Šta sve možete u Lisabonu za tri dana

Glavni grad Portugalije, na obali reke Težo (Tagus) i Atlantskog okeana, jedan je od najstarijih gradova na svetu i druga najstarija prestonica u Evropi, posle Atine. Izvori otkrivaju da su ga osnovali Feničani još oko 1200. godine pre nove ere, a tokom vekova ostao je raskršće kultura, trgovine i pomorskih puteva.

Najzapadniji glavni grad kontinentalne Evrope, prostire se na sedam brežuljaka, zbog čega ga karakterišu strme, slikovite ulice, živopisna arhitektura i prepoznatljive keramičke pločice (azuležosi), koje gradu daju poseban šarm i poseban vizuelni identitet.

Većina današnjih građevina obnovljena je ili izgrađena nakon katastrofalnog zemljotresa iz 1755. godine, koji je uništio veliki deo tadašnjeg grada – zgrade, ulice i trgove. 

 

Grad sedam brda

Poput Rima, Lisabon je poznat kao "grad sedam brda" (Cidade das Sete Colinas). Ova brežuljkasta konfiguracija istorijskog centra pruža spektakularne vidikovce (miradouros), sa kojih se pružaju nezaboravni pogledi na grad i reku.

Klasičan prizor lisabonskih ulica | Nataša Kočiš

Najviše brdo se zove São Jorge na čijem se vrhu se nalazi zamak Sao Žorže (Castelo de São Jorge), mavarska tvrđava koja nudi nezaboravan panoramski pogled od 360 stepeni na okrug Alfama i reku Težo. Za posetu ovom istorijskom zdanju odvojte dva do tri sata, tokom kojih ćete moći da obiđete arheološke ruševine, jedanaest kula, i vidite čuvene paunove koji šetaju po imanju. Kao glavni spomenik drevnog Lisabona, takođe je veoma popularan, tako da budite spremni na gužve.

Zamak Sao Žorže | Nataša Kočiš

U blizini zamka možete da obiđete Lisabonsku katedralu (Sé de Lisboa), za koju se smatra da je najstarija crkva u portugalskoj prestonici, izgradnja je počela 1147. godine. Deo zgrade je uništen tokom pomenutog zemljotresa, pa je između 1761. i 1785. godine obnovljena kapela Svetinje Južna kula, a krov i novi oltar izgrađeni su između 1769. i 1771. godine. Crkva je od 1910. godine klasifikovana kao nacionalni spomenik gde danas možete da vidite vredna verska umetnička dela i kulturne elemente koji otkrivaju originalne funkcije predmeta liturgijske prirode.

Lisabonska katedrala | Nataša Kočiš

Ispod Lisabonske katedrale nalazi se čuvena rimokatolička crkva Svetog Anta Lisabonskog, zaštitnika Lisabona i Padove, jednog od najomiljenijih svetaca u katoličkoj crkvi. Prema predanju, crkva, koja je klasifikovana kao nacionalni spomenik, izgrađena je na mestu gde je svetac rođen 1195. godine i gde je proveo detinjstvo.

Zaštitnik izgubljenih stvari, siromašnih, putnika, mornara, ribara, žetvi, konja, starijih osoba i trudnica preminuo je u Padovi 13. juna 1231. godine, gde se danas nalazi njegova bazilika. 

Belém - kvart velikih otkrića

U gradu vredi posetiti i spomenik otkrićima (Padrão dos Descobrimentos) u četvrti Belém. Ovaj velelepni spomenik posvećen velikanima portugalske istorije visok je 52 metra i oblikovan je poput pramca broda (karavele, tipa broda korišćenog za prva istraživanja) u čast portugalskom Dobu otkrića. 

Spomenik otkrićima | Nataša Kočiš

Iznad ulaza u spomenik nalazi se mač vladarske kuće Aviz kao simbol hrišćanske vere pod čijim štitom su Portugalci kretali u vojne i istraživačke pohode. Na palubi su postavljene 33 statue uključujući vladare, istraživače, kartografe, umetnike, kao i misionare koji su direktno ili indirektno doprineli otkrićima i širenju portugalskih uticaja stvorivši od svoje zemlje kolonijalnu silu 15. i 16. veka.

Nedaleko od spomenika se nalazi i manastir Žeronimoš (Jerónimos), remek-delo portugalske arhitekture, koji je klasifikovan kao nacionalni spomenik 1907. godine i upisan na UNESCO-vu listu svetske baštine 1983. godine. Njegovi klaustri, fasade i unutrašnjost predstavljaju vrhunac portugalskog umetničkog nasleđa.

Manastir Žeronimoš | Nataša Kočiš

 

Muzeji koji čuvaju svet 

Lisabon ozbiljno neguje svoju muzejsku scenu. Muzej Orijenta čuva dve velike kolekcije. Prva, koja aludira na portugalsko prisustvo u Aziji, i uključuje retka nambanska umetnička dela, kao i značajan skup dela vezanih za kulture timorskih naroda. Druga kolekcija je sastavljena pod nazivom Kolekcija Kvok On (Kwok On Collection), i dokumentuje glavne azijske religije i njihove ritualne manifestacije. 

Eksponat iz lisabonske katedrale | Nataša Kočiš

Topla preporuka je da posetite Nacionalni muzej kočija, jedan od najposebnijih u Evropi, koji se može pohvaliti izuzetnom kolekcijom vozila iz perioda od 16. do 19. veka, koja su pretežno koristili portugalski vladari i plemstvo. U ovom impresivnom muzeju izloženo je oko sedamdeset kočija – najstariji primerci potiču iz 16. veka, dok je najnoviji eksponat kurirska kočija na konjsku vuču iz 19. veka.

Kočija Kralja Filipa II, najstarija u kolekciji iz 16. veka | Nataša Kočiš

Muzej pločica, iako trenutno zatvoren, ostaje simbol grada u kojem su azuležosi deo svakodnevnog života – na fasadama, klupama, crkvama, železničkim stanicama i kućama.

Azuležos pločice | Nataša Kočiš

Lisabonske kultne azuležo (azulejos) - glazirane keramičke pločice vode poreklo iz mavarske okupacije Iberijskog poluostrva u 13. veku. Tokom vekova, ove pločice su evoluirale od jednostavnih geometrijskih uzoraka do praktičnog, zaštitnog arhitektonskog štita i opsežne vizuelne istorije grada. 

 

Nataša Kočiš

Bogati ukusi pod magičnom 'ljubičastom kišom'

Lisabon je prepun parkova i zelenih površina, a ukoliko imate mogućnost da ga posetite između sredine maja i tokom juna, imaćete prilike da osetite neverovatan miris žakarande (jacaranda), kada stabla ovog drveta cvetaju i drveće ispušta svoje jarke latice, prekrivajući grad magičnom "ljubičastom kišom".  

Žakarand je zaštitni znak portugalskih gradova |  Nataša Kočiš

Izbor hrane u Lisabonu je izdašan. Atlantski uticaj, kolonijalna istorija i lokalna tradicija spojili su se u kuhinju koja je jednostavna, ali veoma karakteristična – od svežih atlantskih morskih plodova, preko preukusnog slanog bakalara do fantastičnih peciva, uključujući svetski poznatu pastéis de nata.

Tradicionalni boteco bar | Nataša Kočiš

Pregršt autentičnih restorana i bistroa, poznatijih kao tasca, mesta su u kojima se jede obilno a obroci spremaju sa dušom. Ipak, najbolji način da osetite ritam grada je da zastanete u jednom od šarmantnih kioska (quiosques), paviljonima u art nouveau stilu iz 19. veka, koji su raštrkani po gradskim trgovima i parkovima, gde se služi sve od kafe do porta kao i preukusne lokalne grickalice.

Empanada iz kioska  - ukusno tradicionalno pecivo punjeno različitim nadevima | Nataša Kočiš

Portugalci tvrde da imaju 365 recepata za bakalar – jedan za svaki dan u godini. Tamo je sveža riba standard, ne luksuz. Čak i u najobičnijoj tasci možete dobiti ribu koja je tog jutra bila u Atlantskom okeanu.

Zanimljivo je da tempura, danas simbol japanske kuhinje, zapravo potiče odavde. Doneli su je portugalski misionari u 16. veku, a naziv potiče od latinske reči tempora, koja označava dane posta.

Pastéis de nata su najpoznatiji portugalski kolačići –  korpice od lisnatog testa punjene kremom od jaja i mleka, pečene dok vrh ne dobije tamne, karamelizovane površine | Nataša Kočiš

Ako želite da probate sve što Lisabon nudi na jednom mestu, obavezno se zaputite u Time Out Market. To je savršena mešavina tradicionalnih ukusa, modernih interpretacija i najboljih lokalnih kuvara - mali gastronomski svet pod jednim krovom. Idealno mesto za one koji žele da probaju mnogo različitih stvari bez lutanja po gradu.

Ukoliko želite da utolite žeđ, preporuka je da probate Vinho Verde – osvežavajuće, mlado portugalsko vino iz Minho regiona, koje je idealno uz ribu, morske plodove i druge delicije. Tu je i Porto, aromatično, slatko portugalsko obogaćeno vino koje se proizvodi isključivo u dolini Douro, koje se služi kao aperitiv ili dižestiv.

Kiosk u Lisabonu | Nataša Kočiš

Preporuka je da probate i Ginjinha, slatko-kiselkasti liker od višnje, koji se smatra nezvaničnim nacionalnim pićem Lisabona. A posle svakog obroka naručite portugalski espreso – Bica, koji nije samo kafa, već i izraz portugalskog identiteta i tradicije na koju su ponosni jer iako je slična espresu, priprema se u većoj količini od svog italijanskog pandana.

Naziv potiče od načina na koji kafa teče iz aparata u šoljicu, što podseća na izvor ili fontanu, a oba se na portugalskom takođe mogu nazvati bica.

Lisabon je sedište i najstarije aktivne knjižare na svetu – Livravia Bertrand, koja neprekidno radi od 1732. godine. Kupovina knjige ovde postaje ritual, jer ljubazno osoblje rado stavlja pečat koji potvrđuje da je knjiga kupljena u najstarijoj knjižari na planeti, što može da bude divan poklon. 

Ovako izgleda pečat kojim se potvrđuje da ste knjigu kupili u najstarijoj knjižari na svetu | Nataša Kočiš

Kako se kretati gradom

Najbolji način da upoznate Lisabon je kombinacija javnog prevoza – autobusa, tramvaja i uspinjača. Možete da idete i peške, ali uzmite u obzir da su ulice strme i često popločane klizavim kamenim kockama, pa je preporučljiva udobna obuća sa đonom koji se ne kliza.

Kako god odlučite da ga obiđete, jedno je sigurno – Lisabon nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Već nakon prve posete, planiram narednu.