Nemačka je u Rigi savladala Tursku rezultatom 88:83 i po drugi put postala prvak Evrope, osvojivši svetsko i kontinentalno zlato. Rezultat je vrhunac jednog od najuspešnijih razvojnih ciklusa u evropskom sportu. S druge strane stoji Turska, čija se strategija oslanja na klupske gigante i državno vođene projekte.
Iza finalnog skora i sjajnih igrača poput Dennisa Schrödera, Franza Wagnera ili Alperena Şengüna, kriju se dve filozofije ulaganja u košarku koje danas dominiraju evropskim parketima.
Opširnije
Jokić, Dončić i Nurkić među 10 najplaćenijih na EuroBasketu
EuroBasket 2025 koji se igra u Letoniji, Kipru, Finskoj i Poljskoj, umesto klasičnog pitanja favorita, stavlja u prvi plan svoj zvezdani potencijal i finansijsku snagu zvezda na terenu.
29.08.2025
EuroBasket: Ko su favoriti i koliko novca mogu očekivati najbolji
U sredu počinje Evropsko prvenstvo u košarci. Među ekipama Adria regiona za naslov prvaka takmičiće se Srbija,Bosna i Hercegovina i Slovenija.
27.08.2025
Koliko srpski sportisti zarađuju od turizma
Savo Milošević, Miloš Teodosić i Mateja Kežman ulažu u planinski turizam. Prihodi rastu, ali čisti profit ostaje skroman.
05.09.2025
Đoković i Modrić jure nasleđe, Mitrović i SMS love arapske milione
U završnici karijere vrhunski sportisti biraju između dve strategije. Jedna je "zlatni izlaz", Saudijska Pro liga i, drugačijom logikom, MLS, gde plate, poreski tretman i komercijalni paketi nude rekordne iznose.
11.09.2025
Nemačka postigla istorijske rekorde
Na tržišnoj strani, domaća liga beleži istorijske rekorde. Poseta u sezoni 2024/25. premašila je 2,1 milion gledalaca, s prosekom od gotovo 5.800 po utakmici. To je rast od 13 odsto u jednoj godini i znak sponzorima da košarka više nije niša, već mejnstrim proizvod. Hibridna distribucija, sve utakmice na striming platformi Dyn, uz povremene prenose na free-to-air kanalima, stvara dvostruki efekat: stabilne pretplate i širenje prema široj publici.
Ulaganje u infrastrukturu dodatno podiže plafon. Otvaranje SAP Gardena u Minhenu (11.500 mesta) prošle jeseni pretvorilo je Bayern u klub kompatibilan s Evroligom i korporativnim tržištem. Rasprodate utakmice i rast VIP prodaje pokazuju kako nova dvorana funkcioniše kao "revenue accelerator". Berlin je pak izgradio reputaciju pionira kroz program ALBA macht Schule, koji povezuje klub sa desetinama osnovnih škola i pretvara fizičko vaspitanje u regrutni kanal.
Turska - snaga kapitala
Turski model je suprotan, fokusiran na vrh piramide. Anadolu Efes i Fenerbahçe poslednju deceniju drže se visoko na evroligaškoj mapi, s budžetima koji premašuju 30 miliona evra. Fenerbahçe je ove godine otišao korak dalje, titula prvaka Evrolige 2025 potvrdila je da Istanbul ostaje premijum tržište, ne samo u fudbalu nego i u košarci.
Država je u međuvremenu izgradila Basketbol Gelişim Merkezi u Istanbulu, centralni kampus s glavnom dvoranom od 10.000 mesta i sopstvenom sportskom gimnazijom. Projekat vredan više od milijardu turskih lira vodi državna agencija TOKİ, a savezu daje alat za centralizovani razvoj. Umesto mreže manjih programa, Turska ima jedan "hub" koji usmerava selekcije, trening i edukaciju trenera.
Na strani medija, TBF je produžio četverogodišnji ugovor s beIN Sportsom za domaću ligu. Ugovorom se garantuju stabilni prihodi i internacionalna distribucija, ali i potvrđuje da liga ostaje oslonjena na plaćeni TV model. Grassroots programi poput 12 Dev Adam Basketbol Okulları nastoje da prošire bazu, ali broj registrovanih igrača i dalje je manji od nemačkog, oko 96.000 u 2023.
Sukob strategija u finalu
Evrobasket je pokazao da oba puta mogu dovesti do vrha. Nemačka je u finale došla oslonjena na dubinu rostera i kontinuitet rada, dok je Turska igrala na snagu individualnog talenta i iskustva svojih evroligaških zvezda. Nemačka "skalira", što više dece ulazi u sistem, to se više pune dvorane i raste domaći proizvod. Turska "monetizuje vrhunski kvalitet", nekoliko superbrendova u Istanbulu generiše globalni doseg i trofeje.
Nemački model oslanja se na rast domaće lige i stabilan "flywheel", registracije, poseta, infrastruktura i sponzorstva hrane. Glavni rizik je odliv talenata prema NBA, Evroligi, odnedavno i američkim univerzitetima, ali rastuća komercijalna baza otvara prostor da se makar deo zvezda zadrži duže u BBL-u.
Turska pak ima drugačiji problem, a to je koncentracijski rizik. Ako Fener ili Efes uspore, zbog finansija ili promena vlasničkih prioriteta, ukupna slika lige može da izgubi na vrednosti. Centralizovani kampus u Istanbulu ublažava taj rizik, ali ne može da zameni širu bazu registrovanih igrača.
Posle Rige, Nemačka je u poziciji da domaću ligu pretvori u stabilan poslovni proizvod, dok Turska ima šansu da novi kampus pretvori u "pipeline fabriku" i tako smanji zavisnost od dva istanbulska kluba. Na kraju, oba modela pokazuju da košarka u Evropi postaje investicioni segment vredan pažnje, pitanje je samo da li će naredni ciklus doneti veću premiju za širinu baze ili za snagu vrha.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...