Da li bi se svet bolje razumeo ako bi svi koristili esperanto

Verovali ili ne, esperanto je kreacija jednog oftalmologa. Poljski lekar Ludwik Lejzer Zamenhof je krajem 19. veka s namerom napravio jezik koji bi služio kao univerzalno sredstvo komunikacije među ljudima, rušeći kulturološke, nacionalne i političke barijere među njima. Zamenhofova misija je bila da stvori jezik lak za učenje i korišćenje, nezavistan od postojećih nacionalnih jezika, mada ponajviše zvuči kao francuski, italijanski i španski.

Iako se svet u 21. veku još uvek nije "opametio" u pogledu istih tih barijera, sukoba, borbi i razlika, esperanto je nekako uspeo da preživi, vladajući iz senke i okupljajući sve one koji prepoznaju njegov značaj i ne daju mu da izumre. Srbija nije izuzetak.

"Organizovani esperantski pokret u Srbiji se razvija od prve decenije 20. veka, počev sa Beogradskom esperantskom grupom (Beograda Esperanto-Grupo, 1909). Između dva svetska rata formirana su građanska, radnička i akademska esperantska društva i klubovi po raznim gradovima Kraljevine Jugoslavije, pa i na teritoriji Srbije, koja su od 1923. bila objedinjena kroz Južnoslovenski savez esperantista (Sudslava Esperanto-Ligo), a od 1936. godine kroz Jugoslovenski savez esperantista (Jugoslavia Esperanto-Ligo – JEL)", kažu za Bloomberg Adriju iz Udruženja esperantista Srbije (UES).

Dan-danas esperanto živi u Srbiji, a to udruženje nastavlja svoje aktivnosti posle reorganizacije 2023. godine. 

Posle Drugog svetskog rata, u federativnoj Jugoslaviji je i esperantski pokret bio organizovan na federativnom principu. Savez esperantista Srbije i Savez esperantista Vojvodine, kao i savezi u drugim republikama, objedinjavali su građanska i strukovna (uglavnom železničarska) esperantska društva, klubove i školske grupe na svojoj teritoriji, a bili su ujedinjeni u Jugoslovenski savez esperantista. Takva organizacija, sa razvijenom izdavačkom delatnošću (originalna i prevodna literatura i periodika na esperantu), nastavom esperanta (školske sekcije, vanškolski kursevi i studentski klubovi), kao i nacionalnim i međunarodnim susretima esperantista organizovanim u Srbiji, trajala je sve do raspada Jugoslavije.

Depositphotos

Srbija obnavlja aktivnosti, u BiH tek poneka radionica

U osamostaljenoj Republici Srbiji, iscrpljenoj ratnim operacijama, blokadom i međunarodnim sankcijama, esperantska društva su se jedno po jedno gasila, a Savez esperantista Srbije nije uspeo da se na vreme redefiniše i preregistruje kod Agencije za privredne registre (APR) u skladu sa novim propisima o udruženjima građana, pa je formalno prestao da postoji. Ipak, to nije značilo i potpuno gašenje aktivnosti esperantista. I dalje su pojedini entuzijasti i grupe esperantista izdavali knjige na ovom jeziku, organizovali kurseve i prihvatali organizaciju međunarodnih susreta esperantista u Srbiji, objašnjavaju iz Udruženja. 

Uz saradnju i pomoć Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije, ponovo je formirana i registrovana takva organizacija 2021. godine, ali ovoga puta u formi udruženja individualnih članova. Tako je nastalo Udruženje esperantista Srbije (UES), jer više nije bilo dovoljno lokalnih društava esperantista koja bi formirala savez. UES nasleđuje i nastavlja tradicije organizovanog esperantskog pokreta u Srbiji.

Danas ima sekcije i radne timove, a misija UES-a je negovanje ideja esperantizma, očuvanje jezičke i kulturološke raznovrsnosti, zbližavanje među kulturama, jačanje interkulturalne razmene i uspostavljanje jezičke ravnopravnosti primenom međunarodnog jezika esperanta. 

U susednoj BiH esperanto danas govori tek mali broj entuzijasta, uglavnom starijih ljudi koji su jezik naučili u nekom ranijem periodu. Međutim, u toj državi su organizovane aktivnosti maltene potpuno nestale, a većina esperantista komunicira putem interneta i društvenih mreža. Donekle je slično i u Srbiji, budući da se esperantisti povezuju preko sajta esperanto.org.rs, Google-grupa, te imejling lista serbio-eo, zatim preko društvenih mreža, međunarodnih imejling lista i diskusionih grupa esperantista.

