Tajvan bi kineskog predsednika više koštao nego Trumpa Venecuela

Neočekivani napad predsednika SAD Donalda Trumpa na Venecuelu pokrenuo je raspravu o tome da li je američki lider postavio presedan koji bi kineskom predsedniku Xi Jinpingu mogao da posluži kao opravdanje za sličan potez prema Tajvanu. U svakom slučaju, ulozi Pekinga su daleko veći.

Trumpova pomorska blokada ove južnoameričke zemlje i munjevita operacija hapšenja njenog lidera Nicolasa Madura usledile su svega nekoliko dana nakon što je Kina održala velike vojne vežbe kod Tajvana, upravo da bi se pripremila za sličan scenario. Narodnooslobodilačka vojska Kine je koliko prošle nedelje simulirala opsadu glavnih tajvanskih luka, vojnih baza i energetskih postrojenja i čak je pominjala uvežbavanje udarâ sa ciljem onesposobljavanja lidera tog ostrva.

Xija bi bilo koja vojna akcija protiv Tajvana potencijalno više koštala nego Trumpa akcija u Venecueli. Dok su SAD uspele da praktično bez posledica zarobe jednog južnoameričkog diktatora u njegovom dvorištu, bilo koji pokušaj Pekinga da zauzme ili blokira Tajvan verovatno bi naišao na sveobuhvatnezapadne sankcije, poput onih uvedenih Rusiji nakon invazije na Ukrajinu. To bi predstavljalo snažan udar na kinesku ekonomiju, koja je već uzdrmana višegodišnjom krizom na tržištu nekretnina.

Osim toga, Trumpova blokada venecuelanske nafte uglavnom pogađa njenog najvećeg kupca, Kinu. Ograničavanje pristupa glavnom proizvodu Tajvana a to su najnapredniji čipovi na svetu, izazvalo bi poremećaje velikih razmera u globalnim lancima snabdevanja i izazvalo znatno snažniju međunarodnu reakciju.

"Kina ne može da računa na to da bi akcija protiv Tajvana prošla bez ikakvog konkretnog odgovora", napisao je na Facebooku Bilahari Kausikan, bivši stalni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Singapura. "Šta god neko mislio o kineskim liderima, oni nisu kockari, naročito ako je na kocki sam legitimitet Komunističke partije Kine", dodao je on.

Kina je napredovala pod Xijem u modernizaciji vojske, što je demonstrirano na velikoj vojnoj paradi u Pekingu prošle godine, kojoj su prisustvovali ruski predsednik Vladimir Putin i severnokorejski lider Kim Jong Un. Međutim, kineske modernizovane snage se i dalje nisu oprobale u borbenim uslovima. Kina bi takođe morala da uzme u obzir mogućnost sukoba sa SAD i saveznicima poput Japana, Australije i Južne Koreje u slučaju skuoba oko Tajvana, što je scenario koji je nedavno iznela japanska premijerka Sanae Takaichi, izazvavši bes Pekinga.

Kina je svojom prvom reakcijom nagovestila da nastoji da se prikaže kao stub stabilnosti u svetu, umesto da se upušta u rizične poteze.

Xi je u prvim komentarima nakon zarobljavanja Madura rekao u ponedeljak da je Kina "miroljubiva i inkluzivna zemlja, otvorenog uma". To je sasvim suprotno pretnjama Trumpove administracije, izrečenih u proteklih 48 sati, da bi mogla da svrgne i lidere Kolumbije i Kube, zemalja koje su, poput Venecuele, povezane sa kartelima koji preplavljuju SAD ilegalnim drogama.

"Današnji svet je u previranju, a jednostrano nasilničko ponašanje ozbiljno narušava međunarodni poredak", rekao je Xi tokom sastanka sa irskim premijerom Michaelom Martinom u Pekingu. Kineski lider pozvao je države da podrže multilateralnost i poštuju Povelju Ujedinjenih nacija, koja propisuje da se zemlje moraju uzdržati od upotrebe vojne sile protiv drugih država.

Peking je obećao da će Tajvan staviti pod kontrolu Komunističke partije Kine, i to silom ako bude potrebno. On, međutim, ovu samostalnu demokratiju vidi kao sopstvenu teritoriju i to pitanje predstavlja kao unutrašnju stvar koja, prema tom tumačenju, ne potpada pod međunarodno pravo.

"Mislim da Kina ima svoj plan, svoje obrazloženje i sopstvenu metodologiju za ujedinjenje s Tajvanom", rekao je Victor Gao, potpredsednik Centra za Kinu i globalizaciju sa sedištem u Pekingu. On je dodao da će Kina slediti sopstveni tempo i logiku, umesto da se povodi za Trumpovim potezima.

Peking je poslednjih godina preduzeo korake kako bi ojačao svoju vojnu moć u regionu.

Narodnooslobodilačka armija Kine je, nakon što je 2022. godine ispalila rakete iznad Tajvana kao odgovor na posetu tadašnje predsednice Predstavničkog doma SAD Nancy Pelosi, izvela još šest velikih vojnih vežbi uz okpoljavanje ostrva. Peking bi svaki put odbacio osude Zapada, koje su prethodnog puta, tokom Trumpovog mandata, stizale sporije.

To što su SAD otele stranog lidera može dodatno učvrstiti Peking u stavu da u aktuelnom međunarodnom okruženju "sila određuje pravo", rekao je James Char, docent sa Tehnološkog univerziteta Nanjang u Singapuru.

Za sada, većina saveznika SAD iz razvijenog sveta nije direktno kritikovala Vašington, s obzirom da su njihovi lideri upravo završili višemesečna natezanja oko postizanja trgovinskog sporazuma sa SAD kako bi zaštitili svoje  privrede od izuzetno visokih carina. Njihova uzdržana reakcija u oštrom je kontrastu sa zabrinutošću koju su izrazile zemlje poput Brazila i Čilea, u kojima su i lideri i javnost vidno uznemireni.

Kako su međunarodne norme uzdrmane nakon američkog napada, menja se i moralno polazište za kritiku Kine u pogledu vojne prinude, rekao je Tong Zhao, viši saradnik u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir.

"Peking će, kada vidi kako međunarodna zajednica prihvata nedavne poteze SAD, gotovo sigurno učvrstiti stav da bi  svetu bilo mnogo lakše da proguta akciju protiv Tajvana", rekao je on.

Iako nema naznaka da je bilo kakav napad na Tajvan neminovan, kineski stručnjaci su uvereni da Peking sa svakim novim ciklusom vojnih vežbi stiče dodatno iskustvo.

"Ljudi govore o statusu kvo u Tajvanskom moreuzu. Ja bih rekao da ne postoji status kvo koji je statičan", rekao je Zhou Bo, penzionisani viši pukovnik Narodnooslobodilačke vojske Kine i viši saradnik Centra za međunarodnu bezbednost i strategiju Univerziteta Cinghua.

"Sa svakom provokacijom i sa svakim odgovorom Narodnooslobodilačke vojske, status kvo se nepovratno menja i to u korist kontinentalne Kine."

 - U pisanju pomogli Philip Heijmans, Josh Xiao i Yian Lee