Trump preti Evropi zbog kažnjavanja Googlea

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Trump zapretio je pokretanjem istrage protiv Evropske unije (EU) koja bi mogla dovesti do novih carina, kao odgovor na kaznu koju je EU izrekla Googleu, u okviru tvrdnji da je kompanija zloupotrebila svoju prednost nad konkurencijom.

Trump je svoje upozorenje objavio u petak na društvenim mrežama, nakon što je EU saopštila da kažnjava Google sa skoro tri milijarde evra (3,5 milijardi dolara), uz nalog tehnološkom gigantu da prestane sa favorizovanjem sopstvenih usluga oglašavanja.

"Ovo je samo još jedna u nizu kazni i poreza koje su izrečene Googleu i drugim američkim tehnološkim kompanijama, posebno njima", napisao je Trump na mreži Truth Social. "Veoma nepošteno, a američki poreski obveznici to neće trpeti! Kao što sam već rekao, moja administracija neće dozvoliti da ovakve diskriminatorne mere prođu nekažnjeno."

Trump je ranije koristio "301" mehanizme (termin se odnosi na sekciju 301 zakona o trgovini, reč je o pravnom mehanizmu koji američka vlada koristi da istraži i odgovori na nepoštene trgovinske prakse drugih zemalja, prim. prev.) kako bi ciljao uvoz iz Brazila, zbog sudskog gonjenja bivšeg predsednika Jaira Bolsonara. Dugo već kritikuje Evropu zbog kazni koje izriče američkim tehnološkim firmama, a ranije ovog meseca zapretio je značajnim carinama za zemlje koje uvedu digitalne poreze, pravila ili regulative koje pogađaju američke kompanije.

Predsednik SAD je rekao da se tema digitalnih poreza i kazni pojavila tokom večere u Beloj kući u četvrtak, gde su bili prisutni i izvršni direktori vodećih tehnoloških firmi, uključujući Sundara Pichaija iz Googlea, Marka Zuckerberga iz Mete i Tima Cooka iz Applea.

"Nisu se žalili, u tom smislu, na Kinu. Nisu se žalili na druge zemlje. Žalili su se na EU", rekao je Trump novinarima u petak. "Ne možemo to da dozvolimo."

Zloupotreba prednosti

Evropska komisija je u petak saopštila da je Google zloupotrebio svoju dominaciju tako što je sopstvenim oglasnim platformama dao konkurentsku prednost, i da mora da prekine sa takvom praksom.

"Kada tržišta zakažu, javne institucije moraju da reaguju kako bi sprečile dominantne igrače da zloupotrebljavaju svoju moć", izjavila je komesarka za konkurenciju EU Teresa Ribera. "Istinska sloboda znači ravnopravne uslove za sve, gde svi imaju jednaku šansu, a građani pravo na stvaran izbor."

Google je odmah najavio žalbu. Potpredsednica Googlea za regulatorna pitanja Lee-Anne Mulholland rekla je da ova odluka "nameće neosnovanu kaznu i zahteva promene koje će nauditi hiljadama evropskih firmi, jer će im otežati da zarađuju novac".

9,5 milijardi evra - i raste | Kazne EU protiv Googlea se gomilaju; Izvor: Evropska komisija

Kazna u iznosu od 2,95 milijardi evra spada među najteže sankcije koje je Brisel ikada izrekao, i druga je po veličini kazna protiv Googlea zbog navodne zloupotrebe dominantnog položaja. Prethodno je Google kažnjen sa 4,125 milijardi evra zbog Androida i sa 2,42 milijarde evra zbog potiskivanja konkurenata u pretragama proizvoda. Kazna od 1,49 milijardi evra u vezi sa programom AdSense ukinuta je prošle godine.

Ovim odlukama ukupne obaveze Googlea prema EU gotovo dostižu 10 milijardi evra - znatno više nego kazne izrečene kompanijama Apple, Meta i Microsoft.

Kompanija iz Maunt Vjua u Kaliforniji je broj jedan na svetskom tržištu digitalnog oglašavanja vrednom 757,5 milijardi dolara, prema procenama istraživačke firme EMarketer za 2025. godinu. Ukupno se očekuje da Google ostvari 205,04 milijarde dolara prihoda od digitalnog oglašavanja ove godine. Od toga, 171,72 milijarde dolara dolazi iz oglasa u pretrazi, dok 33,33 milijarde dolazi od prikaznih oglasa (engl. display ads).

