I evropski 'trampisti' negoduju zbog Trumpovih poteza

Najnovije pretnje Donalda Trumpa da će evropske zemlje kazniti carinama ukoliko ne prihvate njegov zahtev da SAD preuzmu Grenland izazvale su buru negodovanja ne samo među većinom vladajućih evropskih političara, već i među evropskim desničarskim "trampistima" koji prete da dođu na vlast u tri najveće evropske zemlje. Iako su bili viđeni kao "Trumpovi ljudi" i njegovi lojalni saveznici koji bi uz njegovu pomoć mogli da dođu na vlast u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, vodeći evroskeptici i tvrdi desničari nisu mogli a da se na neki način ne osvrnu sa dozom kritike Trumpovog svojatanja danskog ostrva na Arktiku.

Nekad poznati po tome što su ranije uvek hvalili Trumpovu administraciju zbog upućivanja na evropske probleme i za njih poteze Evropske komisije, evropski desničari sada delom menjaju ploču pa nastoje da pitanje Grenlanda ili prikažu kao deo evropskih problema i loše politike Brisela ili da skroz zanemare Trumpove teritorijalne ambicije.

U svakom slučaju, niko nije otvoreno odobrio Trumpovu ambiciju da Grenland, što ne čudi, budući da je popularnost Trumpove politike u Evropi drastično opala, što bi moglo direktno da utiče i na popularnost svojevrsnih "trampista" koji nastoje da u naredne tri godine osvoje vlast u Berlinu, Parizu, Londonu i Briselu. Na to ukazuje primer Kanade, gde je prošle godine neočekivano pobedio Mark Carney, između ostalog, i zbog toga što su se birači uplašili Trumpovog uticaja.

Francuzi besni, Nemci pomirljivi

Najžustrija reakcija stigla je iz Pariza, i to ne samo iz Jelisejske palate, već i iz krajnje desničarske opozicije.

"Pretnje koje je Donald Trump izrekao suverenitetu jedne države, i to evropske, neprihvatljive su", rekao je Jordan Bardella, predsednik stranke Nacionalno okupljanje, koji je pritom pozvao na suspenziju prošlogodišnjeg trgovinskog sporazuma između EU i SAD, ocenjujući ga kao "trgovinsku ucenu".

Bloomberg

 

Bardella je i nekoliko dana ranije kritikovao Trumpovo svojatanje autonomne danske teritorije, kao i hapšenje Nicolasa Madura iz Venecuele kao primer nedavnih američkih jastrebovih poteza kojima se protivi, upozoravajući na "povratak imperijalnim ambicijama" i svet u kome "zakon najjačeg pobeđuje poštovanje međunarodnih pravila".

Rane ankete uoči sledećih predsedničkih izbora u Francuskoj, zakazanih za 2027. godinu, pokazuju da bi Bardella pobedio sve ostale kandidate. Doduše, Marine Le Pen je i dalje zvanični kandidat ove stranke, ali je trenutno pod petogodišnjom zabranom učešća na izborima nakon osude za proneveru sredstava EU prošle godine, što ona pokušava da poništi u žalbenom postupku koji je počeo proteklih dana.

Bardella kritikama na račun Trumpa rizikuje da izgubi podršku Trumpove administracije koja je prošlog meseca u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti SAD nagovestila da je spremna da se umeša u evropsku politiku i podrži "patriotske evropske stranke". S druge strane, mnogo veći rizik mu je da nekritički podržava Trumpa i time izgubi podršku ponosnih Francuza samo godinu dana pred ključne izbore.

Nasuprot Bardelli, kolideri Alternative za Nemačku (AfD) Alice Weidel i Tino Chrupalla su mnogo pomirljiviji prema Trumpu, uprkos tome što najnovije ankete ARD-DeutschlandTrend ukazuju da samo 12 odsto Nemaca pozitivno gleda na Trumpove poteze, dok samo 15 odsto vidi SAD kao pouzdanog partnera, što je rekordno nizak nivo. Po pitanju Grenlanda, Weidel je kritikovala vladu kancelara Friedricha Merza jer se, kako je rekla, "osramotila" slanjem nekoliko vojnika na Grenland na 36 sati kao deo šire evropske misije. Umesto toga, smatra ona, Berlin bi trebalo da započne "razgovore kako bi se sprečio trgovinski rat i pronašlo rešenje".

Iako je Weidel proteklih meseci u više navrata slala bliske saradnike da uspostave bliske veze sa Trumpovom administracijom, zbog nemačke javnosti košefica AfD-a nije mogla da se ne osvrne na sporne Trumpove poteze.

"On je prekršio osnovno predizborno obećanje, naime, da se neće mešati u druge zemlje, i to mora da objasni svojim biračima", rekla je ona prošle nedelje.

I njen kolega na čelu trenutno najpopularnije stranke u Nemačkoj nije mogao da izbegne da ne osudi Trumpov pristup, iako je nastojao da delimično brani postupke u Venecuele time da su to američki interesi unutar "sfere uticaja" SAD.

Bloomberg

 

"Metode Divljeg zapada ovde treba odbaciti, a cilj ne opravdava uvek sredstva", rekao je Chrupalla u poprilično mlakoj kritici predsednika SAD, budući da je protekle godine AfD nastojao da u Trumpu vidi ali i dobije američku ideološko-finansijsku podršku, između ostalog i preko milijardera Elona Muska i potpredsednika SAD JD Vancea, a sve kako bi se na domaćem terenu predstavili kao stranka od sve jačeg međunarodnog legitimiteta.

Međutim, Trumpova nepopularnost u Nemačkoj primorava lidere AfD-a da pokušaju da balansiraju na klizavom terenu tako što će blago kritikovati Trumpa, a da pritom ne potkopaju značajne napore koje je stranka uložila da izgradi veze sa predsednikom SAD, njegovom administracijom, Republikanskom strankom i pokretom MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom). Da im je uspelo da uspostave veze, svedoči, između ostalog, i to kako je američki državni sekretar Marco Rubio promptno reagovao kada je nemačka služba državne bezbednosti prošle godine osumnjičila AfD da je ekstremistička stranka, što službi daje pravo da tajno nadgleda njen rad i bez dozvole suda. Rubio je to nazvao "tiranijom pod maskom". Stoga ne čude blage kritike iz redova AfD-a, prožete pravdanjem da su Trumpovi nedavni postupci zasnovani na "geostrateškim razlozima".

"Volela bih da vidim i da nemačka savezna vlada konačno vodi politiku za nemački narod, u interesu Nemačke", rekla je Weidel, sugerišući da bi Merzova vlada od Trumpa mogla da nauči lekciju o tome kako da stavi nacionalni interes iznad drugih razmatranja.

Lojalista ali i kritičar

Umeren u kritikama bio je i stari Trumpov lojalista Nigel Farage, čija Reformistička stranka UK beleži rekordnu popularnost u Velikoj Britaniji i preti da na sledećim parlamentarnim izborima bude pobednička. On je istakao da Trumpove pretnje da će osvojiti Grenland predstavljaju "najveći raskol" u transatlantskim odnosima od Suecke krize, koja je bila prekretnica u odnosima SAD i Velike Britanije, jer je predsednik SAD Dwight Eisenhower vršio snažan pritisak na Veliku Britaniju da povuče invazione snage iz Egipta.

"Ako ne prevaziđemo ovo, to bi zaista bio raskid", rekao je Farage o aktuelnom evropsko-američkom sukobu, pri čemu je Trumpovo svojatanje Grenlanda i pretnje carinama ocenio pogrešnim, iako je godinama važio za Trumpovog lojalistu koji je učestvovao u njegovoj kampanji i često ga posećuje u njegovom odmaralištu Mar-a-Lago. "To je pogrešno, to je loše, to bi nas veoma, veoma povredilo. Ne slažemo se uvek sa vladom SAD i u ovom slučaju se sigurno ne slažemo. Ove carine će nam naštetiti."

Bloomberg

 

Farage se novinarima zavetovao da će pokušati da razgovara direktno sa Trumpom kada njih dvojica budu prisustvovali Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ovih dana. Oko Trumpove politike se čak javno sukobio sa republikanskim predsednikom Predstavničkog doma SAD Mikeom Johnsonom, kojeg je ugostio u svojoj emisiji "GB News".

"Prijatelji se mogu ne slagati u privatnosti, i to je u redu. To je deo života, deo politike", rekao je Farage. "Ali imati američkog predsednika koji preti carinama ukoliko se ne složimo da može da preuzme Grenland, na neki način, a da, čini se, čak i ne dobije saglasnost naroda Grenlanda... to je veoma neprijateljski čin. Ne mogu to drugačije da kažem."

Odgovarajući, Johnson je priznao da Trump "ima određeni način na koji radi stvari" i optužio je američke "krajnje levičarske medije" da predsednika "uvek shvataju bukvalno i ne ozbiljno".

"Mislim da ono što predsednik ima na umu sa Grenlandom jeste da razume njegov strateški značaj, sve veći značaj", tvrdio je Johnson, dok je Farage dodao da se saglasio sa Trumpovom zabrinutošću zbog bezbednosti Arktika, pohvalivši Trumpa što je istakao da "Evropljani nisu dovoljno platili" za odbranu kontinenta.

Vladajući desničari opravdavaju Trumpa

Za razliku od Faragea, evropski tvrdi desničari koji su već na vlasti u svojim zemljama mnogo otvorenije su branili Trumpa, kriveći zvanični Berlin i Pariz za podizanje tenzija sa Vašingtonom oko Grenlanda.

"Još Trumpovih carina? Mahnita najave slanja trupa ovde-onde žanju svoje gorke plodove", objavila je na društvenim mrežama krajnje desničarska Liga zamenika italijanskog premijera Matea Salvinija, koji je poznat kao otvoreni obožavalac Trumpa, ali i predsednika Rusije Vladimira Putina.

Bloomberg

 

I mađarski premijer Viktor Orban je Trumpovu pretnju carinama tumačio rečima da se "liberalni svetski poredak bliži kraju", hvaleći se pritom da je od Trumpa dobio poziv da se pridruži Trumpovom "mirovnom odboru" za Gazu. On je u izjavi za mađarski radio da su bilateralni trgovinski i bezbednosni sporazumi Mađarske sa zemljama, uključujući Rusiju, Tursku i SAD, važniji u novoj "eri nacija".

I bivši poljski premijer i aktuelni kopredsedavajući grupacije tvrdo konzervativnih stranaka u Evropskom parlamentu Mateuš Moravjecki imao je razumevanje za Trumpa.

"Hoće li Danska biti u stanju da se sa Grenlanda odbrani od potencijalnih ruskih i kineskih agresora? Sumnjam", rekao je on za "The Financial Times", dodajući da bi trebalo Grenlanđanima da se pruži referendum o tome da li žele da se pridruže SAD pa ako ga odbiju, Danska bi trebalo da "pregovara o sporazumu" sa Trumpom. "Koliko god bih želeo da međunarodno javno pravo bude glavna okosnica svih međunarodnih poslova, realista sam i znam da to nije činjenica i da moramo računati sa brutalnom moći Kine, Rusije i njenih saveznika."