"Očigledno kopiraju Evropsku uniju, koja je učinila isto i trenutno o tome pregovara i s nama", izjavio je američki predsednik Donald Trump pre nekoliko dana, osvrćući se na Kanadu koja je u trgovinskim pregovorima insistirala na uvođenju posebne takse na digitalne usluge. Pregovori su bili zamrznuti dok Otava nije popustila u svojim zahtevima, čime bi najviše bile pogođene američke tehnološke kompanije poput Alphabeta, Microsofta, Mete i Amazona.
"Predsednik Trump zna da svaka država na planeti mora imati dobre trgovinske odnose sa SAD. Kanada je pogrešila kada se obavezala na uvođenje poreza koji bi štetio našim tehnološkim kompanijama", izjavila je portparolka Bele kuće, pripisujući zasluge za popuštanje kanadskih uslova Trumpovom odlučnom pregovaračkom stilu.
Znači li to da slična sudbina čeka i EU, koji je takođe u završnoj fazi pregovora o trgovinskom sporazumu sa SAD, a Trump ga optužuje za sličnu strategiju po pitanju digitalnih usluga kao i Kanadu?
Opširnije
EU spremna na carine SAD, ali traži izuzeća za ključne sektore
Evropska unija je spremna da prihvati trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama koji uključuje univerzalnu carinu od 10 odsto na mnoge proizvode koje izvozi u Ameriku.
01.07.2025
Zašto se investitori sve više okreću evropskim, a ne američkim akcijama
Evropsko tržište akcija beleži značajan oporavak, privlačeći investitore sa svih strana dok se suočava s izazovima američke ekonomije.
30.06.2025
EU i SAD veruju da će postići carinski sporazum do 9. jula
Vašington planira da uvede carinu od 50 odsto na gotovo sve proizvode iz EU, dok Unija planira da uvede sopstveni set kontramera.
27.06.2025
EU spremna za osvetu ukoliko Trump uvede carine
Ukoliko Brisel i Vašington ne postignu dogovor do 9. jula, EU bi mogla da se suoči sa carinama koje će pogoditi 70 odsto evropskog izvoza u Ameriku
25.06.2025
Pritisak na američke tehnološke divove
Iako je "ludi Trump" poznat po svojim impulsivnim i često diskutabilno verodostojnim izjavama kojima u pregovorima vrši maksimalan pritisak, ovoga puta njegova kritika nije plod mašte. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen već je u aprilu, najavljujući više carine na evropski izvoz, izjavila da Brisel ozbiljno razmatra proširenje trgovinskog rata na digitalne usluge. Ako pregovori ne uspeju, rekla je, EU bi mogao povećati porez na prihode od digitalnog oglašavanja, što bi ozbiljno pogodilo poslovanje američkih tehnoloških giganata.
"Zbog carina će podatkovni centri tehnoloških kompanija plaćati veće poreze, što znači i veće troškove korišćenja njihovih cloud usluga", upozorava Simon Taylor, direktor tehnološke firme Hycu.
To je posebno razljutilo Donalda Trumpa, koji je oporezivanje digitalnih usluga, osim Kanadi, tokom prolećnih pregovora zamerio i Ujedinjenom Kraljevstvu. Reč je o pitanju koje bi moglo snažno uticati na tok pregovora sa EU, s obzirom na to da Unija do 9. jula mora sklopiti trgovinski sporazum sa Vašingtonom kako bi izbegla kontramere u obliku carina do 50 odsto.
"Iako se čini da su tehnološke kompanije zaštićene od poremećaja u lancima snabdevanja, međusobna povezanost globalne ekonomije znači da nijedna industrija ne može opstati u izolaciji", istakao je za Bloomberg Adria Simon Taylor, direktor Hycua, najbrže rastuće firme za zaštitu podataka na svetu, prisutne i na slovenačkom tržištu. Dodao je da tržišne nestabilnosti koje uzrokuju carine već utiču na dobavljače hardvera, odluke kupaca i planiranje investicija.
Ivanc: Mere za IKT sektor ključno su oružje EU
"Pripremamo kontramere", izjavila je ranije Ursula von der Leyen, pojasnivši da bi one mogle uključivati i prvu upotrebu posebnog instrumenta EU za odvraćanje od prinudnih mera trećih država, koji Briselu omogućava pravnu osnovu za ograničavanje uvoza usluga. U trgovinskim pregovorima, koje je Trump bombastično najavio tvrdnjom da će svaki dan 90-dnevnog moratorijuma potpisivati novi sporazum, SAD se vešto poziva isključivo na robnu razmenu. Naime, SAD je s oko 3,36 biliona evra najveći svetski uvoznik robe.