Google upravlja servisom za kupovinu oglasa (za oglašivače), servisom za prodaju oglasa (za izdavače), kao i tržišnom razmenom, gde se transakcije realizuju u izuzetno brzim aukcijama.

Evropski savet izdavača (engl. European Publishers Council), koji je podneo žalbu Evropskoj komisiji, saopštio je da "kazna neće popraviti slomljeno tržište oglasnih tehnologija u Evropi".

"Bez snažne i odlučne primene zakona, Google će ovu kaznu jednostavno smatrati troškom poslovanja, dok dodatno učvršćuje svoju dominaciju u eri veštačke inteligencije", rekla je Angela Mills Wade, izvršna direktorka Saveta. "Evropa rizikuje da potkopa sopstvena pravila i oslabi sektor vesti i izdavaštva."

Pokret za otvoreni veb (engl. Movement for an Open Web), grupa koja se zalaže protiv dominacije velikih tehnoloških platformi, takođe je podržala žalbu EU.

Googleove operacije su i dalje pod pretnjom u SAD, prema podnesku američkog ministarstva pravde od petka uveče, koje je iznelo konačnu verziju predloženih mera pred ročište zakazano za 22. septembar. Vlada SAD zahteva da se Googleu odmah naloži prodaja njegove platforme za razmenu oglasa, AdX, kao i da njegova tehnologija mora biti kompatibilna s konkurentskim rešenjima.

 

U istom podnesku, ministarstvo je ublažilo svoj stav u vezi sa zahtevom da Google proda još jedan deo poslovanja koji se odnosi na digitalno oglašavanje - servis koji pomaže veb-sajtovima da prodaju prikazne oglase, poznat kao server za oglašavanje za izdavače.

Prvobitni predlog uključivao je fazni proces, sa tehnologijom otvorenog koda, a zatim potpunom prodajom. Sada ministarstvo predlaže da se sačeka od dve do četiri godine kako bi se utvrdilo da li je potpuna prodaja zaista neophodna.

Google je odbacio predlog o razdvajanju poslovanja, uz tvrdnju da je takva mera preterana i neprimerena u ovom slučaju. Umesto toga, kompanija je ponudila da njena platforma za razmenu oglasa funkcioniše bez problema sa tehnologijama konkurenata i da pristaje na uvođenje nezavisnog nadzora u trajanju od tri godine.

"Poslednje što bi sud trebalo da uradi jeste da interveniše kako bi oblikovao industriju koja se već sama menja pod uticajem tržišnih snaga", navela je kompanija.

Napet trenutak

Kazna EU dolazi u trenutku pojačanih tenzija u trgovinskim odnosima između EU i SAD, dok Trump neprestano kritikuje napore EU da obuzda tehnološke gigante iz Silicijumske doline. Google je, ipak, ove nedelje ostvario izvestan napredak kada je američki sudija presudio da kompanija neće morati da proda svoj pretraživač Chrome kako bi rešila navodne štete koje ministarstvo ističe.

Bloomberg

Ranije je komesarka Ribera ukazala na mogućnost da bi američki sud mogao naložiti Googleu da razdvoji deo svoje platforme za digitalno oglašavanje.

"U ovoj fazi izgleda da je jedini način da Google efikasno reši sukob interesa upravo strukturalna mera, kao što je prodaja dela svog oglasnog poslovanja", navela je u saopštenju.

EU je još 2023. upozorila Google da je zloupotrebio dominaciju u oglasnim tehnologijama da bi naštetio onlajn izdavačima. Tada je Komisija sa sedištem u Briselu izjavila da je Google favorizovao svoj sopstveni program za razmenu oglasa u odnosu na konkurenciju, čime je dodatno učvrstio svoju centralnu ulogu u lancu snabdevanja oglasnim tehnologijama.

Prethodnica Ribere, Margrethe Vestager, tada je izjavila da je jedino "obavezno razdvajanje" dela poslovanja rešenje za problem. Vestager, koja je kao komesarka provela čitavu deceniju u Briselu, izrekla je Googleu kazne veće od osam milijardi evra u tri različita slučaja, iako je jedna od kazni kasnije poništena, a druga smanjena od strane sudova EU.

(Ažurirano informacijama iz podneska američkog ministarstva pravde u 15. pasusu.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar