Iako je koalicija CDU/CSU i SPD nakon izbora izgubila podršku birača na nacionalnom nivou, konzervativci su ostvarili neočekivan uspeh, kaže politikolog Marko Lovec na Fakultetu društvenih nauka (FDV) u Ljubljani o iznenađujućem ishodu lokalnih izbora u saveznoj nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija.
Zašto je rezultat iznenađujući? Razlog leži u činjenici da je u pokrajini, gde tradicionalno dominiraju socijaldemokrate SPD i hrišćanske demokrate CDU, za krajnje desnu Alternativu za Nemačku (AfD) glasalo 16,4 odsto birača, što je više nego trostruki skok u poređenju sa izborima iz 2020. godine.
Hrišćanske demokrate CDU, koje čine saveznu vladu, osvojile su 34 odsto, odnosno 13,7 miliona glasova na lokalnim izborima. Time su zadržali rezultat od pre pet godina i uspešno prošli prvi ozbiljan test podrške nakon saveznih izbora održanih krajem februara ove godine. Zato bi se moglo reći da je centar izdržao. Međutim, rezultat izbora istovremeno je pokazao da podrška krajnjoj desnici u Nemačkoj raste, i to samo u siromašnijim, istočnim delovima zemlje.
Opširnije
Nemačka košarka - školsko-klupski sistem kao biznis model
Nemačka je u Rigi savladala Tursku 88:83 i po drugi put postala prvak Evrope, osvojivši svetsko i kontinentalno zlato.
15.09.2025
Nemačka industrijska proizvodnja porasla prvi put od marta
Proizvodnja je povećana za 1,3 odsto u odnosu na prethodni mesec, vođena mašinama i opremom, saopštio je u ponedeljak Destatis.
08.09.2025
Raste zabrinutost u Nemačkoj - potrošači strahuju za sigurnost radnih mesta
Istraživanje potrošačkog raspoloženja u Nemačkoj pokazuje sumornu sliku.
27.08.2025
Pad nemačke privrede stavlja Merzovu inicijativu za rast na test
Nemačka je u drugom kvartalu zabeležila jaču kontrakciju privrede nego što je prvobitno procenjeno, što povećava hitnost da kancelar Friedrich Merz ispuni svoja obećanja o ponovnom pokretanju rasta.
22.08.2025
Krajnja desnica u nemačkoj industrijskoj pokrajini nije pokolebala centar, ali ga je iznenadila. Predsednik vlade Severne Rajne-Vestfalije Hendrik Wüst, koji kao i kancelar Friedrich Merz potiče iz CDU, proglasili su tu pokrajinu bastionom vladajuće stranke nakon objavljivanja rezultata izbora. Međutim, Wüst nije mogao da zanemari uspon krajnje desnice - ishod izbora je "razlog za razmišljanje", rekao je u intervjuu za medijski javni servis ARD.
Iako AfD uživa rastuću podršku na istoku Nemačke, koji ne može da parira zapadnom delu zemlje po stepenu razvoja i prihodima, neočekivani uspeh krajnje desnice nosi jasnu poruku da njena populistička, antimigrantska i proruska retorika ima pristalice i u najindustrijalizovanijim oblastima savezne pokrajine.
Duisburg, Dortmund i Esen, centri zapadne pokrajine Vestfalije, ilustruju primer nemačkog posleratnog ekonomskog preobražaja od razrušene zemlje do svetske ekonomske supersile. Kompanije kao što su Thyssenkrupp, RWE i Schenker sinonimi su za nemačku industriju i prosperitet, koji bi trebalo da zaštite društvo od populističkih obećanja lažnih proroka sa političke margine.
"Subjektivna teskoba ili zabrinutost najbolje je prikazana u anketama o osećaju bezbednosti, u kojim 40 odsto Nemaca navodi da se oseća blago ili veoma nebezbedno/ugroženo u javnom prostoru, što je 17 odsto više nego 2017. godine", navodi Aleksandar Jekić, mladi istraživač Centra za međunarodne odnose na FDV i nemački državljanin. "Pokrajina važi za 'Nemačku u malom', budući da predstavlja važan industrijski centar i ima ruralne oblasti, kao i značajan udeo stranaca među stanovništvom", kaže Jekić.
Lovec ishod izbora u najbrojnijoj nemačkoj saveznoj državi poredi sa poslednjim evropskim izborima, kada su ojačale političke snage na krajnjim polovima. Kako smatra, AfD uprkos uspehu ne ugrožava položaj umerenih stranaka. Međutim, progresivne stranke su se slabije rangirale, primećuje, što je posledica kako unutrašnjih, tako i spoljnih faktora.
Među njima se ističu loši ekonomski uslovi i prognoze za nemačku ekonomiju, te pogoršanje bezbednosnih prilika u Evropi usled rata u Ukrajini, koji se približava četvrtoj godišnjici. "Rat u Ukrajini i ekonomski izazovi doveli su do neslaganja unutar progresivnih stranaka i doveli do podela na umerene i radikalne frakcije, što im onemogućava da na izborima nastupe uverljivo", ocenjuje stručnjak.
