Ishod primirja i sudbina Ormuskog moreuza pod velikim znakom pitanja

Dvonedeljni sporazum o prekidu vatre koji su SAD i Iran postigli 8. aprila sprečio je eskalaciju o kojoj je pretio američki predsednik Donald Trump, u ratu koji je već odneo hiljade života i izazvao globalnu energetsku krizu.

Činilo se da se primirje uglavnom poštuje, iako je jedno od glavnih spornih pitanja bilo da li se sporazum odnosi i na izraelsku kampanju protiv milicije Hezbollah, koju podržava Iran, u Libanu.

Cilj prekida vatre je da kupi vreme kako bi SAD i Iran pokušali da postignu sporazum koji bi definitivno okončao sukob. Očekuje se da obe strane pošalju delegacije u Pakistan, ključnog posrednika u postizanju primirja, na direktne pregovore koji počinju 11. aprila. S obzirom na jaz između njihovih javno iznetih uslova za trajni kraj rata, pregovarače čeka težak posao.

Šta je dogovoreno

Kompletni uslovi prekida vatre nisu objavljeni, a detalji su i dalje nejasni. Trump je u objavi na mreži Truth Social naveo da će SAD obustaviti napade na Iran na period od dve nedelje, pod uslovom "potpunog, hitnog i bezbednog otvaranja" Ormuskog moreuza. Nakon izbijanja rata, Iran je praktično zatvorio taj prolaz za sve osim za mali broj plovila.

Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi rekao je da će bezbedan prolaz kroz moreuz - kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa - biti omogućen tokom dve nedelje, u koordinaciji s iranskom vojskom i "uz dužno uvažavanje tehničkih ograničenja".

Trump je primirje objavio oko 90 minuta pre isteka roka koji je dao Iranu da ponovo otvori Ormuski moreuz ili se suoči sa masovnim bombardovanjem civilne infrastrukture - napadima koji bi, da su bili izvedeni, mogli da se smatraju ratnim zločinima. To povlačenje predstavlja još jedan primer predsednikovog odustajanja od najagresivnijih pretnji - obrasca koji je postao poznat kao TACO (Trump Always Chickens Out), odnosno "Trump se uvek povuče".

 

Koje su prepreke za dugotrajniji sporazum

I SAD i Iran predstavljaju prekid vatre kao pobedu, ali će trajni kraj sukoba zavisiti od toka pregovora. Iako su obe strane rekle da bi sporazum trebalo da obuhvati ukidanje sankcija Iranu, među njima postoje značajne razlike po drugim pitanjima.

Među tačkama američkog plana od 15 tačaka za okončanje rata, koje bi Iran teško mogao da prihvati, jesu zahtevi da demontira svoja nuklearna postrojenja - uključujući objekte za obogaćivanje uranijuma - osim civilne elektrane u Bushehru, da ograniči svoje balističke raketne kapacitete i da prekine podršku povezanim stranim milicijama.

Iranski zahtevi uključuju prihvatanje njegovog prava na obogaćivanje uranijuma i povlačenje američkih borbenih snaga iz regiona, navodi se u saopštenju Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost koje su preneli državni mediji. Iran takođe insistira da zadrži kontrolu nad Ormuskim moreuzom. Trump je rekao da moreuz tokom primirja mora u potpunosti da bude otvoren, iako nije bilo jasno da li su SAD spremne da pregovaraju o ulozi Irana u tom ključnom plovnom putu.

Trump bi mogao biti spreman na kompromis kada je reč o njegovim najtvrđim zahtevima i da neka ključna pitanja ostavi nerešenim, dok raste politički i ekonomski pritisak da pronađe izlaz iz rata. Sukob je pogurao cene benzina u SAD iznad četiri dolara po galonu prvi put od 2022, dodatno opteretivši potrošače uoči izbora na polovini mandata kasnije tokom 2026. godine.

Ormuz / Depositphotos

 

Da li je Izrael pristao na prekid vatre

Izrael je pristao da na dve nedelje obustavi napade na Iran. Međutim, dok je pakistanski premijer Shehbaz Sharif, ključni posrednik u postizanju primirja, rekao da ono obuhvata i Liban - gde Izrael vodi paralelni sukob protiv Hezbollaha - izraelski premijer Benjamin Netanyahu je osporio tu tvrdnju.

Izrael je 8. aprila pokrenuo svoj najveći napad na Hezbollah od početka rata sa Iranom.

Da li će prekid vatre obnoviti brodski saobraćaj kroz Ormuz

To je i dalje nejasno. Brodski saobraćaj kroz Ormuski moreuz bio je uglavnom blokiran i 9. aprila. Uočeno je da je samo sedam brodova - a svi su ili pristajali u iranskim lukama ili prevozili iranski teret - isplovilo iz Persijskog zaliva 8. aprila i tokom narednog dana. Uobičajeno je da kroz moreuz svakog dana prođe oko 135 brodova.

Ostaje da se vidi da li će brodovlasnici steći dovoljno poverenja da njihova plovila mogu bezbedno da prolaze tim putem. Većina će verovatno želeti više jasnoće o uslovima primirja i o tome kako će tranzit u praksi funkcionisati. Iako je Trump rekao da će SAD pomoći u obnavljanju saobraćaja kroz Ormuski moreuz i da će "ostati u blizini" kako bi se "postarale da sve prođe kako treba", nije jasno kako bi takve operacije izgledale.

Čak i u najboljem mogućem scenariju, biće potrebno vreme da se prolazi kroz moreuz ozbiljnije obnove. Na obe strane moreuza nagomilala se velika kolona brodova, a više od 800 plovila ostalo je zarobljeno u Persijskom zalivu.