Da li je prihvatljivo poneti ledenu kafu na razgovor za posao?

Da li je prihvatljivo doneti ledenu kafu na razgovor za posao?

Ovo naizgled beznačajno pitanje nekako je zaokupilo različite delove interneta i preuzelo objave na društvenim mrežama i grupne četove. Ni mi nismo izuzetak. Još od velike polemike oko nošenja šortseva u kancelariji nijedna rasprava o radnom mestu nije toliko privukla našu pažnju kao ova.

Ono što je pokrenulo takozvanu raspravu o ledenoj kafi bio je viralni TikTok video korporativne regruterke Caitlin Wehniainen, koja na društvenim mrežama objavljuje i savete za osobe koje traže posao. U svom videu Wehniainen kaže da mlađi kandidati dolaze na razgovore za posao sa ledenom kafom, što njoj deluje kao da razgovor tretiraju kao "jednu od stanica na spisku obaveza za taj dan". Njen savet glasi: "Nemojte opušteno ušetati na razgovor za posao sa ledenom kafom." Dodaje: "Samo izgleda kao da niste imali vremena da popijete kafu pre toga."

Neću biti prva koja će to reći, ali žestoka rasprava koja je usledila zapravo nije o ledenoj kafi. Sama priroda rada trenutno se menja, a veštačka inteligencija ubrzava duboke strukturne promene. Poslodavci i njihovi mlađi zaposleni vode borbu oko toga ko ima pravo da određuje pravila i norme novog radnog okruženja. Ledena kafa samo je najnoviji simbol te napetosti, načina na koji se obe strane osećaju neshvaćeno, ali i duboke anksioznosti zbog svog mesta u okruženju koje se menja.

Za šefove iz starijih generacija, donošenje ledene kafe na razgovor za posao može da signalizira ili potpuno nerazumevanje nepisanih pravila radnog mesta ili, možda još gore, nespremnost da ih se kandidat pridržava. Oba tumačenja dodatno podstiču postojeće stereotipe koje šefovi imaju o zaposlenima iz generacije Z: da su neprofesionalni, nepripremljeni, nemotivisani i teški za upravljanje.

Ranije su često kandidati dobijali savet da na razgovoru sakriju tetovaže | Sergio Flores/Bloomberg

Kako ide provera 'vajba' u doba veštačke inteligencije

Ledena kafa postaje neobično važna u trenutku kada su mnogi tradicionalni pokazatelji u procesu zapošljavanja zastareli. Prijavljivanje za posao pretvorilo se u svojevrsnu AI petlju bez izlaza: kandidati koriste veštačku inteligenciju za pisanje biografija i propratnih pisama, koja zatim procenjuje druga veštačka inteligencija kako bi proverila da li odgovaraju oglasu za posao koji je takođe napisan pomoću AI-ja. Zbog toga su ulozi na razgovoru uživo postali veći – on je ultimativna provera "vajba" u doba veštačke inteligencije. Logika je da, ako potencijalni zaposleni ne može da se uklopi i prilagodi kada je to najvažnije, koja će još pravila odbiti da poštuje i kojima će odbiti da se prilagodi?

Ako je u redu na radnom stolu, zašto nije i kod HR-a? | Depositphotos

Sve se to događa u trenutku kada je korporativna kultura veoma osetljiva na znake prkosa, a menadžment ulaže dodatne napore da uguši svaki nagoveštaj pobune na radnom mestu. Šefovi su u svojoj eri "komande i kontrole". Ponovo uspostavljaju autoritet gušenjem neslaganja, pojačanim nadzorom i smanjivanjem beneficija. Kontrolišu način na koji zaposleni izražavaju svoje lične stavove čak i kada nisu na poslu i zahtevaju da se vrate u kancelariju pet dana nedeljno.

Gen Z ne veruje u institucije i norme

U međuvremenu, veliki deo generacije Z ne prihvata takva pravila. To je generacija koja je odrastala uz redovne pucnjave u školama, stasavala tokom klimatske krize i prošla kroz globalnu pandemiju – iskustva koja su narušila njeno poverenje u velike institucije i u ono što smatra proizvoljnim pravilima.

Njihova želja da postave granice i odbijanje da slepo prihvataju naređenja starijim menadžerima mogu izgledati kao osećaj privilegovanosti ili neposlušnost. Pripadnici generacije Z započinju karijere u trenutku kada im se neprestano govori da bi veštačka inteligencija mogla da ukine poslove kojima teže. U takvom kontekstu, kako bi ledena kafa uopšte mogla da bude važna? Umesto toga, ona samo ostavlja utisak elitizma i lenjog postavljanja prepreka drugima.

Vredi se podsetiti da su, ne tako davno, osobe koje traže posao dobijale savet da na razgovoru sakriju tetovaže i iz biografija uklone naznake svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Naravno, ledena kafa nije ni približno isto što i to. Ali ona podseća da se norme profesionalnosti menjaju i razvijaju.

U slučaju tetovaža i identiteta, pripadnici generacije X i milenijalci pomogli su da se radno mesto oslobodi onoga što su smatrali zastarelim pravilima. Sada kada su mnogi od njih ti koji zapošljavaju, možda bi trebalo da se toga sete i pokažu malo više razumevanja sledeći put kada kandidat iz generacije Z opušteno ušetа na razgovor za posao sa ledenom kafom.