Iznenađujuća odluka Turske: država digla kamate kako bi ojačala liru

Turska centralna banka podigla je kamatne stope nekoliko dana uoči ključnih lokalnih izbora, što je iznenađujuća odluka koja pokazuje da je hitno podržati liru nakon rasprodaje u vreme kada je inflacija na putu da premaši 70 odsto.

Odbor za monetarnu politiku s guvernerom Fatihom Karahanom na čelu podigao je jednosedmičnu repo stopu na 50 odsto sa 45 odsto u četvrtak. Samo su Deutsche Bank AG i Goldman Sachs Group Inc. očekivali povećanje, dok svi ostali ekonomisti koje je anketirao Bloomberg nisu videli promenu.

Prvi put nakon nekoliko godina centralna banka takođe je revidirala svoj koridor kamatnih stopa - formiran prekonoćnim stopama zaduživanja i pozajmljivanja - proširivši ga na plus ili minus 300 baznih bodova oko referentne vrednosti. Taj potez omogućuje čelnicima da ponude skuplje finansiranje komercijalnim zajmodavcima.

"Stav monetarne politike centralne banke pooštriće se u slučaju da se predvidi značajno i trajno pogoršanje inflacije", stoji u saopštenju MPC-ja. ''Dezinflacija će se uspostaviti u drugoj polovini 2024.''

Turska povećava kamatnu stopu na 50 odsto u iznenađujućem potezu | Centralna banka želi suzbiti inflaciju od gotovo 70 odsto/Bloomberg

"Ovaj potez potvrđuje sve veću nezavisnost turske centralne banke, posebno uoči izbora", rekao je Guillaume Tresca, globalni strateg za tržišta u razvoju u Generali Investmentsu.

Brža deprecijacija lire i pogoršanje izgleda za inflaciju naterali su centralnu banku na akciju samo dva meseca nakon što su kreatori politike proglasili da je njihov ciklus pooštravanja završen. Uoči povećanja, turska lira bila je najlošija ovog meseca među valutama tržišta u razvoju koje prati Bloomberg.

Kako se približavaju lokalni izbori 31. marta, veća zabrinutost bila je da će lira ponovo pasti nakon prošlogodišnjih predsedničkih izbora, kada je pala za čak sedam odsto u jednom danu.

U anketama su na kocki gradonačelnička mesta u najvećim gradovima zemlje, što je prilika za vladajuću stranku predsednika Recepa Tayyipa Erdogana da od opozicije vrati kontrolu nad Istanbulom i Ankarom.

Poslednji trenuci pre izbora u Turskoj neobično su vreme za zvaničnike da pooštre politiku. U prošlim godinama, ekonomski lek koji je favorizovao Erdogan bio je pokušaj otkupa biračkog tela ultraniskim stopama i fiskalnim poklonima. Tok se delimično promenio od prošlogodišnjih predsedničkih izbora, kada su kritičari upozorili Tursku da je u opasnosti od krize.

Tradicionalni pristup je od tada doveo do osam uzastopnih povećanja stopa, dovoljno da pobudi interes globalnih investitora. Ali iznenađujući porast potrošačkih cena prošlog meseca vratio je u centar pažnje inflaciju.

Pitanja su se takođe vrtela oko niza mera pooštravanja monetarne politike koje je poslednjih sedmica donela centralna banka, a koje su neki uporedili s erom neortodoksne ekonomije pod prethodnim vođstvom.

Direktno povećanje stope bi umesto toga stvorilo podsticaje za štediše da drže novac u imovini u lirama i moglo bi da utaba put povratku stranog kapitala, rekli su analitičari Deutsche Bank uoči objave u četvrtak. Prilivi su spori i stranci su napustili tursku imovinu u prve dve sedmice ovog meseca.

Anketa centralne banke među tržišnim učesnicima pokazala je da su njihovi izgledi za inflaciju na kraju godine porasli za više od procentnog boda na više od 44,2 odsto ovog meseca, daleko više nego što trenutno predviđa centralna banka. Mesečni rast cena - mera koju monetarne vlasti pažljivo prate - ubrzao se na 4,5 odsto u februaru.