Kada je libanski Hezbolah ušao u američko-izraelski rat protiv Irana ispaljivanjem raketa i dronova na Izrael drugog dana sukoba, tamošnji zvaničnici su u krizi koja je zahvatila region videli šansu da konačno potisnu paravojnu i političku organizaciju, već oslabljenu nizom poraza, dalje od severne granice Izraela. Međutim, nisu bili voljni da je napuste.
Nakon što su SAD i Iran 7. aprila dogovorili dvonedeljno primirje, Izrael je zapravo pojačao kampanju protiv Hezbolaha koji podržava Iran, uključujući udare na centralni Bejrut koji su izvedeni bez uobičajenog upozorenja za evakuaciju. Napadi su bacili senku na primirje i planirane pregovore o trajnijem miru. Iranski zvaničnici kažu da izraelska ofanziva u Libanu predstavlja kršenje primirja, a poluzvanična agencija Tasnim navodi da bi se Iran mogao povući iz primirja ako se to nastavi. Američki zvaničnici kažu da nikada nije postojalo obećanje da će Izrael prestati da se bori protiv Hezbolaha, iako je američki predsednik Donald Trump rekao da će Izrael smanjiti intenzitet napada.
Evo šta treba znati o sukobu Izraela i Hezbolaha.
Šta je Hezbolah?
Šiitski muslimani u Libanu formirali su ono što će postati Hezbolah, "Partija Boga", 1982. godine, kao reakciju na izraelsku okupaciju juga zemlje, koja je tada imala cilj da spreči napade palestinskih boraca na Izrael. Osnivanje ove paravojne organizacije inspirisano je Islamskom revolucijom u većinski šiitskom Iranu tri godine ranije, a Hezbolah je bio usmeravan od strane elitne Iranske revolucionarne garde. Šiiti i suniti čine po oko 30 odsto stanovništva Libana.
Smatra se da je Hezbolah odgovoran za niz velikih napada na američke ciljeve tokom 1980-ih i SAD ga, zajedno sa nekoliko zapadnih zemalja i državama Zalivskog saveta za saradnju, smatraju terorističkom organizacijom.
Gerilske akcije Hezbolaha doprinele su odluci Izraela da se 2000. povuče iz takozvane bezbednosne zone na jugu Libana. Međutim, sukobi su se nastavili i kulminirali razornim ratom 2006. godine, koji je okončan primirjem posredovanim od strane SAD i koje je trajalo do 2023.
Hezbolah je postao najmoćnija političko-vojna orgnizacija na Bliskom istoku, daleko jača od libanske vojske. On je ključni deo iranske mreže savezničkih grupa, uključujući jemenske Hute, kao i Hamas i Islamski džihad u Gazi.
Bloomberg
Kakve je poraze Hezbolah pretrpeo?
Nakon što je Hamas započeo rat sa Izraelom napadom 7. oktobra 2023. iz Pojasa Gaze, Hezbolah se uključio sopstvenim napadima na Izrael, koji je uzvratio istom merom. Godina prekograničnih sukoba kulminirala je izraelskim ratom u Libanu koji je ozbiljno oslabilo Hezbolah i uništio njegovo rukovodstvo.
Njegova komunikaciona mreža je kompromitovana izraelskom operacijom usmerenom na pejdžere koje je grupa koristila, a komandna struktura je razbijena, uključujući ubistvo dugogodišnjeg lidera Hassan Nasrallah-a u vazdušnom udaru na Bejrut u septembru 2024.
U decembru iste godine, grupa je pretrpela udarac u lancima snabdevanja kada je izgubila bliske odnose sa sirijskim predsednikom Bashar al-Assad-om, čiji je režim srušen od strane sunitskih pobunjenika. Sirija je ranije služila kao ključna ruta za dostavu iranskog oružja Hezbolahu.
Primirje iz novembra 2024. omogućilo je izbor predsednika Joseph Aoun-a i formiranje tehničke vlade u Libanu. Vlada je zadužila vojsku da izradi plan za razoružavanje svih paravojnih organizacija, uključujući Hezbolah, ali plan nije sproveden.
Koliko je Hezbolah vojno jak?
Izrael tvrdi da je uništio značajan deo arsenala Hezbolaha i bombardovao tunele u južnom Libanu. Procene govore da je njegov arsenal sveden na oko jednu šestinu snage koju je imao pre napada Hamasa 7. oktobra.
Izrael procenjuje da Hezbolah sada ima između 8.000 i 10.000 raketa.
Ipak, Hezbolah i dalje predstavlja ozbiljnu vojnu snagu. Prema američkom ambasadoru u Turskoj Tom Barracku, grupa ima oko 40.000 boraca (stalnih i rezervista). Izrael navodi da u južnom Libanu deluju stotine elitnih boraca koji izvode zasede na izraelske trupe.
Kakav je odnos Hezbolaha i Irana?
Hezbolah je znatno bliži Iranu nego Huti ili Hamas. Iran obezbeđuje većinu finansiranja, obuke, oružja i političke podrške, navodi američki Stejt Department. Iranska pomoć se procenjuje na stotine miliona dolara godišnje.
SAD takođe navode da Hezbolah koristi i legalne i ilegalne izvore finansiranja, uključujući šverc, falsifikovanje dokumenata, trgovinu drogom i razne vrste prevara. Hezbolah negira umešanost u trgovinu drogom.
Od ubistva Nasrallaha, stručnjaci smatraju da grupu direktno vodi Revolutionary Guard Irana.
Strategija Izraela protiv Hezbolaha
Primirje iz novembra 2024. omogućilo je Izraelu da zadrži pet vojnih uporišta u Libanu. Tokom aktuelnog sukoba, broj pozicija je povećan na 15, a linija kontrole duboka je oko 10 kilometara u teritoriji Libana.
Vazdušni udari su razorili deo južnog predgrađa Bejruta, Dahije, gde je Hezbolah imao sedište. Izrael tvrdi da su tamo postojali podzemni pogoni za rakete.
Izrael preti uspostavljanjem tampon-zone do reke Litani, što bi obuhvatilo oko 10 odsto teritorije Libana.
Cilj je sprečiti Hezbolah da izvodi napade na sever Izraela, što je ranije dovelo do evakuacije desetina hiljada ljudi.
Izrael takođe sprovodi evakuacije u južnom Libanu i najavljuje rušenje infrastrukture koju smatra "terorističkom".
Politička pozicija Hezbolaha u Libanu
Hezbolah ostaje snažan politički akter u Libanu. Njegov savez sa pokretom Amal omogućava mu značajan uticaj među šiitskim stanovništvom.
Grupa nije samo vojna, već i politička organizacija sa snažnom mrežom socijalnih usluga.
Ipak, situacija se menja, vlada je zabranila njegovo vojno i bezbednosno krilo, a bilo je i predloga za hapšenje njegovog lidera Naim Qassem-a. Takođe, Liban je privremeno povukao akreditaciju iranskom ambasadoru.
Među šiitskim stanovništvom postoje podeljena mišljenja, javno podrška ostaje jaka, ali privatno raste nezadovoljstvo zbog razaranja i raseljavanja.
.webp){kind=icon}
