Šta Saudijska Arabija želi od rata s Iranom i hoće li se pridružiti

Za Saudijsku Arabiju, naći se usred rata između Irana i njegovih najvećih neprijatelja, Izraela i SAD, predstavlja ostvarenje scenarija kog se kraljevina dugo pribojavala. Zemlja koja sebe vidi kao ekonomskog i političkog lidera arapskog sveta i svetionik za muslimane širom sveta dugo je Iran smatrala rivalom, ali i pretnjom protiv koje je prethodni saudijski kralj više puta tražio američku akciju.

 

Međutim, kada su SAD to zaista učinile, Saudijska Arabija se uznemirila shvativši da je uvučena u sukob. Iran je ispaljivao rakete i dronove ka kraljevini i potkopavao njenu ekonomiju zasnovanu na nafti blokiranjem Ormuskog moreuza.

Kako su se Saudijci postavili uoči rata

Nedelje pre izbijanja sukoba, dok su diplomatski pregovori između Irana i SAD delovali nestabilno, a predsednik Donald Trump pominjao mogućnost vojne akcije, saudijski zvaničnici su nastojali da uvere iranske kolege da neće dozvoliti da se teritorija i vazdušni prostor kraljevine koriste za napade na Islamsku Republiku. Faktički vladar Saudijske Arabije, prestolonaslednik Mohammed Bin Salman, takvo obećanje dao je iranskom predsedniku Masoudu Pezeshkianu u telefonskom razgovoru 28. januara. Slično su postupile i bogate susedne države Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Kako rat utiče na Saudijsku Arabiju

Uprkos predratnim diplomatskim naporima, Saudijska Arabija, Katar i UAE, kao i Bahrein i Kuvajt, pogođeni su sa više od 5.000 iranskih dronova i raketa od početka sukoba, što je do sada dovelo do oko 30 smrtnih slučajeva širom zalivskih arapskih država. Iako su UAE pretrpeli najveći deo napada, iranski projektili pogodili su ključna saudijska naftna polja i rafinerije u Istočnoj provinciji, diplomatsku četvrt u srcu Rijada, kao i američku bazu Princ Sultan u blizini prestonice, među ostalim ciljevima.

Bloomberg

Efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana, ključne rute za izvoz nafte, gasa i drugih roba iz Persijskog zaliva, ugrozilo je sposobnost Saudijske Arabije da plasira svoju sirovu naftu na tržište. Ako Iran nastavi da kontroliše Ormuz i ispuni pretnju da poremeti još jednu ključnu tačku, moreuz Bab el-Mandeb na ulazu u Crveno more, što bi bilo pogubno za Saudijsku Arabiju, najvećeg izvoznika nafte na svetu. Bab el-Mandeb se sada koristi kao ruta za preusmeravanje saudijske nafte iz luke Janbu na zapadu zemlje. Saudijci tamo dnevno šalju nekoliko miliona barela iz istočnih polja putem naftovoda. Dodatni problem predstavljaju jemenski Huti, koje podržava Iran, a koji su 28. marta izveli prve napade na Izrael u ovom ratu. Ova grupa je ranije gotovo potpuno zaustavila pomorski saobraćaj u Crvenom moru.

Da li će Saudijska Arabija ući u rat

Saudijska Arabija se zasad uzdržava od vojnog odgovora Iranu, strahujući da bi to izložilo kraljevinu još većim napadima. Ipak, strpljenje očigledno slabi. U do sada najoštrijim izjavama, ministar spoljnih poslova princ Faisal Bin Farhan upozorio je 19. marta Iran da njegova zemlja i regionalni partneri raspolažu "veoma značajnim kapacitetima i sposobnostima koje mogu upotrebiti". Dodao je da je "malo poverenja" obnovljeno nakon obnove diplomatskih odnosa 2023. "potpuno uništeno", uz ocenu da nastavak agresije ne bi ostavio "gotovo ništa" od odnosa. Dva dana kasnije, nakon napada dronom na Janbu, saudijske vlasti su proterale iranskog vojnog atašea, njegovog pomoćnika i još trojicu iranskih diplomata.

Prema izvorima upoznatim sa situacijom, Rijad je privatno poručio SAD da će vojno odgovoriti ako Iran napadne njegovu energetsku i vodnu infrastrukturu, što je Teheran zapretio da će učiniti ukoliko predsednik Trump ispuni pretnju napadom na iranske elektroenergetske objekte.

Kakav ishod rata Saudijska Arabija želi

Iako saudijsko rukovodstvo ne veruje da je promena režima u Iranu realan cilj, podržava odlučnu akciju SAD kako bi se ponovo otvorio Ormuski moreuz i oslabile iranske nuklearne i raketne sposobnosti, kao i kapacitet za projekciju moći kroz posredničke milicije, navode izvori iz Zaliva upoznati sa razmišljanjima Rijada.

