Kad preterano razmišljanje preraste u prepreku u karijeri i svakodnevici

Sposobnost da pažljivo analiziramo situacije i stvarnost, kao i da ih sagledamo iz više uglova, sama po sebi nije mana. Naprotiv, često je jedna od najcenjenijih veština u savremenom profesionalnom svetu. Međutim, problem nastaje onda kada ta osobina prestane da nam pomaže, a počne da nas koči u mestu. Umesto da nas vodi ka odluci, razmišljanje prerasta u stalno preispitivanje bez jasnog ishoda, odnosno u ono što se danas naziva overthinking (engl. - preterano razmišljanje).

Preterano razmišljanje se često pretvara u mentalnu petlju bez ishoda | Depositphotos

Ova pojava sve ređe se posmatra kao individualni problem, a sve češće kao fenomen koji utiče na produktivnost, timsku dinamiku i kvalitet liderstva. Kako objašnjava psihoterapeutkinja Anđelija Simić za Bloomberg Adriju, reč je "o preteranom, neproduktivnom razmišljanju koje uključuje često vraćanje na prošlost i prekomernu brigu, bez konkretnog plana i pomaka ka razrešenju". Za razliku od analitičkog razmišljanja, "koje vodi ka odluci, ima svoj cilj i vremensko ograničenje", overthinking se često pretvara u mentalnu petlju bez ishoda.

Od svakodnevice do poslovnih odluka

Overthinking se ne dešava samo "tamo nekim drugima", niti je rezervisan za trenutke velikih životnih kriza. Naprotiv, to je duboko rasprostranjen obrazac razmišljanja u svakodnevnom životu savremenih ljudi. Na to ukazuju i nalazi ankete koju su sproveli američki autor Jon Acuff, poznat po knjigama o ličnom razvoju i profesionalnim obrascima ponašanja, i Michael C. Peasley, doktor psihologije i profesor na Middle Tennessee State University.

U okviru ankete u kojoj je učestvovalo oko deset hiljada ispitanika, čak 99,5 odsto njih izjavilo je da se u nekoj meri bori sa prekomernim razmišljanjem. Više od dve trećine navelo je da ih overthinking dovodi do osećaja lične neadekvatnosti, dok je nešto više od polovine ispitanika reklo da ih takav mentalni obrazac dugoročno iscrpljuje.

Do kada treba analizirati? Kada je savršeno dovoljno dobro, a kada opterećenje? | Depositphotos

Psihoterapeutkinja Simić potvrđuje da u svakodnevnom životu efekti često mogu da budu tihi, ali opterećujući: umor, nesanica, stalni osećaj pritiska, teškoće sa opuštanjem, samokritičnost  i doživljaj "zaglavljenosti". "Kod osetljivijih pojedinaca mogu da se jave i psihosomatske tegobe kao što su digestivni problemi, problemi sa štitnom žlezdom, glavobolje i slično."

U poslovnom kontekstu pak neretko se maskira kao odgovorno ponašanje poput učestalog proveravanja mejlova, preterane analize razgovora ili izbegavanja završetka zadataka dok sve "nije potpuno jasno". Odlaganje lansiranja proizvoda, stalno menjanje strategije, perfekcionizam, "mikro-upravljanje" zaposlenima, preterana opreznost i beskonačni sastanci bez zaključaka takođe mogu biti posledice.

 

"Na ovaj način dolazi do zamora prilikom odlučivanja, te se produktivnost smanjuje", kaže Simić.  Svojim iskustvom potvrđuje nam to i Teodora, marketing menadžerka u jednom velikom trgovinskom lancu, koja kaže da joj je "overthinking dugo bio nevidljivi suparnik svih odluka". Često bi preispitivala svoje poteze i opcije "sve dok ne bi bilo savršeno", da bi na kraju propuštala rokove i prilike. "Mislila sam da sam dobar radnik time što sam do detalja razmatrala svaki scenario, ali to me je samo vuklo unazad", kaže ona.

U tišini noći, um putuje dalje nego što bi trebalo... | Depositphotos

 

Kako se vratiti u efikasne okvire

U timskom radu, preterano razmišljanje može imati i širi efekat. "Može dovesti do produžavanja procesa, širenja panike i napete timske dinamike", navodi psihoterapeutkinja. Kada je lider sklon ovoj pojavi, to se često prevodi ili u nesigurnost i gubitak autoriteta, ili u perfekcionističku rigidnost, pa i tiraniju, što blokira napredak tima i samih pojedinaca.

Ipak, naglašava Simić, overthinking nije uvek beskoristan. U kriznim situacijama ili etičkim dilemama, sagledavanje problema iz više uglova može biti dragoceno, ali pod uslovom da konačnu odluku donese stabilna i racionalna osoba ili tim.

Na pitanje kako se izvući iz začaranog kruga, psihoterapeutkinja kaže da postoje tehnike koje mogu pomoći da se preterano razmišljanje drži u okviru koji ne narušava odluke i produktivnost:

Kontrola brige: Potrebno je svakodnevno jasno ograničiti vreme namenjeno višeslojnom razmišljanju na unapred određen interval, dok se sve misli i teme koje izazivaju brigu svesno odlažu do tog trenutka. "U međuvremenu se pažnja usmerava na sada i ovde, čime se briga drži pod kontrolom i stvara prostor za mentalni odmor u kome se odluke mogu donositi spontanije i efikasnije."
Pravilo 70 odsto informacija: ako imate oko 70 odsto relevantnih podataka, vreme je za odluku, jer čekanje potpune jasnoće često vodi u paralizu.
Kretanje i šetnja: fizička aktivnost poput brzog hoda može prirodno da reguliše nervni sistem i smanji anksioznost povezanu sa overthinkingom.