Depositphotos

 

Kako naučiti esperanto (u Srbiji)

"U Srbiji se od pandemije naovamo organizuju isključivo onlajn kursevi na platformi Zoom, i to početni, napredni i viši, po pravilu sa po jednim ili dva časa nedeljno, uglavnom od novembra do aprila. Na UES-ovim onlajn kursevima osim početnih učestvuju i kursisti iz drugih zemalja. Posebno je popularan kurs/serija predavanja o književnosti esperanta, na koji se prijavi po nekoliko desetina zainteresovanih esperantista iz svih krajeva sveta", kažu iz UES-a.

Organizacijom i promocijom kurseva esperanta se prvenstveno bavi Nastavnička sekcija UES-a, a kursevi se mahom oglašavaju preko društvenih mreža i imejling lista. Građanima Srbije su dostupni veb-kursevi esperanta, kao što su:

• lernu.net (višejezični sajt, koji ima i verziju na srpskom jeziku)

• kurso.com.br (verzija na srpskom jeziku)

• duolingo.com.

 

U svetu, esperanto se takođe uči onlajn, preko raznih kurseva i YouTube kanala. Takođe je izuzetno popularna aplikacija Duolingo, koja je omogućila novi talas interesovanja među mlađim generacijama. Postoje čak i pojedinci koji esperanto govore kao maternji jezik, jer su ga naučili od roditelja esperantista.

Esperantska kultura uključuje i književnost, muziku, te međunarodne susrete, od kojih je najpoznatiji Svetski esperantski kongres koji se održava svake godine u različitim gradovima širom sveta. Ovaj jezik uživa i status "pomoćnog jezika" u međunarodnim organizacijama poput UNESCO-a.

Edin Čolić, iz Saveza esperantista Bosne i Hercegovine, rekao je za Bloomberg Adriju da zasigurno postoji evropski komesar koji se deklarisao kao esperantista. "Mnogo ljudi koristi ovaj jezik, a njegova prisutnost se može videti i kroz razne kulturne i sportske događaje."

 

 

Uticaj koji bi mogao biti 'mejnstrim'

"U svetu koji je sve više obeležen sukobima, političkom nestabilnošću i rastućim nesporazumima među narodima, potreba za neutralnim i univerzalnim jezikom nikada nije bila veća. Esperanto, duže od jednog veka prisutan kao međunarodni jezik, danas bi mogao da igra ključnu ulogu u građenju mostova između kultura, podsticanju dijaloga i smanjenju jezičkih barijera koje često doprinose nesporazumima i sukobima", kažu iz UES-a za Bloomberg Adriju.

Takođe ističu da je esperanto konstruisan sa ciljem da omogući lakšu i ravnopravniju komunikaciju među ljudima iz različitih govornih zajednica. "Za razliku od nacionalnih jezika koji su često povezani s kolonijalnom, političkom i ekonomskom dominacijom, esperanto ne pripada nijednoj državi, nijednoj naciji, što ga čini pogodnim sredstvom za ravnopravnu i nepristrasnu komunikaciju. U eri kada se geopolitičke tenzije neprestano povećavaju, esperanto bi mogao da posluži kao jezik diplomatije i međunarodne saradnje, nudeći platformu za dijalog oslobođen političkih konotacija."

Međutim, jasno je da engleski tradicionalno ima ulogu globalnog jezika i upitno je da li će se i kako to promeniti.

"Veštačka inteligencija (AI) danas većinu svog 'znanja' crpi iz izvora na engleskom jeziku, a sasvim je jasno kakve to ima posledice za 'tačnost' njenih 'zaključaka'. Sa druge strane, zagovornici esperanta nastavljaju da promovišu njegovu upotrebu kroz međunarodne kongrese, obrazovne programe i digitalne platforme. Od nekoliko stotina jezika, esperanto je na sajtu Wikipedia na 35. mestu po obimu objavljenog materijala - otprilike na istom nivou kao i srpski jezik. Internet i globalizacija pružaju nove mogućnosti za širenje esperanta, posebno u kontekstu globalne komunikacije i onlajna", zaključuju iz Udruženja esperantista Srbije.

Ono što ostaju izazovi za ove entuzijaste i sve koji bi želeli da neguju esperanto i učine ga 'vidljivijim', jesu nedovoljna svest ili nepriznavanje činjenica o jezičkoj neravnopravnosti, manjak materijalnih sredstava neophodnih za promotivne materijale i aktivnosti, more informacija i ponuda druge vrste, često nedovoljna stručna kompetencija i profesinalnost u pristupu planiranju i sprovođenju promocije esperanta, protivljenje moćnih političkih struktura ideji o esperantu kao univerzalnom pomoćnom jeziku za međunarodno sporazumevanje, te drastične promene u organizaciji i dinamici svakodnevnog života, navikama, shvatanjima i potrebama pojedinaca i zajednice.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar