Kako su se oni obogatili, a ja nisam? Pet knjiga nudi zanimljiv odgovor

Kako neki od jedne dobre ideje stignu do miliona, dok drugi čitavog života rade, štede i investiraju a da se nikada ne približe velikom bogatstvu? "Kako ste se obogatili?" jedno je od onih pitanja koje je verovatno nepristojno postaviti gotovo svakome – osim, možda, ljudima koji su već veoma bogati. 

Upravo to pitanje je milionerima pre skoro deceniju postavljala kanadska komičarka Katherine Ryan  u serijalu How’d You Get So Rich? (trenutno dostupnom na Prime Video). Ulazila je u njihove kuće ili, preciznije, palate, razgledala automobile, bazene, privatne avione i ostale dokaze finansijskog uspeha i pokušavala da otkrije ono što verovatno zanima mnogo ljudi: odakle je zapravo došao sav taj novac?

Serija nije nova, ali pitanje koje postavlja nije izgubilo na aktuelnosti, pa joj se ovih dana vratih. Društvene mreže danas nude beskrajne recepte za "finansijsku slobodu", pasivni prihod i prvi milion, dok su knjige o tome kako bogati zarađuju, investiraju i razmišljaju postale zasebna industrija.

A dok gledate Ryan kako razgovara sa milionerima, iznenađuje nešto drugo: koliko neki od njih deluju sasvim obično i koliko jednostavno zvuče njihove priče o uspehu.

Katherine Ryan | Depositphotos

Od ljudi koji su napravili desetine miliona očekivali bismo komplikovane poslovne strategije, genijalne investicione poteze i neku tajnu o novcu koju ostatak sveta nije otkrio. Umesto toga, objašnjenja ponekad zvuče gotovo banalno: pronašli smo nešto što su ljudi želeli, počeli da prodajemo, posao je rastao i nastavili smo da ga širimo.

Ali upravo tu se pojavljuje pitanje zanimljivije od onog iz naslova serije: koliko je ljudi uradilo gotovo isto – imalo dobru ideju, radilo naporno, rizikovalo – a ipak se nikada nije obogatilo?

Ryan to pitanje uglavnom ne postavlja. A ono za sobom povlači još nekoliko: koliko je važan talenat, koliko početni kapital, koliko trenutak u kojem ste pokrenuli posao, a koliko puka sreća? Da li je isto krenuti od nule i krenuti sa prvih 50.000 koje je obezbedila porodica? I mogu li ljudi koji su se već obogatili zaista da razdvoje sopstvenu sposobnost od okolnosti koje su im išle naruku?

Tu sam se okrenula knjigama. Ne onim koje obećavaju milion za godinu dana ili finansijsku slobodu u deset jednostavnih koraka, već autorima koji pokušavaju da objasne kako se gradi bogatstvo, zašto strategija zavisi od toga koliko već imate, kada plata prestaje da bude dovoljna, kakvu ulogu igra sreća – i, na kraju, šta uopšte raditi s novcem kada ga steknete. 

1. Nije svejedno sa koje pozicije krećete

The Wealth Ladder Nicka Maggiullija razvija se oko ideje da finansijski savet koji je odličan za nekoga ko ima 10.000 dolara može biti gotovo beskoristan za osobu koja ima milion.

Zato, Maggiulli bogatstvo deli na šest nivoa neto imovine. Prvi je ispod 10.000 dolara, drugi od 10.000 do 100.000, treći od 100.000 do milion, četvrti od milion do deset miliona, a zatim slede nivoi do 100 miliona i iznad te granice.

"Ono što funkcioniše na prvom nivou neće biti dovoljno na šestom – i obrnuto", smatra autor.

To zvuči očigledno, ali potencijalno nihilizuje dobar deo finansijskih saveta, koji često propisuje iste korake: smanjite troškove, više štedite i investirajte. Autor uvodi pravilo 0,01 odsto koje kaže da trošak koji predstavlja oko 0,01 odsto vaše ukupne neto imovine možete da dozvolite sebi bez mnogo razmišljanja, jer je toliko mali u odnosu na ukupnu sumu da praktično nema uticaja na finansijsku situaciju.

Na primer, ako imate neto imovinu od 10.000 dolara, 0,01 odsto je samo jedan dolar. Ako imate 100.000 dolara, to je deset dolara, dok je za osobu sa deset miliona dolara to 1.000 dolara. Ideja je da sa rastom bogatstva raste i iznos koji možete da potrošite bez razmišljanja o ceni. Na višim nivoima to, recimo, znači putovati prvom klasom ili boraviti u skupim hotelima bez brige o stanju na bankovnom računu. Ideja je da što je bogatstvo veće, manje mentalne energije treba trošiti na relativno male troškove.

Drugo pravilo kaže da bi trebalo ozbiljno razmotriti svaku priliku koja može da poveća neto imovinu za jedan odsto ili više.

Ako imate 10.000 dolara, prilika da zaradite dodatnih 100 dolara može biti vredna vašeg vremena. Međutim, ako imate milion dolara, jedan odsto je 10.000 dolara, pa možda nema smisla ulagati mnogo vremena. Ideja je da sa rastom bogatstva treba da se fokusirate na veće i skalabilnije prilike, umesto na male zarade.

Na donjim prečkama Maggiullijevih "merdevina", povećavanje prihoda može biti daleko važnije od optimizovanja investicionog portfolija. Ako nemate kapital, ni spektakularan prinos na mali iznos neće promeniti život. Kako se bogatstvo povećava, odnos se menja: kapital počinje da radi sve veći deo posla.

Posebno je zanimljiva granica između milion i deset miliona dolara. Do određenog nivoa moguće je stići visokom zaradom, disciplinom i dugoročnim investiranjem. Za prelazak u mnogo više nivoe bogatstva, vlasništvo nad biznisom postaje sve važnije, smatra autor koji je inače završio ekonomiju na Stanford univerzitetu, izvršni je direktor Ritholtz Wealth Managementa i autor popularnog finansijskog bloga Of Dollars and Data. 

Poruka: pre nego što pitate kako da postanete bogatiji, definišite gde ste sada. Strategija za stvaranje prvih 10.000 nije ista kao strategija za pretvaranje 100.000 u milion i tako dalje.

2. Ne sledite strast, već talenat

Ovde se dobar deo intervjuisanih milionera u pomenutom serijalu ne bi saglasio, jer to je jedan od njihovih prvih odgovora - sledili su svoju strast, snove iz detinjstva... 

Profesor na NYU Stern School of Business, preduzetnik i autor više knjiga Scott Galloway u knjizi The Algebra of Wealth (besplatan pristup na Audible uz free trial)  poručuje da ne treba "pratiti svoju strast". "Ljudi koji vam govore da sledite svoju strast već su bogati. Sledite svoj talenat", kaže. Galloway smatra da je izazovno dostići bogatstvo od popularnih zanimanja poput profesionalnog sporta ili medija, jer samo mali procenat ljudi dostigne vrh. Mnogo je realnije pronaći oblast u kojoj imate talenat. On dovodi u pitanje ideju da je više formalnog obrazovanja uvek najbolja investicija. Smatra da skupe postdiplomske studije nisu potrebne svima i da prestižne poslovne škole često najveću vrednost pružaju kroz kontakte i reputaciju. Takođe smatra da su zanatska zanimanja nepravedno potcenjena. 

Finansijsku sigurnost svodi na četiri elementa: fokus, stoicizam, vreme i diverzifikaciju. 

Gallowayev savet za sticanje bogatstva posebno odudara od popularne literature samopomoći koja poručuje: sledite svoju strast iz doba detinjstva | Depositphotos

Kada je o fokusu reč, Gallowayeva poenta nije da treba raditi nešto što mrzite samo zato što je dobro plaćeno. On smatra da ljudi često postanu strastveni prema nečemu tek kada u tome postanu dobri – kada stručnost počne da donosi priznanje, autonomiju i novac. To je možda prilično prizemna poruka za generaciju kojoj se godinama govori da će novac doći samo ako pronađu svoju strast.

Sledeći važan element je vreme. Novac koji se investira rano ima nešto što kasnija, čak i mnogo veća investicija teško može potpuno da dostigne. Autor savetuje kontrolu troškova i podelu novca prema kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim potrebama.

Stoicizam – izgradnja bogatstva počinje dobrim navikama, disciplinom i kontrolom sopstvenog ponašanja. Važno je naučiti da kontrolišete potrošnju i donosite racionalne finansijske odluke.

A onda dolazi diverzifikacija. Galloway je zagovara upravo zato što niko pouzdano ne zna koja će kompanija, imovina, tržište ili industrija doneti najveću zaradu. Njegova definicija bogatstva zato nije jahta ili vila koje vidimo u emisijama o milionerima. Finansijska sigurnost nastaje kada pasivni prihodi od imovine postanu veći od troškova života. Drugim rečima, bogati ste onda kada više ne morate da radite za novac, čak i ako odlučite da nastavite da radite.

Poruka: povećajte sopstvenu tržišnu vrednost, živite ispod mogućnosti, investirajte ono što ostane što ranije u životu i pustite vremenu da radi za vas.

3. Nećete se obogatiti naplaćujući svoje vreme

Ako postoji jedna ideja koja povezuje veliki broj ljudi koji su napravili ogromna bogatstva, Naval Ravikant je svodi na vlasništvo. Ravikant nije klasičan finansijski guru: preduzetnik je, suosnivač AngelLista i rani investitor u niz tehnoloških kompanija, a njegove ideje o bogatstvu je sakupio autor Eric Jorgenson u delu Almanah Navala Ravikanta.

"Nećete se obogatiti iznajmljujući svoje vreme. Morate posedovati udeo u biznisu da biste stekli finansijsku slobodu", jedan je od saveta. To je možda i najvažnija razlika između visoke zarade i velikog bogatstva.

Lekar, advokat ili konsultant mogu imati izuzetno visoku cenu jednog sata rada, ali broj tih sati je ograničen. Vlasnik kompanije, aplikacije ili proizvoda nema isto ograničenje.

Zato Ravikant bogatstvo definiše kao "imovinu koja zarađuje dok spavate".

 

U tome je suština multiplikatora koji omogućavaju da se rezultat rada višestruko uveća (leverage): napraviti nešto jednom, a zatim ga prodati ili koristiti mnogo puta. Softver je dobar primer – isti program može koristiti deset ljudi ili deset miliona ljudi, bez deset miliona puta većeg rada njegovog autora.

Isto može važiti za kompaniju, kapital, kreativni sadržaj ili intelektualnu svojinu. Ravikant zato savetuje kombinovanje specifičnog znanja – onoga u čemu ste posebno dobri i što nije lako kopirati – sa vlasništvom i mogućnošću skaliranja.

Tu serija postaje gotovo praktična ilustracija njegove teorije. Ljudi koje Ryan intervjuiše nisu se obogatili samo povećavanjem cene sopstvenog sata. U jednom trenutku počeli su da poseduju nešto što je moglo da raste bez proporcionalnog povećanja njihovog rada.

Poruka: ako želite da napravite ozbiljno bogatstvo, zapitajte se ne samo koliko zarađujete, već šta posedujete.

4. Sreća je važan deo psihologije novca

Morgan Housel u "Psihologiji novca" ruši možda najprivlačniju ideju finansijske literature – da dovoljno pametan čovek može potpuno da kontroliše sopstveni finansijski rezultat. Ne može.

"Dobro upravljanje novcem ne zavisi nužno od toga šta znate. Zavisi od toga kako se ponašate."

Za Housela je finansijski uspeh mnogo manje egzaktna nauka nego što volimo da mislimo. Dvoje ljudi mogu imati iste informacije i doneti potpuno različite odluke jer su odrasli u različitim porodicama, prošli kroz različite krize i imaju drugačiji odnos prema riziku. On pravi i važnu razliku između biti bogat i izgledati bogato.

Automobil od 100.000 evra pokazuje da je neko imao 100.000 evra koje je mogao da potroši. Ne govori nam koliko mu je ostalo. Pravo bogatstvo je često upravo ono što ne možemo da vidimo.

Ali za odgovor na pitanje: "Kako oni jesu a ja nisam?" još je važnija Houselova ideja o sreći i riziku.

Iako jedan udarac može da bude presudan, računa se i disciplina koja je stajala iza svakog prethodnog udarca koji su doveli do finalnog | Depositphotos

Bill Gates je, recimo, bio izuzetno talentovan, ambiciozan i vredan. Ali je istovremeno kao učenik imao neobično rani pristup računaru u vreme kada je takvu mogućnost imao izuzetno mali broj američkih srednjoškolaca. To ne poništava ono što je napravio. Samo pokazuje koliko je teško razdvojiti sposobnost od okolnosti.

Isto važi i u suprotnom smeru: odlična odluka može završiti lošim rezultatom zbog događaja koji niko nije mogao da predvidi. To je važna korekcija svih priča o milionerima. Kada uspešan čovek rekonstruiše svoj život, lako je povezati odluke A, B i C sa konačnim rezultatom i napraviti urednu formulu uspeha. Mnogo češće čujemo priče ljudi koji su uradili A, B i C – i ipak nisu uspeli. Autor novac istražuje kroz 19 priča, a ovaj pristup je lak način na koji ćete bolje razumeti jedno od najvažnijih životnih pitanja.

Inače, Housel je i sam milioner, obogatio se i od autorskih prava upravo ove knjige koja je prodata u oko 13 miliona primeraka širom sveta, a napisao je i knjige Same as Ever i The Art of Spending Money. Pored pisanja, partner je u Collaborative Fundu, venture capital fondu koji ulaže u tehnološke kompanije.

Poruka: učite od uspešnih ljudi, ali ne kopirajte slepo njihove poteze. Nikada ne znate koliki deo rezultata pripada veštini, a koliki okolnostima.

5. 'Troši novac dok si živ'

I onda, nakon stotina pročitanih stranica o tome kako napraviti, sačuvati i uvećati kapital, dolazi Bill Perkins i postavlja potpuno drugačije pitanje: "Zašto uopšte želite toliko novca?"

Njegova knjiga Die With Zero, kod nas prevedena kao "Troši novac dok si živ", iako provokativna, nije poziv da ispraznimo račun i zaboravimo na budućnost. Njegova ključna ideja su "dividende sećanja".

"Proći kroz život kao da će trajati zauvek nije optimalno", kaže Perkins. 

Novac potrošen na određeno iskustvo ne donosi zadovoljstvo samo u trenutku kada se iskustvo događa. Putovanje sa prijateljima sa 30 godina može decenijama donositi "prinos" kroz uspomene, odnose i priče.

A određene stvari imaju rok trajanja. Novac koji imamo sa 80 možda neće moći da kupi iskustvo koje smo mogli da imamo sa 30. Fizička sposobnost, zdravlje, prijateljstva i porodične okolnosti menjaju se s vremenom. Zato Perkins ne optimizuje samo novac, nego novac kroz vreme.

I tako dobijamo krug za pitanje Katherine Ryan: Maggiulli bi prvo pitao sa koje ste prečke krenuli. Galloway bi želeo da zna kako ste pretvorili talenat i vreme u kapital, Ravikant bi pitao šta posedujete, a Housel bi nas upozorio da ne zaboravimo sreću.

A Perkins bi verovatno pitao nešto drugo: a čemu sve to? Oni kojima ni milijarde nisu pomogle da pobede zlehudu sudbinu imali bi šta da odgovore.