Da li podkasti postaju mejnstrim i može li se živeti od tog posla u Srbiji

Medijski format podkast je lane zvanično proslavio 20 godina postojanja, budući da su ga nekadašnji voditelj na MTV-ju Adam Curry i programer Dave Winer osmislili u januaru 2004. Ipak, zamah je usledio od 2005. godine, tako da i ovu godinu možemo smatrati godišnjicom podkasta. S obzirom na to da, u tehnološkom smislu, prođu godine pre nego što neka sledeća velika stvar (engl. the next big thing) iz sveta zaživi u Srbiji - podkast je na vrata domaćeg tržišta ušao relativno brzo. To ne znači da se brzo i probio, ali danas je situacija posve drugačija.

Od burnouta do novih ideja

Nekoga je na kreiranje podkasta nagnala znatiželja, nekoga hobi, a u slučaju Ane Brzaković, osnivača Digital Waya i kreatora podkasta BizBalans, presudan momenat bio je napuštanje dugogodišnje pozicije u kompaniji.

"Ideja za podkast došla je nakon što sam napustila korporativni posao i iskoristila vreme koje imam da pročitam mnogo knjiga o produktivnosti, ličnom razvoju, 'pametnom, a ne napornijem radu' i nakon što sam pomoću svih tih novih znanja, informacija i psihoterapije izlečila svoj burnout i počela da živim i razmišljam drugačije."

Shvatila je koliko je njoj sve to pomoglo, a onda je poželela da što više ljudi nauči kako da živi i radi zdravije i održivije, kako da upravlja stresom i spreči sindrom izgaranja na poslu. "Podkast doživljavam kao svoj lični CSR projekat."

Prva verzija Aninog podkasta zvala se "Kako si na poslu", ali je u međuvremenu promenila platformu za emitovanje, prešla na Biznis priče i promenila naziv podkasta. Tako je rođen BizBalans, a trenutno se emituje druga sezona.

Privatna arhiva/Ana Brzaković

 

Podkasting je u Srbiji popularan već sigurno 10 godina, prateći globalne tendencije u medijskoj industriji i granajući se u raznim pravcima - od biznisa i tehnologije, preko kulture, psihologije i nauke, pa do sporta i obrazovanja. Na platformi Podcast.rs možete pronaći gotovo sve aktivne podkaste u zemlji, razvrstane po kategorijama, a na pitanje postavljeno veštačkoj inteligenciji (AI) koji se to podkasti najviše ističu, ChatGPT odgovara:

• Biznis priče - podkast u kojem Vladimir Stanković vodi razgovore sa preduzetnicima, deleći inspirativne priče i savete za mlade preduzetnike.

• Ubod kulture - autor je Bojan Uzelac, koji obrađuje teme iz kulture, sporta, filma, književnosti i muzike.

• Radio Galaksija - podkast koji promoviše nauku i naučne teme.

• Tehnopolis - podkast koji više nije aktivan, a u kojem su Aleksandar Miladinović i Ivan Jelić diskutovali o aktuelnim tehnološkim zbivanjima, društvu i medijima. Smatra se da je ostavio osetan trag na domaćoj podkast sceni.

• Pojačalo - Ivan Minić, marketinški stručnjak i preduzetnik, kroz ovaj podkast pruža podršku i savete onima koji su zainteresovani za preduzetništvo.

• Ivan Kosogor podcast - autor se fokusira na korisne savete, tehnike i konkretna rešenja iz psihologije, onlajn biznisa, sporta i ličnog razvoja.

Međutim, iako su se ovi podkasti - putem alata veštačke inteligencije - opravdano našli na vrhu najgledanijih, ChatGPT je, verovatno, napravio i određene propuste. Jeste da je pomenuo Protok, kao jedan od primera uspešnih podkasta, ali je izostavio takođe veoma uspešne podkaste Agelast, Njuz podkast, Alarm sa Daškom i Mlađom, Žiška.

 

 

Kada je reč konkretno o temama koje obrađuju najpopularniji podkasti u zemlji, Ana Brzaković kaže da popularnost može da se posmatra i tumači na više načina. "Ako gledamo samo po broju pregleda, najpopularniji su oni koji su za širu, a ne užu publiku. Mada, ne bismo mogli da kažemo da nije popularan podkast koji ima manje pregleda, ali je veoma praćen u određenoj, manjoj ciljnoj grupi. Ljude ponajviše interesuje kako da zarade više novca, pa su te i preduzetničke teme dosta privlačnije i popularnije."

 

Natasha Kocsis, koja vodi podkast "Na kafi sa...", a čiji je inicijator Srpski siti klub, kaže za Bloomberg Adriju da je cilj serijala, koji se emituje u tom formatu od 2020, da se članstvu Kluba i svim zainteresovanima predstave istaknuti intelektualci, naučnici i umetnici iz Srbije. U pitanju je platforma za diskusiju o ulozi Srbije u globalnim akademskim i kulturnim okvirima, ali se kroz nju razmatra i značaj pripadnosti i identiteta za one koji su otišli, razmišljaju da odu, ili su već prva, druga generacija koja živi i radi van regiona.

"Mi smo formom podkasta počeli da se bavimo u doba pandemije, jer nismo više mogli da organizujemo događaje uživo. Prelaskom na podkast postali smo pristupačniji ne samo našim članovima već i široj publici. To nas je kao Klub, a i mene lično, usmerilo na istraživanje tržišta i ponude, uključujući scenu u Srbiji. Mislim da je u Srbiji scena vrlo zanimljiva. Ja konkretno pratim i volim da slušam epizode podkasta kao što su Agelast, Pojačalo, Dva i po psihijatra, Glasna Žica, Tragovi, Vreme (Ova situacija), Biznis priče i Dobar Loš Zao", kaže Natasha, a njen saradnik Luka Đorđević, iz Your Podcasta, podkast produkcijom se bavi od 2014. godine.

"Krenuo sam kao frilens podkast montažer zvuka, nudeći svoje usluge onlajn, kako bih u toku pandemije kreirao tim usled povećane potražnje za uslugama koje nudim. To mi je omogućilo da proširim paletu ponude, uključujući usluge video-produkcije, pisanja objava i distribucije. U timu nas je danas petoro."

 

 

Širenje vidika

Na pitanje zašto je odabrala baš tematiku u vezi sa pronalaženjem balansa između različitih uloga koje imamo u životu, Ana Brzaković kaže da je na svojoj koži osetila posledice konvencionalnog radnog vremena "od 9 do 5".

"Prošla sam kroz burnout i gubljenje smisla u radu 'od 9 do 5', a često i mnogo duže. Zato što su mi mnoge stvari u poslovnom svetu bile nelogične i dosta sam se mučila sa uklapanjem u sistem koji nije bio za mene. Onda sam počela da učim, čitam, istražujem, tražim sebe, svoju definiciju i merilo uspeha i izazivam sve što mi je smetalo. Shvatila sam da mnogi ljudi imaju slične probleme i da su nam svima potrebne veštine za upravljanje stresom, preveniranje sagorevanja, te postavljanje granica, slušanje i komuniciranje", priča Brzaković za Bloomberg Adriju.

Međutim, mimo same tematike koja širi vidike, prevazilaze se i neke postojeće barijere, odnosno cenzure. Ruši se predstava o tome kako medijski sadržaj treba da se plasira.

"Bitno je navesti da je podkast, kao format koji (i dalje) ne podleže cenzuri radio-televizijskih regulatornih tela, osvojio poverenje publike pre svega među mlađim generacijama. Publika je željna necenzurisanog sadržaja, kao i tema koje nisu dovoljno obrađene u tradicionalnim medijima, te se okreću podkastima kao izvoru informisanja. Sve ovo je učinilo da podkast zauzme posebno mesto pod medijskim nebom Srbije", smatra Luka Đorđević.

 

Depositphotos

 

Zašto su podkasti tako popularni

Umreženost medija nikada nije bila izraženija, a dokaz za to je dodatni rast već izuzetno popularnog YouTubea. Naime, ta platforma raste na krilima podkasta, što je bilo posebno evidentno 2023. Ta godina smatra se prekretnicom za YouTube kao platformu za emitovanje podkasta.

Do 2024. još uvek je funkcionisala platforma Google Podcats, ali je zamenjena YouTube Musicom, dok su ostale dominantne platforme Spotify, Apple Podcasts, Pandora, Audible, NPR One, Tune In, Deezer i druge.

Za razliku od radijske emisije, podkast možete puštati i gledati/slušati kada i gde želite, možete premotavati, praviti pauze u slušanju. Drugim rečima, nametnuo se kao zabavno-edukativna, ali fleksibilna medijska forma. Podkasti su dostupni putem telefona, računara i ostalih pametnih uređaja, slušaju se preko besplatnih aplikacija i, za razliku od tradicionalnih medija, nude raznolikost tema. Ton razgovora je često neformalan, što se slušaocima dopada, a ono što je posebno važno naglasiti - obrađuju se lične priče i dublje analize, odnosno izlazi se van komercijalnog okvira.

Takođe, ljudi koji prate određeni podkast često se osećaju kao deo zajednice, jer dele slična interesovanja i vrednosti sa autorima i drugim slušaocima.

 

 

Exploding Topics je krajem 2024. izneo sumirane činjenice i tendencije u vezi sa podkastom, a podaci govore da je podkast kao forma posebno popularan u Švedskoj (47 odsto populacije ga prati). Što se tiče zainteresovanosti polova - muškarci prednjače s udelom od 53 odsto u 2024, u odnosu na žene s udelom od 46 odsto.

Da li podkast donosi zaradu

Kao i u svemu drugome, odgovor bi bio - zavisi. Ako govorimo o onlajnu i relativno "novim" zanimanjima/poslovima, slično je kao sa influenserima i jutjuberima. Oni najpopularniji će sigurno zaraditi, i to poprilično, ali će morati i da održavaju, odnosno opravdavaju taj uspeh iznova, jer je konkurencija jaka, a internet konstantno napreduje. Drugim rečima, ne mogu se oslanjati samo na jedan kanal, izvor prihoda ili igrati na jednu kartu na mreži.

Podkasteri, stoga, često sklapaju ugovore sa sponzorima, a iznos zarade zavisi od broja preuzimanja i popularnosti podkasta, te od vrste dogovora (ceo serijal, jedna epizoda, itd.). Drugi načini su prodaja robe po narudžbini, affiliate marketing, te kreiranje i prodaja onlajn kurseva.

Zastupljene su i pretplate, odnosno premijum sadržaj. Neki podkasteri nude ekskluzivan sadržaj ili rani pristup epizodama putem pretplatničkih modela, omogućavajući slušaocima dodatne pogodnosti uz mesečnu naknadu.

Dakle, kreatori podkasta imaju različite mogućnosti za monetizaciju svog sadržaja, dok im platforme poput Spotifya i Apple Podcastsa omogućavaju širu distribuciju.

Što se tiče Srbije, platforme kao što je Podcast.rs, nude i profesionalne usluge produkcije podkasta, što predstavlja dodatni izvor prihoda. Model pretplata ili donacija od publike takođe je jedna od opcija za zaradu, gde slušaoci finansijski podržavaju omiljene podkaste/podkastere, ali je to slabije zastupljeno.

Randy Shropshire/Getty Images

 

"Ako su podkast epizode makar jednu osobu motivisale da nešto promeni u svom životu ili inspirisale na akciju, smatraću da je podkast uspešan. Meni je satisfakcija dizanje svesti o ovim temama, to što dopiremo do sve većeg broja ljudi. Međutim, naravno da nam je potrebna i pomoć sponzora kako bismo mogli da imamo kvalitetnije epizode, a i njihovu promociju. Sarađivali smo sa Nutrino labom, a trenutno nam je partner Crux pure, čije proizvode i sama koristim", kaže Brzaković i dodaje da Biz Balans (trenutno) više slušaju žene nego muškarci, a pre svega preduzetnice i one koje to žele da postanu, mame, kao i zaposleni koji žele da nauče kako da rade pametnije i zdravije.

Natasha Kocsis navodi za Bloomberg Adriju da ona, zasad, podkaste radi iz hobija, ali ne isključuje mogućnost monetizacije. "Ipak, za to je potrebno dosta vremena, truda i rada."

 

Natasha Kocsis i Luka Đorđević / Privatna arhiva

 

S druge strane, Luka potvrđuje da se može živeti od ovog medijskog formata. "Od podkast produkcije živim punu deceniju. Konstantna učestalost objava epizoda obezbeđuje stalne prihode od tih produkcija, a zbog svoje onlajn prirode, biznis je lokacijski nezavistan i lak za skaliranje."

Sagovornik Bloomberg Adrije dodaje da se takođe može živeti od podkasta kada ste u ulozi kreatora sadržaja. "Saglasiću se sa Natashom da je put dug. Podkast se monetizuje sponzorima, a da biste dobili sponzore - potrebno je da ste slušani, a da bi ste bili slušani - potrebno je mnogo rada, truda i upornosti. Ne očekujte mnogo od podkasta u prvim godinama, jer prava nagrada dolazi kasnije. Kilometraža je bitna koliko i kvalitet vašeg sadržaja."

Drugi način monetizovanja podkasta je, kaže Đorđević, da kreatoru služi kao marketinški kanal, te je upravo zato atraktivan preduzetnicima. "Pre svega, cilj ovog pristupa nije zarada od samog podkasta, već od usluga i/ili proizvoda koje firma nudi, a podkast je tu da izreklamira i ponudi besplatne savete svojim slušaocima."