Zašto je Ormuz trenutno najopasnija tačka globalne ekonomije

Pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz, vitalnu rutu za izvoz nafte, gasa i drugih sirovina iz Persijskog zaliva, maltene je u potpunom zastoju već više od dve nedelje, nakon što su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran.

Iran se nalazi iznad ovog strateškog plovnog puta i gađao je brodove u tom području. Novi vrhovni vođa, ajatolah Mojtaba Khamenei, izjavio je da "poluga zatvaranja Ormuskog moreuza svakako mora da nastavi da se koristi".

Cene nafte i gasa naglo su porasle od početka rata usled kolapsa tranzita kroz Ormuz, kao i zbog toga što proizvođači iz Zaliva smanjuju proizvodnju sirove nafte, jer se skladišni kapaciteti pune. SAD razmatraju uvođenje pomorske pratnje za tankere koji prolaze kroz moreuz, a predsednik Donald Trump je zatražio da i druge zemlje, uključujući Kinu i članice NATO-a, pomognu u deblokadi ovog plovnog puta.

Dugotrajan prekid izvoza iz regiona mogao bi da pokretane talas inflacije širom sveta, budući da ovaj plovni put predstavlja vitalnu transportnu rutu za globalnu trgovinu naftom.

Bloomberg

 

Smešten između Irana na severu, te Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Omana na jugu, Ormuz povezuje Persijski zaliv s Indijskim okeanom. Dug je gotovo 161 kilometar, a na svom najužem delu širok je nešto manje od 34 kilometra. Plovni putevi u svakom smeru široki su svega tri kilometra.

Ormuski moreuz je ključni prolaz za tržište nafte, jer se kroz njega odvija oko četvrtina svetske trgovine naftom putem mora. Saudijska Arabija, Irak, Iran, Kuvajt, Bahrein, Katar i UAE šalju sirovu naftu kroz ovaj kanal, a većina njihovih isporuka odlazi u Aziju. Zalivske zemlje su, takođe, dom rafinerijama koje proizvode velike količine dizela, nafte (koja se koristi za proizvodnju plastike i benzina) i drugih naftnih derivata koji se izvoze širom sveta.

Bloomberg

 

Osim energenata, Ormuz je usko grlo za izvoz aluminijuma i poljoprivrednih proizvoda, uključujući đubrivo. Prekid je usledio kada poljoprivrednici na severnoj hemisferi treba da počnu s prihranjivanjem svojih polja, što nosi rizik rasta cena useva i inflacije hrane.

Može li Iran da blokira Ormuz

Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu mora, države mogu sprovoditi suverenitet do 12 nautičkih milja od svoje obale, što je manja udaljenost od najuže tačke Ormuskog moreuza. One moraju da dozvole "neškodljiv prolaz" stranim plovilima kroz te teritorijalne vode i ne smeju da ometaju "neškodljiv" ili "tranzitni prolaz" kroz moreuze koji se koriste za međunarodnu plovidbu. Iako je Iran potpisao ovaj ugovor 1982. godine, nacionalni parlament ga nije ratifikovao.

Iranska vlada je tokom prethodnih perioda pojačanih geopolitičkih tenzija izjavljivala da može da nametne pomorske blokade. Iran je pokazao da može izazvati pometnju i samim pretnjama. Takođe ima i druge opcije koje ne zahtevaju da ijedan od njegovih ratnih brodova napusti luku. One se kreću od uznemiravanja brodova manjeg intenziteta pomoću malih, brzih patrolnih čamaca, do ekstremnijih alternativa, poput napada na tankere projektilima i dronovima, čime plovidba moreuzom postaje preopasna za komercijalna plovila.

Mala dubina plovnog puta znači da Iran takođe može postavljati morske mine, a prema rečima britanskog ministra odbrane Johna Healeyja, "možda je već počeo" to da radi. Trump je upozorio Islamsku Republiku protiv takvog delovanja. SAD su objavile da su uništile ili oštetile više od 30 iranskih brodova za polaganje mina.