No kada je reč o uslugama, situacija je drugačija. Iako SAD beleži suficit (gotovo 200 milijardi evra) u bilateralnoj trgovini sa EU vrednoj 1,68 biliona evra, trgovina uslugama, uključujući i digitalne, između dva partnera prošle godine dostigla je 817 milijardi evra. Prema podacima Evropske komisije, EU je uvezao usluga u vrednosti 482 milijarde evra, a izvezao ih je za 334 milijarde. Čak 80 odsto digitalnih usluga koje EU koristi dolazi iz SAD.
Trgovina uslugama, uključujući i digitalne, između dva partnera je prošle godine dosegnula 817 milijardi eura. EU je uvezao usluge u vrednosti 482 milijarde evra, a izvezao ih je za 334 milijarde.
"Uvođenje carina značilo bi skuplje proizvode za američke potrošače, čija ekonomija zavisi od usluga koje se oslanjaju na jeftin uvoz robe", kaže glavni ekonomista Privredne komore Slovenije Bojan Ivanc. Dodaje da bi, u slučaju propasti pregovora, EU gotovo sigurno uvela ciljane carine na američke proizvode. "Suficit u robnoj razmeni je samo jedna strana medalje, deficit u uslugama je druga", objašnjava. Ključno oružje EU je uticaj na regulaciju IKT sektora, u kojem SAD tradicionalno ostvaruje visok suficit, dodaje Ivanc.
Studija European Capital Markets Institutea pokazuje da bi već petoprocentni porez na digitalne usluge 2026. mogao doneti 37,5 milijardi evra, što je gotovo 19 odsto budžeta EU za 2025.
Taylor: Oporezivanje digitalnih usluga osetili bi svi
Razlika između najave Komisije i postojećih digitalnih poreza u EU leži u tome što su države do sada o njima odlučivale jednostrano, dok bi nova regulativa omogućila zajedničko delovanje za ceo trgovinski blok. Slovenija je takvu taksu najavila još 2019, na osnovu predloga Komisije, ali nijedna vlada je nije uvela.
Osim toga, Slovenija se 2021. pridružila grupi od 130 zemalja koje su u okviru OECD potpisale globalni sporazum o oporezivanju tehnoloških giganata, ali on nije zaživeo zbog neslaganja i činjenice da se SAD nije pridružio inicijativi.
OECD je procenio da bi predviđeno oporezivanje dobiti tehnoloških kompanija po stopi od 15 odsto moglo doneti oko 126 milijardi evra dodatnih globalnih poreskih prihoda godišnje. Slovenija se obavezala da neće donositi jednostrane mere tokom trajanja pregovora, ali je taj rok istekao ove godine bez daljih smernica vlade. Na pitanja o narednim koracima poslali smo upite slovenačkoj vladi i slovenačkom Ministarstvu finansija, ali do objave članka nismo dobili odgovore.
Digitalni porez postoji u više država članica EU, a među prvima ga je uvela Francuska. Tamo je 2019. godine na snagu stupio porez od tri odsto na prihode od ciljanog oglašavanja i drugih digitalnih usluga za kompanije koje ostvaruju godišnji globalni prihod od najmanje 750 miliona evra i 25 miliona evra u samoj Francuskoj, navodi Bloomberg.
EU bi, u slučaju neuspeha trgovinskih pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, gotovo sigurno uvela ciljane carine na američke proizvode, kaže glavni ekonomista Privredne komore Slovenije Bojan Ivanc.
Međutim, problem sa uvođenjem taksi na usluge američkih tehnoloških giganata, što predstavlja glavni pregovarački adut Brisela, leži u velikoj, osamdesetoprocentnoj zavisnosti evropske ekonomije od američkih kompanija, budući da stvarne alternative ne postoje.
Simon Taylor upozorava da je reč o globalnim kompanijama, pa bi i posledice eventualnog uvođenja viših carina bile globalne. "Ako se uvedu carine, podatkovni centri tehnoloških kompanija plaćaće više poreze, što znači i više troškova za korišćenje njihovih cloud usluga", ističe on, navodeći kao primer jednu od najrasprostranjenijih digitalnih usluga.
Troškovi skladištenja podataka biće viši, što će negativno uticati na cene roba i usluga svih kompanija, bez obzira na sektor, dodaje. "Kao što možete da zamislite, to je ozbiljan problem ako uzmete u obzir lanac snabdevanja potreban za rast globalnih kompanija", zaključuje Taylor, ističući šire posledice trgovinskog rata.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...