Pobesneli Trump, Kina i migranti
Uprkos ukidanju nemačke dužničke kočnice i predstavljanju opsežnog plana državnih izdataka u vrednosti od hiljadu milijardi evra za odbranu i infrastrukturu, Merz se bori sa slabim rejtingom. Među privrednicima vlada nezadovoljstvo, budući da najveća ekonomija evrozone već poslednje dve godine stagnira.
Revidirani statistički podaci su krajem avgusta pokazali da se BDP u drugom kvartalu smanjio za 0,3 odsto u odnosu na prethodna tri meseca. Domaća potrošnja, takođe, beleži pad, a izvoznici se još bore sa nepovoljnim makroekonomskim okruženjem. "Do kraja 2025. godine Nemačka će se suočavati sa stagnacijom, što podrazumeva nepromenjen BDP ili minimalni rast", ocenjuje Bojan Ivanc, glavni ekonomista GZS.
"Nemci primećuju da vlada kancelara Merza nije sprovela najavljene reforme i da prilike nastavljaju da se pogoršavaju, a krivicu za to pripisuju vladajućoj koaliciji", objašnjava politikolog i ekonomista Bogomil Ferfila. Kancelar, koji upravo potiče iz te savezne pokrajine, nakon niza meseci sporova oko politike i kadrovskih pitanja je uoči izbora najavio jesen reformi. Plan koalicije uključuje opsežna ulaganja u obnovu infrastrukture, digitalizaciju i temeljne promene socijalne politike. Za modernizaciju zastarele infrastrukture, koja ponegde potiče još iz vremena Trećeg rajha, vlada je za narednih 12 godina osnovala fond od 500 milijardi. "Sada je na redu suštinsko ispunjenje obećanja datih građanima", naglasio je generalni sekretar SPD Tim Klüssendorf i dodao da se sredstva iz infrastrukturnog fonda moraju hitno distribuirati lokalnim organima", kaže Ferfila.
Kako dodaje, za slabljenje nemačke ekonomije nije odgovorna samo vlada, već i agresivna trgovinska politika Donalda Trumpa s jedne strane, i jačanje kineske konkurentnosti s druge, budući da je Nemačka izvozno orijentisana. Prema njegovim rečima, to među stanovnicima jača strah po pitanju sigurnosti zaposlenja u industrijski razvijenim centrima pokrajine Vestfalija. Naravno, važno je i pitanje migracija, navodi poznavalac, iako broj zahteva za azil u poslednje vreme opada.
Jekić smatra da migracije i ekonomske prilike kod Nemaca jačaju osećaj teskobe, što se odražava i na izbore. "Subjektivna teskoba ili zabrinutost najbolje je prikazana u anketama o osećaju bezbednosti: 40 odsto Nemaca navodi da se oseća blago ili veoma nebezbedno/ugroženo u javnom prostoru, što je 17 odsto više nego 2017. godine", ističe.
Jačanje krajnje desnice zasniva se na zloupotrebi prisutnog straha, "koji proističe iz ekonomskih poteškoća i društvenih promena, a za koji desnica, kao žrtvene jarce, uspešno krivi određene grupe, poput stranaca", objašnjava istraživač.
Pitanje Ukrajine
Ocenjuje se da je AfD na februarskim saveznim izborima zauzela drugo mesto i usled postojanja skepticizma prema podršci Berlina Ukrajini. Nemačka je od početka rata najveći evropski saveznik napadnute zemlje i od 2022. godine donirala je preko 28 milijardi evra. Ove godine je Bundestag odobrio dodatnih sedam milijardi evra vojne pomoći Kijevu. Prema izveštajima dnevnog lista "Frankfurter Allgemeine Zeitung", očekuje se da će od 2026. do 2029. nameniti dodatne 8,3 milijarde.
Nemačka ambasadorka u Sloveniji Sylvia Groneick izjavila da će Nemačka podržavati Ukrajinu koliko god to bude potrebno. Ulaganje u bezbednost Ukrajine je ulaganje u našu vlastitu bezbednost, izjavila je. Po oceni Fertile, birači su se delom okrenuli ka AfD i zbog najava o upućivanju nemačkih vojnika na ukrajinsku teritoriju, kako bi se obezbedili uslovi za eventualno primirje. "Merz je po tom pitanju bio neodlučan, dok se AfD toj inicijativi jasno protivila", objašnjava.
Po navodima Lovca, izbori u saveznoj pokrajini ipak pokazuju da su desno orijentisane stranke uz teme poput bezbednosti, ekonomske stagnacije, migracija, ulaganja u odbranu i konkurentnosti, kao i antimigrantskom retorikom, uspele da zadrže svoje birače i ograniče populističke i evroskeptične stranke, koje su često proruske i imaju sumnjive ekonomske ideje.
Nemačka obaveštajna služba je AfD, koja je na saveznim izborima osvojila 21 odsto glasova, u maju označila kao pretnju demokratiji. Opisuju je kao "rasističku i antimuslimansku organizaciju, koja nastoji da isključi određene grupe stanovništva iz ravnopravnog učešća u društvu i podvrgne ih protivustavnoj diskriminaciji".
Ferfila smatra da je preokret u nemačkom društvu i burno unutrašnje političko dešavanje u susednoj Francuskoj povezano. "Možemo reći da će ta tendencija u budućnosti u zapadnoj Evropi nastaviti da jača", ocenjuje politikolog.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...