Moderni brodovi osetljivi su na ometanje signala globalnog pozicioniranja (GPS) - što je taktika koju državni i nedržavni akteri širom sveta sve više koriste za ometanje plovidbe. Više od 1.000 brodova u Persijskom zalivu bilo je pogođeno ometanjem signala tokom aktuelnog sukoba, prema podacima pomorske obaveštajne kompanije Windward.

 

Koliko je realna mogućnost pomorske pratnje kroz moreuz

Osiguranje je i dalje dostupno za brodove koji prolaze kroz Ormuz. Međutim, kako se napadi na tankere nastavljaju, brodovlasnici uglavnom nisu spremni da rizikuju da izgube život, teret i plovila. Nekoliko brodova uspelo je da prođe kroz plovni put, a pojedine vlade pokušavaju da pregovaraju o bezbednom prolazu za tankere.

Trump je izjavio da bi SAD mogle da obezbede pratnju za brodove kroz plovni put "ako bude potrebno". Takva pomoć nije neposredna - američka mornarica mogla bi da bude spremna za to do kraja marta, prema rečima ministra energetike Chrisa Wrighta - i ostaje da se vidi da li će zaštita obuhvatati sva plovila, samo ona povezana sa američkim interesima ili isključivo ona u američkom vlasništvu ili pod američkom zastavom. Takođe se postavlja pitanje da li u regionu ima dovoljno američkih pomorskih resursa koji bi mogli da prate brodove, dok istovremeno nastavljaju napade na Iran.

Bloomberg

 

Saobraćaj kroz Ormuz naglo opao

Vrlo malo tankera prolazi kroz ovaj moreuz, dok se rat u Iranu nastavlja. Operacije konvoja su složene i zahtevaju kombinaciju pomorskih i vazdušnih snaga kako bi se brodovi zaštitili od dronova, projektila i potencijalnih mina. Mala širina moreuza dodatno otežava situaciju. Čak i ako se pomorska pratnja na kraju osigura i ulije brodarima poverenje za putovanje, mogle bi proći nedelje dok se ne raščisti saobraćajni zastoj s obe strane plovnog puta.

 

Koliko proizvođači nafte mogu da zaobilaze Ormuz

Kuvajt, Katar i Bahrein nemaju drugi morski put za svoj izvoz. Ogromna većina iranskih pošiljki nafte šalje se s ostrva Harg u severnom delu Persijskog zaliva. SAD su bombardovale vojne mete na ostrvu, ali su navele da su "poštedele naftnu infrastrukturu".

Saudijska Arabija, koja kroz ovaj plovni put izvozi najviše nafte, preusmerava pošiljke koristeći naftovod dug 1.200 kilometara koji se prostire preko kraljevstva do terminala na Crvenom moru, gde se nafta može ukrcati na brodove za dalji transport. Istočno-zapadni naftovod (engl. East-West Pipeline) može da transportuje do sedam miliona barela nafte dnevno do luke Janbu, a Saudi Aramco nastoji da poveća proizvodnju do punog kapaciteta. Međutim, Crveno more je daleko od bezbednog, jer su militantni Huti u Jemenu, koje podržava Iran, zapretili nastavkom napada na brodove u tom području.

UAE takođe mogu delimično da zaobiđu Ormuski moreuz. Njihov naftovod Habšan-Fudžajra proteže se od naftnih polja do luke u Omanskom zalivu i ima kapacitet transporta od 1,5 miliona barela sirove nafte dnevno. Ipak, rizici ostaju, budući da je rad luke Fudžajra bio poremećen napadima dronova.

Bloomberg

 

Irak ima naftovod koji ide od njegove poluautonomne regije Kurdistan do luke Džejhan u Turskoj. Međutim, izvoz tim putem je obustavljen kao mera predostrožnosti, prema rečima izvora direktno upućenih u situaciju, dok se energetska infrastruktura na Bliskom istoku nalazi na udaru sukoba sa Iranom. Taj naftovod može da transportuje samo naftu iz polja na severu Iraka, tako da se gotovo sav izvoz sirove nafte iz zemlje ionako odvija preko Ormuskog moreuza.