Tursko etno-nasleđe inspirisalo Beograd

Očekuje se da globalno tržište mode, inspirisane etno-nasleđem, dostigne vrednost od 200 milijardi dolara do 2025. godine, uz prosečan godišnji rast od 8,5 odsto tokom predviđenog perioda. Ovaj porast potražnje podstaknut je sve većim interesovanjem potrošača za jedinstvenom, ručno rađenom odećom koja odražava bogato nasleđe i tradiciju različitih zajednica širom sveta.

Isto istraživanje navodi da ovo "niche" tržište može doneti značajnu finansijsku prednost zbog većih profitnih marži u industriji etno odeće, koje su i do 40 odsto više u poređenju sa tradicionalnim modnim brendovima. Iako države Adria regiona imaju bogatu riznicu nematerijalnog kulturnog nasleđa, deluje da je potrebno još mnogo toga da bi se od toga napravio i biznis.

Upravo sa ciljem podizanja svesti i potencijalne komercijalizacije tradicionalnih zanata i motiva i u našem regionu, osmi put po redu održao se međunarodni Etnology Festival, u prostoru Etnografskog muzeja u Beogradu.

Kao što je Bloomberg Adria izveštavala ranije, u pitanju je manifestacija posvećena promociji nematerijalnog kulturnog nasleđa i očuvanju kulturnog identiteta, ali i tome kako da se ta autentičnost prenese u validne poslovne modele. Upravo zbog toga festival insistira na kulturnoj razmeni, pa se osim tradicionalnih načina izrade odevnih predmeta na ovim prostorima prikazuju i etno-nasleđa iz drugih zemalja. Nakon Rumunije, Gruzije, Maroka i Egipta, ove godine zemlja u fokusu bila je Turska.

Festivalu, koji se održava pod pokroviteljstvom Tamare Vučić, supruge predsednika Srbije, prisustvovala je i supruga predsednika Turske Emina Erdogan.

Održana je modna revija tradicionalnih turskih venčanica pod nazivom "Blago neveste: Putovanje kroz osmanske i anadolske miraze", izrađenih u institutu "Ankara Olgunlasma".

Etnology Fest

Pogledaj galeriju

Etnology Fest

Pogledaj galeriju

Etnology Fest

Pogledaj galeriju

Etnology Fest

Pogledaj galeriju

 

Sa organizatorkom i autorkom festivala Gogom Grubješić razgovaramo o spoju tradicionalnog i modernog u etno-modi i o tome kako ona vidi dalji razvoj preduzetništva u ovoj oblasti.

Grubješić ističe da je kulturna diplomatija bitna dimenzija za promovisanje različitih identiteta i etno-kultura, pa otuda i naziv ovogodišnje manifestacije "Sinteza".

"Publika uvek želi nove doživljaje, spoj etnologije, muzike, folklora, koji je ovog puta izveo ansambl 'Kolo', uz pesme na srpskom i turskom", kaže autorka i ističe važnost informisanosti i podizanja svesti o očuvanju nematerijalnih kulturnih vrednosti, posebno kod mlađih generacija koje su sklone da - kako kaže - "vide globalizam u svemu, a naročito u modnim trendovima, što ih nekada distancira od bogatog kulturnog i etnološkog nasleđa".

Goga Grubješić (druga zdesna) / Etnology Fest

Goga Grubješić je takođe nagovestila da se tu rad na ovoj važnoj temi ne završava. Podseća na začetke etno-mode u Srbiji, kada je modna kreatorka Dobrila Vasiljević Smiljanić još 1963. godine pokrenula pogon domaće radinosti u okviru tadašnje Zemljoradničke zadruge iz užičkog kraja.

Ručni radovi sa etno-motivima kreativnih pletilja proslavili su širom sveta džempere "Sirogojno", izrađene od čiste runske vune, dobijene od ovaca sa zlatiborskih pašnjaka.

Od ove godine, delegacija EU u Srbiji dodeljivaće godišnju nagradu pojedincima, organizacijama i institucijama za doprinos emancipaciji žena i njihovih stvaralačkih sposobnosti. Nagrada nosi ime upravo po njoj, a organizatorka veruje da će doneti neophodan podstrek za razvoj "Ethno Coutura" u Adria regionu.