Turska u BRIKS-u: šta nameravaju sultan Erdogan, carević Putin i car Si?

Turska, članica Severnoatlantskog saveza, iznenadila je početkom septembra najavom kandidature u grupi BRIKS, koju trenutno čine Brazil, Rusija, Indija, Južna Afrika i Kina. Kao da to nije dovoljno, turski predsednik Recep Tayyip Erdogan najavio je i ulazak u Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS), koju su 2001. godine osnovale Rusija i Kina. Reč je o grupama koje, u nastojanju da eliminišu ekonomsku i geopolitičku dominaciju Zapada, povezuju zemlje u razvoju ili zemlje globalnog juga.

Za državu koja je, pored NATO-a, formalni kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) od 1999. godine, namera da se pridruži grupi ekonomski razvijenih i geografski disperzovanih zemalja sa prevelikim geopolitičkim ambicijama je, u najmanju ruku, neobično.

Bogomir Kovač, ekonomista i predavač na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani, kaže da je Turska odavno skrenula sa zacrtanog evropskog puta. "Turska je dugo bila u čekaonici za potencijalnu integraciju u EU, a i Brisel i Ankara su i te kako svesni da je to od početka bio veoma labav i rizičan potez", ocenjuje on. Zemlja je "kulturno previše raznolika" za tako nešto, kaže on, dodajući da je članstvo ponuđeno u zamenu za intervenciju Ankare u "rešavanju balkanskog pitanja nakon završetka balkanskih ratova". Od tada je ključna tačka između Brisela i Ankare uvek bila "demokratija, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava", dodaje on.

Okrenuti Zapadu i Istoku

Dakle, sa istočnom alternativom, koju neki smatraju polugom pritiska na Brisel da oživi pristupne pregovore, Ankara je potpuno ozbiljna? Reči političkih elita zemlje to potvrđuju. "Naš predsednik je mnogo puta rekao da želimo da postanemo članovi BRIKS-a. Proces je sada u toku, naša namera je jasna", rekao je portparol Partije pravde i razvoja (AKP) turskog predsednika, najavljujući kandidaturu.

 

 

Dvosmislene izjave turskog sultana su česte: „Naravno da smo usmereni ka Zapadu, ali to ne znači da ćemo okrenuti leđa Istoku, da ćemo ga ignorisati. Reuters je prošle nedelje sažeo njegove reči u vezi sa strateškim pravcem evroazijskog giganta.

Činjenica je da se Turska i njena privreda smatraju razvijenim i da su u tom pogledu odgovarajući kandidat, s druge strane, za Ankaru je prevazilaženje američke hegemonije loše skrojen spoljnopolitički kaput. Ovo poslednje je de fakto cilj asocijacije BRIKS, koja se u početku pozicionirala kao ekonomski antipol grupe najrazvijenijih zemalja grupe G7, s obzirom na orijentacije Rusije, i još ambicioznije Kine.

"BRIK se može shvatiti pre svega kao suprotnost grupi G7 i postojećim međunarodnim finansijskim i političkim forumima", sumirao je postojanje grupe za Bloomberg Adriju Jure Požgan, stručnjak za međunarodne odnose sa Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani. Ali teško je razumeti šta grupacija, preko koje Kina nastoji da proširi svoj geoekonomski uticaj, može da ponudi zemlji na pragu Orijenta, koji je trenutno opterećen inflacijom od 52 odsto.

Turski 'neprijatelj' iz daleke Azije

"Turska i jeste i nije kompatibilna sa BRIKS-om", objašnjava Faris Kočan, predavač sa Katedre za međunarodne odnose Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani. Taj potez je uglavnom sa stanovišta privrede ili trgovine: "U ekonomskom smislu, to je određeni oblik konkurencije. Turska je sve prisutnija u Africi, posebno sa svojim građevinskim sektorom", kaže on, ali slično tamo preko Inicijative "Pojas i put", svoje puteve pravi Peking.

"Ovde i vi i Kina možete da nađete odgovarajući modus vivendi, kojim bi Turska mogla, bar po prihodima, da pojača svoj efekat u Africi", kaže stručnjak. On dodaje da bi Ankara na taj način ojačala "inače lošeg ekonomskog stanja zemlje".

 

 

Ekonomska logika svrstava Tursku u EU

Erdoganova vladavina je havarija i zbog njegove, u najmanju ruku, nekonvencionalne implementacije i razumevanja monetarne politike. Zemlja se suočava sa stagnacijom zbog monetarne politike visokih kamata. Pokazatelj turske proizvodne aktivnosti ostao je ispod granice od 50 poena u protekla četiri meseca. Industrijska proizvodnja se u avgustu smanjila za 4,7 odsto na godišnjem nivou, najviše od zemljotresa velikih razmera u februaru 2023.
 

Ekonomistkinja Katja Zajc Kejžar smatra da su Turska i EU, sa stanovišta ekonomske saradnje, pogodniji par od Turske i BRIKS-a. "S obzirom na to da je EU daleko najvažnije tržište za Tursku i da je snažno ugrađena u evropske lance vrednosti, EU je njen prirodni trgovinski partner." Članstvo u EU stoga donosi "mnogo dublje posledice", smatra on.

Ali šefica katedre za međunarodnu ekonomiju Ekonomskog fakulteta u Ljubljani upozorava da je obustava pregovora sa Briselom gura da traži alternative, jer je ulazak u BRIKS pokušaj "diverzifikacije i pronalaženja novih tržišta".

Klavdij Logožar sa Ekonomskog fakulteta u Mariboru jače veze sa EU stavlja u kontekst "carinske unije i još dva bilateralna preferencijalna trgovinska sporazuma". Trgovina je ojačala veze, pošto je "trgovina između EU i Turske prošle godine dostigla rekordnu vrednost od 205 milijardi", rezimira trgovinsko preplitanje.

Raste i trgovina uslugama, koja premašuje 35 milijardi evra. Logožar kaže da je Turska "peti najveći trgovinski partner EU", jer je dostigla 4,1 odsto ukupne robne razmene EU. Tu su i investicije, pri čemu su kompanije članice EU najvažniji izvor ulaganja u tursku ekonomiju, objašnjava on.

 

 

Balkanski prijatelji koji brišu linije

Potez za članstvo stoga ima mnogo više smisla sa stanovišta interesa Ankare u regionu i utvrđene spoljnopolitičke doktrine "sedenja na dve stolice" predsednika Erdogana, koji je prošlog proleća obezbedio treći mandat kojim je napravio presedan.

"Turska, koja je normalizovala dvostruku igru ili politiku sedenja na dve stolice, ne može da bude isključena ili ne može sebi da dozvoli da bude isključena iz najvažnijeg 'nezapadnog' multilateralnog okvira", pronicljivo objašnjava Kočan, stručnjak za Balkan. 

Politikolog sumnja i u svrsishodnost kandidature BRIKS-a kao provokacije ili oblika pritiska na Brisel da ubrza proces integracije. "EU neće doneti odluku o popuštanju kriterijuma", kaže on i dodaje da Turska nikada neće biti punopravna članica EU.

Stoga ne očekuje veće posledice po region; sa jednim izuzetkom - Srbija. S obzirom na položaj i značaj Srbije u regionu, Aleksandar Vučić ima velikog uzora i učitelja u Erdoganu, objašnjava on. Politikolog kaže da su Vučić i Erdogan "generalno dobri prijatelji", zbog čega će, prema njegovim rečima, ova akcija "ohrabriti predsednika Srbije" u stilu "pogledaj, takvu spoljnu politiku treba da vodi i Srbija'' i "nemojte biti uhvaćeni usred toga".

Da li bi Erdoganovo koketiranje sa BRIKS-om moglo da podstakne Vučića na sličan potez, s obzirom na to da je Srbija već deo kineske inicijative "Pojas i put"? Može da se desi da se Vučić zbog toga čak i odazove pozivima na sastanke BRIKS-a, "pošto je Turska, kao članica NATO-a, izbrisala ovu crvenu liniju", zaključuje ekspert.

(Ažurirano grafikonom o kretanju indeksa Tutbeux, koji meri turski izvoz u EU.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar