SAD i Iran pripremali su direktne pregovore u Pakistanu, dok je Ormuski moreuz i dalje praktično zatvoren, a Izrael i Hezbolah razmenjuju vatru, što komplikuje pokušaje da se krhko primirje pretvori u trajni mir.
Dvonedeljno primirje koje su najavili predsednik Donald Trump i Teheran uglavnom se održavalo širom Bliskog istoka u petak. Izuzetak je bio Liban, gde i dalje postoje pitanja da li je paralelna izraelska kampanja protiv Hezbolaha, koji podržava Teheran, deo tog dogovora.
Izrael je nastavio napade na gradove u južnom Libanu, ali manjeg intenziteta u poređenju sa velikom operacijom u sredu u kojoj je poginulo više od 200 ljudi. Hezbolah je saopštio da je lansirao dronove i raketne salve ka Izraelu, gde su medicinske službe prijavile više povređenih u centralnom i južnom delu zemlje.
Primirje u Libanu je jedna od mera koja "mora biti ispunjena pre početka pregovora", rekao je predsednik iranskog parlamenta Mohammad-Bagher Ghalibaf u objavi na mreži X. Drugi uslov je "oslobađanje zamrznute imovine Irana", dodao je bez detalja.
Delegacije SAD i Irana treba da se sastanu u Islamabadu u subotu, dok je pomorski saobraćaj kroz Ormuz, koji je pre rata obavljao porometa oko petine svetske nafte i tečnog prirodnog gasa, takođe ključna tačka sporenja.
Trump je u petak rekao za New York Post da se američki ratni brodovi ponovo naoružavaju najboljom municijom kako bi mogli da pokrenu nove napade ako pregovori propadnu.
"Saznaćemo za oko 24 sata", rekao je Trump, kada su ga pitali da li veruje da će pregovori uspeti.
Ranije u petak, potpredsednik JD Vance, koji predvodi američku delegaciju, rekao je novinarima da je Trump dao jasne smernice" za pregovore i pozvao Iran da ih shvati ozbiljno.
Bloomberg
Iranska delegacija trebalo je da stigne u Islamabad u petak uveče, saopštili su zvaničnici u pakistanskoj prestonici. Ghalibaf i iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi predvode delegaciju, rekao je jedan izvor.
Rat na Bliskom istoku odneo je hiljade života i oštetio energetsku infrastrukturu širom Persijskog zaliva u poslednjih šest nedelja, dok je zatvaranje Hormuza dovelo do nestašica goriva na globalnom nivou.
Brodovi svih vrsta viđeni su u sredu kako čekaju sa obe strane Ormuza, oko Dubaija u Persijskom zalivu i kod Khor Fakkana u Omanskom zalivu.
Trump je u četvrtak optužio Iran da "radi veoma loš posao" u omogućavanju protoka nafte kroz moreuz i upozorio protiv naplate taksi tankerima.
Saobraćaj kroz strateški vodeni put i dalje pokazuje malo znakova oporavka od početka primirja, jer brodari čekaju pojašnjenje situacije. Ruski tanker pod zastavom Rusije prošao je kroz moreuz u četvrtak uveče, ali to je bio retki izuzetak.
Blokada i dalje drži visoke cene nafte, koja je u petak iznosila oko 96 dolara po barelu. Američke berze su oscilirale nakon sedmodnevnog rasta dok investitori čekaju vesti sa pregovora.
I pored izazova, Trump je rekao da je optimističan u vezi dogovora sa Iranom i opisao iranske lidere kao mnogo razumnije nego što njihove javne izjave sugerišu.
Novi vrhovni vođa Irana, Mojtaba Khamenei, čiji je otac poginuo prvog dana rata, izjavio je da će Iran "sigurno dovesti upravljanje Ormuzkim moreuzom na novi nivo", iako nije jasno da li se to odnosi na ranije zahteve Teherana da zadrži kontrolu nad moreuzom, što SAD odbacuju.
Khamenei je ponovio da Iran traži ratne reparacije, što je verovatno neprihvatljivo za američke pregovarače.
Liban ostaje glavno krizno žarište. Iran tvrdi da SAD snose odgovornost za prekid borbi u zemlji, dok američki zvaničnici insistiraju da Liban nije deo sporazuma o primirju.
Izraelski premijer Benjamin Netanyahu rekao je da će otvoriti direktne pregovore sa Libanom o razoružavanju Hezbolaha i okončanju sukoba, a SAD su se složile da budu domaćin sastanka naredne nedelje, prema zvaničniku Stejt departmenta.
Međutim, Netanyahu je ponovio stav da aktuelni napadi u Libanu nisu deo američko-iranskog primirja.
Vođa Hezbolaha Naim Qasem rekao je da će "otpor trajati do poslednjeg daha", prenosi Al-Manar TV.
Libanska vlada je nakon primirja 2024. obećala razoružavanje paravojne organizacije, ali u tome nije uspela jer je Hezbolah to odbio.
Hezbolah, osnovan 1982. kao reakcija na izraelsku okupaciju juga Libana, razvio se u najjačeg iranskog posrednika u regionu, pomažući Teheranu da proširi uticaj na Bliskom istoku.
SAD i Iran su privremeno obustavili većinu udara nakon nastavka sukoba u sredu. Ministarstvo spoljnih poslova Kuvajta saopštilo je da su novi udari izvedeni tokom noći, dok u petak nije bilo novih izveštaja.
Saudijska Arabija, gde je napadnut ključni naftovod, izgubila je više od pola miliona barela dnevno proizvodnog kapaciteta zbog iranskih napada.
Napadi na pumpnu stanicu koja opslužuje Istočno-zapadni naftovod smanjili su protok za 700.000 barela dnevno, saopštila je agencija.
Rat na Bliskom istoku odneo je više od 5.500 života, prema podacima vlada i nevladinih organizacija. Više od 3.600 ljudi je poginulo u Iranu, više od 1.700 u Libanu, dok Izrael navodi da je ubio više od 1.400 boraca Hezbolaha.
Izrael je prijavio oko 3.000 poginulih, a sličan broj je stradalih širom zalivskih arapskih zemalja. Desetine žrtava zabeležene su u Iraku. Trinaest američkih vojnika je poginulo, prema Centralnoj komandi SAD.
.webp){kind=icon}
