Iz sveta ukratko: Harris priznala poraz, raspala se nemačka vlada

POLITIKA

Kamala Harris priznala poraz

Očekuje se da Trumpova pobeda uzdrma energetsku i ekološku politiku SAD, i verovatno će postojati velike implikacije na proizvodnju nafte, razvoj ofšor vetroturbina i prodaju električnih vozila. Citigroup Inc. navodi da bi nove trgovinske tarife za Kinu mogle dodatno da ugroze njen rast, piše Bloomberg.

Američki dolar se stabilizovao, nakon skoka posle izglasane pobede. Podsećamo da je Trumpov izbor za predsednika SAD podstakao najveći uzlet američke valute u godinu dana, pritiskajući robu.

Bloomberg

Nakon što je republikanski kandidat ponovo izabran za predsednika SAD, demokratska protivkandidatkinja Kamala Harris pozvala ga je telefonom i čestitala mu pobedu. Harris se, takođe, obratila pristalicama i istakla da prihvata rezultate glasanja, uz obećanje da će insistirati na mirnoj tranziciji vlasti u naredna dva meseca. Podsećamo, Trump se u Belu kuću vraća sa 292 elektorska glasa, dok je Harrisova osvojila 224. Za pobedu je bilo potrebno najmanje 270 glasova elektora.

 

Raspala se koaliciona vlada u Nemačkoj

Kancelar Olaf Scholz smenio je ministra finansija Christiana Lindnera, i naveo da je Lindner prečesto blokirao rešenja, i da je, između ostalog, odbio predlog o suspenziji pravila koja ograničavaju novo zaduživanje. Tim činom je praktično prestala da postoji koalicija tri stranke koja je trenutno na vlasti. Inače, Lindnerova stranka je Slobodna demokratska partija (FDP). 

Inače, smenjeni ministar i FDP insistirali su da se nemačka vlada pridržava strogih pravila potrošnje i smanjenja poreza, čak i kada su njihovi levičarski koalicioni partneri želeli da zadrže socijalnu potrošnju i podstaknu ekonomiju kroz podsticaje.

Scholz je glasanje o poverenju najavio za 15. januar, dodajući da prevremene izbore želi do kraja marta. "Dragi građani, voleo bih da sam vas poštedeo ove teške odluke, posebno u ovakvim vremenima kada neizvesnost raste", rekao je nemački kancelar u izjavi. 

EKONOMIJA

Fed, prema prognozama, spušta kamate za 25 b. p.

Sa rezultata predsedničkih izbora, fokus investitora se postepeno premešta na američki Fed, koji će u četvrtak doneti odluku o kamatnim stopama. Nakon što Fed smanji kamatne stope za očekivanih 25 baznih poena, predsedavajući Jerome Powell suočiće se sa serijom pitanja o tome kako će Trumpov povratak u Belu kuću uticati na privredni rast, inflaciju i troškove zaduživanja. 

 

BERZE

Evropa

Fjučersima na evropske akcije trguje se mešovito, jer investitori nastavljaju da analiziraju povratak Donalda Trumpa u Belu kuću. Podsećamo i da su evropske berze trgovanje u sredu zaključile gubicima, izbrisavši ranije dobitke.

SAD

S druge strane, fjučersi na američke indekse pretežno su u zelenom, jer se investitori pozicioniraju za drugi Trumpov mandat i očekivano Fedovo smanjenje kamatnih stopa. Do kraja godine, zvaničnici su prognozirali još jedno smanjenje kamata za četvrtinu procentnog poena. Ipak, najvažnije pitanje je kako bi Fed mogao izgledati pod mandatom Trumpa?

Podsećamo i da su američke akcije u sredu dostigle istorijske vrednosti. Indeks S&P 500 porastao je za 2,5 odsto, u očekivanju da bi Trumpova politika koja favorizuje niže poreze i blažu regulativu, mogla da pruži podsticaj korporativnim profitima. Za indeks S&P sreda je bila i najbolji postizborni dan u istoriji. Istovremeno, prinosi na dugogodišnje američke obveznice su porasli, dok je dolar registrovao najveći rast u godinu dana.

Azija

Kada je reč o akcijama u Azijsko-pacifičkom regionu, one trguju pretežno u zelenom, po uzoru na Wall Street. Ključni indeksi u Hongkongu i Kini rastu, zbog očekivanja da će zvanični Peking lansirati dodatne podsticaje privredi, a evo i kako se čitav ovaj region sprema za Trumpov povratak na vlast. 

Nafta

Nafta je porasla u četvrtak, nakon varljive sesije u sredu dok su trgovci još odmeravali moguću pobedu Trumpa na predsedničkim izborima. Globalni referentni brent porastao je iznad 75 dolara po barelu, dok je West Texas Intermediate (WTI) bio blizu 72 dolara. 

Nafta je, uopšteno, imala nestabilnu godinu, pogođena tenzijama na Bliskom istoku, politikom snabdevanja OPEC+, kao i slabljenjem tražnje u najvećem uvozniku - Kini. Uvoz nafte u Kinu ponovo je potonuo prošlog meseca, a očekuje se da će Trumpova administracija biti naklonjenija nacionalnim proizvođačima nafte. Takav stav bi, nadalje, mogao značajno uticati na politiku sankcija i njihovu primenu, odnosno novi američki predsednik nastoji da obuzda priliv iz glavnog proizvođača nafte, a to je Iran.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar