U Indiji obožavaju knjige, ali nemaju dovoljno biblioteka - evo šta rade

Police Victoria Circulating Library and Music House ne ostavljaju mnogo prostora za književni snobizam. Romani izdavačke kuće Mills & Boon stoje tik uz književne klasike. Političke biografije naslagane su iznad stripova Tintin, dok se visoke gomile izlizanih trilera nižu duž uskih prolaza. Tu su i DVD-jevi, CD-ovi i bestseleri na hindiju, složeni poput tetrisa u tri ili četiri reda.

Uprkos prividnom haosu, vlasnik Arif Merchant tačno zna gde se šta nalazi. Već četiri decenije uslužuje čitaoce u mumbajskom kvartu Mahim, gradeći ogromnu kolekciju prema ukusu lokalne publike.

"Lični pristup još postoji", kaže dok pažljivo pomera gomile knjiga oko pulta.

U zemlji u kojoj pristup javnim bibliotekama može biti komplikovan, mesta poput Victorije imaju važnu ulogu. Poznata kao circulating libraries, odnosno privatne biblioteke za pozajmljivanje, ova mesta obično naplaćuju skromnu mesečnu članarinu i naknadu za svaku pozajmljenu knjigu. Nude sve – od popularnih romana i stripova do književnosti na lokalnim jezicima.

Ovaj model postoji vekovima, još iz vremena pre nego što su države počele da osnivaju javne biblioteke, a danas u Indiji ponovo dobija na značaju zahvaljujući ogromnom apetitu stanovništva za čitanjem.

Ulaz u biblioteku Victoria Circulating Library and Music House u Mumbaiju | Akanksha Singh/Bloomberg

Mnogo biblioteka, ali pristup nije jednostavan

Sa 46.746 javnih biblioteka, Indija ima jednu od najvećih bibliotečkih mreža na svetu, prema najnovijim dostupnim podacima. Ipak, brojevi ne prikazuju celu sliku.

Male čitaonice sa svega nekoliko knjiga u statistici se računaju isto kao velike biblioteke, zbog čega broj ustanova nije pouzdan pokazatelj stvarne dostupnosti, objašnjava Preedip Balaji, istraživač sa Indian Institute for Human Settlements u Bengaluruu.

Finansiranje se znatno razlikuje od regiona do regiona. Čak 17 od 36 indijskih država i saveznih teritorija nema zakone kojima je regulisano finansiranje javnih biblioteka, dok se mnoge ustanove suočavaju sa nedostatkom novca i zaposlenih.

"Mi smo ogromna zemlja, sa velikim brojem stanovnika i izraženim regionalnim razlikama", kaže Balaji. "Biblioteke su treći prostor koji bi mogao da okupi sve ljude, bez obzira na to odakle dolaze ili kakvo im je porodično poreklo."

Dodatnu prepreku predstavlja birokratija. Umesto da funkcionišu kao otvoreni prostori dostupni svima, mnoge javne biblioteke za izdavanje članske karte traže fotografiju za dokumenta, dokaz o adresi, kao i formulare koje su potpisali i overili škola ili poslodavac.

Kod Arifa Merchanta ipak - sve je mnogo jednostavnije...

Police biblioteke Victoria pune su svega – od književnih klasika do popularne žanrovske fikcije |  Akanksha Singh/Bloomberg

Ima oko 150 korisnika mesečno, a njihova imena i dalje zapisuje u debelu svesku. Članovi ostavljaju povratni depozit od 300 rupija i za pozajmljivanje plaćaju do 20 odsto maloprodajne cene knjige. Kolekciju neprestano prilagođava ukusima svojih čitalaca – bilo da traže specifične manga naslove ili najnovije knjige iz serijala Geronimo Stilton.

Stanovnik Mahima Bernard Andrade dolazi u Victoriju već više od 30 godina. Upravo ga raznovrsnost ponude stalno vraća na to mesto.

"Imate ozbiljne publicističke knjige, stare klasike, književnost na regionalnim jezicima, pre svega na hindiju i maratiju", kaže. "A tu su i filmovi i časopisi."

Biblioteka kao prostor za sve

Indijsko ministarstvo kulture pokušava da modernizuje javne biblioteke kroz finansijsku podršku, obuku zaposlenih, razvoj digitalne infrastrukture i pomoć lokalnim vlastima u kreiranju politika. Međutim, organizacija Free Libraries Network, koja se zalaže za besplatan i jednak pristup knjigama, učenju i informacijama, smatra da to nije dovoljno.

