate kako se osećate nakon toga. Ako se osećate umornije i napetije, Sokolović kaže da ne treba da prebacujete i osuđujete sebe, već da probate da razumete:

• kako se zaista osećate;
• šta vam je tu potrebno;
• 0d čega to bežite u "bed rotting".

 

Mali rituali dobra su zamena za bed rotting. Foto: Depositphotos

Psiholog i psihoterapeut daje nekoliko korisnih načina da se osoba zapravo umiri i pripremi za dalje funkcionalne korake, kojim možete zameniti "bed rotting": 

• boravak u prirodi, umesto boravka uz Netflix ili skrolovanje; 
• preporuka je da svakako imate vreme u danu kada niste uz ekrane, a poželjno je i vreme u nedelji kada ste barem nekoliko sati vezano na digitalnom detoksu;
• razgovor sa osobom koja vam je psihološka podrška; 
• to može biti bliska osoba koja vas čuje i razume, ili stručno lice poput psihoterapeuta;
• mali 'self-care' rituali;
• pisanje dnevnika (kao način da se otpusti 'višak' zaglavljenih misli i emocija), ples, šetnja, "mindfulness" vežbe, fizička aktivnost;
• svesniji izbor hrane i regulisanje ritma spavanja.

 

Ona dodaje da možete da preduzmete i korake koji možda zvuče banalno, ali zapravo rade:

• uređivanje fizičkog prostora;
• uklanjanje viška stvari iz ormara ili iz kuhinje, sređivanje fioka ili polica, na primer, može da donese osećaj rasterećenja usled uklanjanja onog što je nepotrebno ili više ne prija;
• neka vam krevet služi samo za spavanje;
• ako već skrolujete ili gledate serije, radite to sa nekog drugog mesta. Kad ustanete, namestite krevet - i neka to bude mesto gde se vraćate onda kada je vreme za spavanje;
• uz krevet držite one aparate koji vam pomažu da zaspite;
• na primer, "white noise" aparati ili ovlaživač vazduha ili knjigu umesto telefona ili televizora.