Turski rast usporio je manje od predviđanja u drugom kvartalu, iako će aktivnost biti prigušena do kraja godine jer zvaničnici nastoje da postave ekonomiju na održivije temelje podizanjem kamatnih stopa.
Bruto domaći proizvod porastao je na godišnjem nivou za 3,8 odsto s revidiranih 3,9 odsto u prva tri meseca ove godine, prema podacima objavljenim u četvrtak. Procene u Bloombergovoj anketi analitičara bile su u širokom rasponu, a srednja procena analitičara bila je 3,1 odsto.
Potražnja potrošača i državna potrošnja uoči izbora u maju najviše su doprineli rastu tokom kvartala, pokazuju podaci.
U nastavku su neki od važnih podataka iz izveštaja o BDP-u:
-Tromesečni rast naglo je ubrzan na 3,5 odsto u terminima prilagođenim za sezone i radne dane
-Državna potrošnja porasla je za 5,3 odsto na godišnjem nivou, u odnosu na 6,1 odsto u razdoblju od januara do marta
-Uvoz je porastao za 20,3 odsto u odnosu na godinu ranije, dok je izvoz pao za devet odsto
-Industrijski sektor pao je 2,6 odsto na godišnjem nivou; poljoprivredna proizvodnja porasla je 1,2 odsto
Postizborne politike
Vodeći pokazatelji, uključujući maloprodaju, sugerisali su da je potrošnja ostala snažna u drugom kvartalu zahvaljujući velikoj predizbornoj potrošnji predsednika Recepa Tayyipa Erdogana.
Erdogan, koji je ponovo izabran za predsednika, od tada je signalizirao odmak od neortodoksne politike - uključujući ultra niske troškove zaduživanja - za koju se zalagao poslednjih godina, ali koja je naterala strane ulagače da pobegnu iz ekonomije vredne 900 milijardi dolara.
Predsednikov novi ekonomski tim, predvođen ministrom finansija Mehmetom Simsekom i guvernerkom centralne banke Hafize Gaye Erkan, pokušava da uspori inflaciju od gotovo 50 odsto, što je Turcima zadalo ozbiljnu krizu troškova života.
Nakon izveštaja od četvrtka, Simsek je rekao da želi da dovede rast na "uravnotežen i održiv" put smanjenjem spoljnotrgovinskog jaza Turske.
Ipak, Erdogan bi ih mogao podstaći da uspostave ravnotežu i potaknu rast uoči lokalnih izbora u martu. Predjednik želi da njegova stranka ponovo zauzme mesto gradonačelnika u Istanbulu nakon što je onde doživeo žestok poraz pre četiri godine.
Šta Bloomberg Economics kaže...
''Turski bruto domaći proizvod u drugom kvartalu nosi znakove stvari koje dolaze: sporiji rast podržan domaćom potrošnjom – čak i dok visoki porast cena smanjuje potrošačku moć. Takođe ukazuje na verovatni rizik od većih fiskalnih podsticaja pre lokalnih izbora u martu – suprotstavljajući se uticaju strože monetarne politike'', Selva Bahar Baziki, ekonomista.
Izgledi rasta
Goldman Sachs Group Inc. predviđa da će Turska ući u recesiju u drugoj polovini 2023.
"Politika, i monetarna i fiskalna, značajno se pooštrila", rekli su analitičari Goldmana, uključujući Clemensa Grafea, u prošlosedmičnoj belešci.
Ta je promena dobila podsticaj prošle sedmice kada je centralna banka povisila kamatne stope za 750 baznih bodova, daleko više od očekivanog, što je uzrokovalo rast turskih obveznica i lire nakon toga.
"Snažna domaća potražnja jedan je od glavnih pokretača bazne inflacije", rekla je banka u saopštenju nakon povećanja stope.
"Očekujemo da će monetarno stezanje ograničiti rast domaće potražnje", rekao je pre objave podataka Deniz Cicek, ekonomista iz QNB Finansbank. "U zavisnosti od globalnih izgleda, takođe vidimo da je rast izvoza ograničen".