Cene nafte padaju dok SAD i Izrael nastoje da ublaže zabrinutost zbog rata sa Iranom

Cena nafte je pala nakon što je dostigla najvišu vrednost od jula 2022, dok su lideri SAD i Izraela pokušavali da umire investitore koji su zabrinuti zbog toga što su oštećena važna energetska postrojenja u Persijskom zalivu.

Cena nafte brent je pala na oko 107 dolara po barelu, dok je američka nafta West Texas Intermediate (WTI) sa isporukama za maj bila oko 94 dolara. Predsednik SAD Donald Trump rekao je novinarima da "nigde ne raspoređuje snage", upitan o mogućnosti da pošalje američke kopnene snage, dok je izraelski premijer Benjamin Netanyahu izjavio da će se Izrael uzdržati od daljih napada na iranska energetska postrojenja.

Oni su to izjavili nakon dana u kome su izvršeni najžešći napadi na energetsku infrastrukturu od početka rata pre gotovo tri nedelje. U napadima je znatno oštećeno najveće svetsko postrojenje za tečni prirodni gas (LNG) u Kataru, za čiju će obnovu biti potrebne godine. Cena brenta porasla je skoro 50 odsto ovog meseca, nadmašivši rast WTI, dok je gotovo potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza ograničilo snabdevanje iz regiona.

"Rizik za cene ostaje asimetričan, s tim da bi brent mogao ostati povišen sve dok su ugroženi infrastruktura u Persijskom zalivu i plovidba kroz Ormuski moreuz", rekla je Charu Chanana, glavni investicioni strateg u Saxo Markets u Singapuru. "WTI bi mogao biti nestabilniji i imati ograničeniji rast, jer svaki nagli skok povolači dovodi do reakcije američke politike ili direktne intervencije na tržištu nafte."

Trump je u četvrtak pokušao da umanji značaj nedavnog rasta cena nafte pošto se sastao sa premijerom Japana.

"Mislio sam da postoji mogućnost da bude mnogo gore", rekao je Trump. "Nije loše i uskoro će se završiti."

Napori SAD da obuzdaju cene, uključujući oslobađanje nafte iz strateških rezervi koje će kasnije morati da budu vraćene uz "kamatu", povećali su razliku u ceni između WTI i brenta na oko 13 dolara po barelu. To je dovelo do neuobičajene situacije u kojoj je brent na putu da zabeleži nedeljni rast od oko četiri odsto, dok je WTI na putu da padne za oko pet odsto.

 

Bloomberg

Na ostalim energetskim tržištima, vrednost evropskih fjučersa na prirodni gas gotovo se udvostručila u odnosu na nivo pre rata. Cene goriva su takođe porasle, što ukazuje na šire inflatorne rizike koje donosi sukob.

Netanyahu je rekao novinarima u četvrtak da je Izrael delovao samostalno kada je dan ranije avionima bombardovao ogromno iransko gasno polje Južni Pars, ali da će se uzdržati od daljih napada na energetsku infrastrukturu. Nije želeo da precizira u kom bi periodu sukob mogao da se završi, već da "može da zamisli da će se ovaj rat završiti mnogo brže nego što ljudi misle".

Napadi su nastavljeni i u petak. U Kuvajtu je nekoliko pogona u rafineriji Al Ahmadi obustavilo rad zbog požara koji izbio posle napada dronom, saopštila je državna novinska agencija Kuna u objavi na mreži X. Ova članica OPEC-a je odranije počela da smanjuje preradu u rafinerijama, jer se njeni skladišni kapaciteti pune.

U međuvremenu, američki ministar finansija Scott Bessent rekao je da da će se režim u Iranu verovatno urušiti sam od sebe. Takođe je naveo da SAD razmatraju ukidanje sankcija na iransku naftu kako bi oborile cene energenata koje su skočile zbog rata na Bliskom istoku, kao i mogućnost da puste naftu iz nacionalnih rezervi.

Bela kuća takođe ne planira da zabrani izvoz nafte i gasa, rekao je u četvrtak jedan zvaničnik američke administracije, nakon sastanka potpredsednika SAD JD Vancea sa rukovodiocima naftnih kompanija. Industrija je upozorila da bi takav potez samo naštetio proizvođačima.

Da bi privremeno ublažila situaciju na tržištu, Međunarodna agencija za energiju (IEA) objavila je detalje o vanrednim obavezama članica u vezi sa sirovom naftom. Japan, Kanada i Južna Koreja biće među zemljama koje će pustiti najviše nafte iz rezervi.

Sukob na Bliskom istoku je izazvao najveći poremećaj u snabdevanju u istoriji globalnog tržišta nafte, primoravši proizvođače širom Persijskog zaliva da obustave proizvodnju od ukupno oko 10 miliona barela dnevno, podaci su IEA.

Saudijska Arabija, najveći izvoznik sirove nafte, razmatra scenario prema kome bi cene mogle da porastu iznad 180 dolara po barelu ukoliko poremećaji u snabdevanju energijom zbog rata sa Iranom potraju do kraja aprila, objavio je "Wall Street Journal", pozivajući se na neimenovane zvaničnike zadužene za sektor nafte.

"Kako se borbe i sukob budu nastavljali, a energetska infrastruktura i dalje biti meta, biće veoma teško da se tržišta smire", rekla je za Bloomberg Television Rebecca Babin, viši trgovac energentima u kompaniji CIBC Private Wealth Group LLC,.

"Sve se svodi na to šta je sledeća meta i da li je šteta kratkoročna ili dugoročna, i šta to znači. Iskreno, mislim da nas očekuje još veća nestabilnost."