I dok Indija važi za naciju strastvenih čitalaca, gotovo svaka četvrta žena i dalje je nepismena | Depositphotos

Prema njihovim navodima, samo mali deo od više od 1,4 milijarde stanovnika Indije ima jednostavan pristup bibliotekama, dok društvene i ekonomske prepreke, uključujući kastu i klasnu pripadnost, i dalje ograničavaju mogućnosti mnogih ljudi.

Stopa pismenosti u Indiji iznosi 81,7 odsto, što je manje od 92,7 odsto u Šri Lanki i svetskog proseka od 87,7 odsto, prema podacima World Population Review.

"Malo se razmišljalo o tome šta deca gube kada nemaju pristup knjigama", kaže Jatin Lalit, direktor organizacije Free Libraries Network. "Postoje delovi društva koji ispadaju iz školskog i univerzitetskog sistema – gde oni odlaze? Društvene i javne biblioteke trebalo bi da budu prostor za svakoga."

Umesto da čeka da država reaguje, Lalit je 2024. godine u svom selu Bansa, u ruralnom delu države Uttar Pradesh, otvorio besplatnu biblioteku kojom upravlja lokalna zajednica.

Danas ona ima oko 4.500 knjiga, vaj-faj i računare, isto toliko članova, a mobilnom bibliotekom stiže do još 54 sela.

Sadhu čita svete spise na gatu, stepenicama koje vode do obale reke Gomati. Sadhu je hinduistički asketa posvećen meditaciji, duhovnosti i potrazi za oslobođenjem. Uglavnom žive veoma skromno, putuju od mesta do mesta ili borave u hramovima i svetim gradovima. Mnogi nose narandžastu ili oker odeću, imaju dugu kosu i bradu, a neki telo premazuju pepelom kako bi se podsetili da je materijalni svet samo privremen | Depositphotos

Indijci su među najvećim ljubiteljima knjiga na svetu

Indijci godišnje provode u proseku čak 352 sata čitajući, pokazuju podaci World Population Review. Po tom kriterijumu ispred njih su samo SAD, sa prosekom od 357 sati.

Upravo zbog ogromnog interesovanja za knjige i nejednakog pristupa javnim bibliotekama, privatne biblioteke poput Victorije popunjavaju važnu prazninu. A reč je o tradiciji koja je mnogo starija nego što bi se moglo pretpostaviti.

Biblioteke zasnovane na pozajmljivanju uz članarinu doživele su procvat u Velikoj Britaniji sredinom 18. veka i tokom narednih stotinak godina imale važnu ulogu u stvaranju masovne kulture čitanja. Čak je i Jane Austen bila njihova članica i pominjala ih je u pismima i romanima, uključujući i roman "Gordost i predrasuda".

Najraniji zabeleženi primer u Indiji datira još iz 1709. godine, kada je jedna anglikanska misija poslala putujuću biblioteku u Kalkutu. U narednim decenijama pojavile su se i druge.

Dok su u Velikoj Britaniji takve biblioteke s vremenom gotovo nestale zahvaljujući razvoju besplatnih javnih biblioteka, u velikim indijskim gradovima privatno pozajmljivanje knjiga opstalo je do danas.

Među poznatijim primerima je Eloor Libraries, osnovan 1979. godine, koji danas ima tri ogranka.

Od debelih svezaka do dostave na kućnu adresu

Dok mesta poput Merchantove biblioteke deluju gotovo kao da ih vreme nije ni dotaklo, druge privatne biblioteke prihvatile su digitalno doba. Easwari Lending Library u Chennaiju i Choose & Read u Coimbatoreu, na primer, nude onlajn poručivanje i dostavu knjiga na kućnu adresu.

Pandemija kovida teško je pogodila ovaj sektor zbog manjeg broja posetilaca, a problemi nisu nestali: zakup prostora poskupljuje brže od članarina, dok digitalna zabava oduzima sve veći deo vremena koje je nekada bilo rezervisano za čitanje.

Ipak, Merchant kaže da nakon pandemije primećuje rast interesovanja, posebno među mladima.

"Roditelji upoznaju svoju decu sa knjigama", kaže. "Ako ljudi nose knjige kući, ja sam srećan. Šta mi više treba?"