Ipak, stručnjaci ocenjuju da će Saudijska Arabija nastaviti da postupa oprezno. "Saudijci imaju malo poverenja da će ovaj rat odlučno eliminisati iransku pretnju ili da će ih SAD, koje snose odgovornost za početak sukoba, zaštititi od iranskih napada. To je posebno tačno ako bi se Saudijska Arabija direktnije uključila", napisao je bivši američki ambasador u kraljevini Michael Ratney u analizi za Centar za strateške i međunarodne studije. "Kada se sukob okonča, njihov najbolji scenario je Iran kojim upravlja oslabljena verzija iste Islamske Republike koja vlada od 1979, sa znatno manjim kapacitetom i ambicijom za izvoz revolucije."

Zašto su Iran i Saudijska Arabija rivali

Neprijateljstvo i nepoverenje između Arapa i Persijanaca iz Irana sežu još od nastanka islama u sedmom veku u Meki i Medini, koje se nalaze u današnjoj Saudijskoj Arabiji. Nakon što je Iran u 16. veku prihvatio islam kao zvaničnu religiju, pa kroz osnivanje Saudijske Arabije 1932. do danas, odnosi su oscilirali između saradnje i sukoba. Većina Saudijaca pripada sunitskoj grani islama, dok većina Iranaca pripada šiitskoj.

Tokom sedamdesetih godina postojala je značajna saradnja između dve zemlje. Međutim, odnosi su se naglo pogoršali nakon što je 1979. svrgnut iranski monarh Shah Mohammad Reza Pahlavi, a vlast preuzeo ajatolah Ruhollah Khomeini, uspostavivši šiitski teokratski režim i promovišući revolucionarni islam koji je direktno ugrozio legitimitet saudijske monarhije i dinastije Al Saud.

Prestolonaslednik Mohammed Bin Salman, koji sprovodi plan transformacije Vizija 2030, želi region fokusiran na razvoj i prosperitet, uz snažno savezništvo sa SAD i normalizaciju odnosa sa Izraelom pod određenim uslovima, što je vizija koju podržava i Donald Trump.

S druge strane, Iran, pod vođstvom pokojnog Alija Hamneija, a sada i njegovog sina Mojtabe Hamneija, ostaje posvećen oružanom otporu Izraelu i njegovim saveznicima, pre svega SAD. Njegovi lideri zagovaraju region oslobođen američke i izraelske hegemonije, vojne, kulturne i ekonomske, uz veću ulogu sila poput Kine i Rusije.

Iran ovom vizijom nastoji da predstavi aktuelni rat. "Iran pokušava da ubedi zalivske države da američke baze nisu tu da ih štite, već da vode rat protiv Irana i time uvlače region u sukob", izjavio je za Bloomberg profesor Vali Nasr na Univerzitetu Johns Hopkins sredinom marta. "Nadaju se da će ovaj rat dovesti u pitanje američko prisustvo u regionu."

Strategija Irana zasad ima suprotan efekat na većinu zalivskih država, uključujući Saudijsku Arabiju.

Kako se rivalstvo odvijalo kroz godine

Tokom osamdesetih, Saudijska Arabija je podržavala iračkog lidera Saddama Husseina u ratu protiv Irana. Nakon što su SAD srušile Saddama 2003, Iran je širio uticaj kroz mrežu saveznika i posredničkih milicija u Iraku, Libanu, palestinskim teritorijama, Siriji i Jemenu.

Prema procurelim američkim depešama, tadašnji saudijski kralj Abdullah u jednom trenutku je više puta pozivao SAD da "odseku glavu zmiji" napadom na iranski nuklearni program. Rijad je prekinuo diplomatske odnose sa Teheranom 2016, koji su obnovljeni tek 2023. uz posredovanje Kine.

Obe strane su se međusobno optuživale za pokušaje destabilizacije iznutra. Rijad je optuživao Teheran da podstiče šiitski radikalizam u Istočnoj provinciji i Bahreinu, dok je Iran optuživao Saudijsku Arabiju za podršku arapskim separatistima u oblasti Ahvaz.

Rivalstvo se posebno manifestovalo kroz posredničke sukobe širom regiona. U Libanu, Saudijska Arabija optužuje Iran i Hezbolah za ubistvo bivšeg premijera Rafica Haririja 2005. U Siriji su se dve strane decenijama nadmetale za uticaj nad režimom porodice Asad, a sukob je kulminirao u korist Saudijske Arabije kada je Bashar Al-Assad svrgnut krajem 2024.

Najdirektniji sukob za Saudijsku Arabiju bio je u Jemenu, gde je Mohammed Bin Salman 2015. pokrenuo rat protiv Huta koje podržava Iran. Neuspeh da ih porazi doveo je do primirja i bio jedan od ključnih razloga za obnovu odnosa sa Iranom 2023.

Pre napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023, koji je pokrenuo rat u Gazi, Saudijska Arabija bila je blizu sporazuma o odbrani sa SAD i normalizacije odnosa sa Izraelom. Nakon toga, Rijad je počeo da unapređuje odnose sa Iranom, ali i sa drugim regionalnim silama poput Pakistana i Turske. Aktuelni rat, posebno iranski napadi na Saudijsku Arabiju i druge zalivske države, verovatno će ponovo promeniti prioritete kraljevine.