Da li su se kompanije zaletele s EV planovima? Klimatski ciljevi im beže, a prodaja pada

Sa drumskim saobraćajem koji čini oko 15 odsto emisija gasova staklene bašte, teško je zamisliti način na koji će svet dostići svoje neto nulte klimatske ciljeve, osim ako ljudi ne odustanu od automobila na benzin i dizel.

Vlade su godinama unazad nudile velikodušne subvencije kako bi podstakle vozače da pređu na električna vozila (EV). Kako su cene padale i tehnologija se poboljšavala, tako su automobili sa nultom emisijom prelazili iz "niche" kategorije u mejnstrim. Proizvođači automobila počeli su da obnavljaju fabrike i nude širi izbor električnih vozila kako bi zadovoljili potražnju, a cene tih vozila približavale su se cenama automobila koji koriste fosilna goriva. Delovalo je da bi era motora sa unutrašnjim sagorevanjem mogla da se završi ranije nego što se očekivalo, međutim...

Ove godine, tranzicija tržišta električnih vozila se koleba. Vlade smanjuju finansijske podsticaje za kupce električnih vozila, rast prodaje se zaustavlja, a automobilska industrija preispituje neke od investicionih planova zasnovanih na brzom prelasku na električnu energiju.

Šta je pošlo po zlu?

Iako Kina nastavlja da beleži zdrav rast, potražnja u Evropi i Severnoj Americi je smanjena. Prema BloombergNEF-u, prodaja potpuno električnih vozila i plagin hibrida koji se, takođe, mogu pokretati na benzin ili dizel - bila je više nego duplirana u 2021, a porasla je čak 62 odsto u 2022. Međutim, taj rast je usporen na 31 odsto prošle godine.

Kina je bila glavni pokretač, sa 59 odsto globalne prodaje, ne računajući komercijalna vozila. Prelazak na EV je u Evropi i SAD zapravo krenuo unazad, pošto su automobili koji koriste fosilna goriva imali veći udeo u ukupnoj prodaji.

Bloomberg Mercury

Tržišni udeo automobila na baterije u Evropi se smanjio na 14 odsto u avgustu sa nešto više od 15 odsto od pre godinu. U Nemačkoj, najvećem tržištu na Starom kontinentu, prodaja električnih vozila pala je za 69 odsto.

J.D. Power predviđa da će modeli na baterije činiti devet odsto prodaje u SAD ove godine, što je manje u odnosu na prethodnu procenu od 12,4 odsto. Neki proizvođači automobila u Evropi sada upozoravaju da bi mogli dobiti kazne vredne milijarde evra ako ne budu mogli da ispune ambiciozne klimatske ciljeve EU, zbog pada prodaje EV.

Bloomberg Mercury

Šta uzrokuje usporavanje?

Kada je nastupio prvi talas električnih vozila, proizvođači su mogli da vozačima ponude jedinstvenu priliku da budu "rani" korisnici ovih vozila, nadograđujući ih tehnološkim uređajima i funkcijama koje utiču na nivo reputacije. Ali vozači koje je trebalo kasnije privoleti - bili su svesniji troškova.

Uz to, veća je verovatnoća da će (vozači) biti skeptični prema tehnologiji i oprezni pri kupovini električnih vozila ako nisu sigurni da ima dovoljno stanica za punjenje na putevima. To je posebno izraženo u SAD, gde su lokacije za punjenje električnih vozila grupisane u gradovima i duž istočne i zapadne obale. U Evropi se pad prodaje poklopio sa ukidanjem vladinih subvencija. Bez njih, električna vozila ostaju preskupa u poređenju sa klasičnim automobilima.

Potpuno električna vozila su u proseku za 30 odsto skuplja u Evropi i za 27 odsto u SAD. Moguće je pronaći i jeftinije modele, ali mahom u Kini. Ipak, evropske vlade i SAD nastoje da zaštite domaće proizvođače automobila, te uvode tarife i druga ograničenja kako bi sprečile prodor kineskih proizvođača EV, poput BYD Co.

Bloomberg

Šta ovo usporavanje znači za industriju?

Nekoliko proizvođača, kao što su GM, Ford, Mercedes-Benz, Volvo i Toyota, korigovalo je svoje ambicije u vezi s EV. Sveukupno, proizvođači sa dugom istorijom proizvodnje vozila koja koriste fosilna goriva ciljaju prodaju od 23,7 miliona EV u 2030. godini, a to je za tri miliona jedinica manje nego što su predviđali prošle godine, prema BloombergNEF-u.

Čak i Tesla, proizvođač koji je učinio mnogo da električna vozila postanu popularna među vozačima, više ne ističe svoj cilj o 20 miliona isporučenih EV godišnje do 2030. Ford u SAD ukida potpuno električni troredni SUV i odlaže proizvodnju pikapa tzv. sledeće generacije, smanjujući svoju potrošnju na EV sa 40 odsto na 30 odsto godišnje.

Volkswagen takođe smanjuje proizvodnju. Naime, najveći evropski proizvođač automobila je u napetim pregovorima sa sindikatima oko mogućeg plana za zatvaranje dve fabrike u Nemačkoj.

Kineski proizvođači stekli su prednost u EV tehnologiji i prestižu evropske brendove u Kini, najvećem svetskom tržištu električnih vozila. Osim toga, uprkos tarifama, uspeli su da se probiju na tržište Evrope, gde su donedavno bili slabo prisutni.

Prelazak na električna vozila je stub globalnih ambicija za suzbijanje klimatskih promena, ali i veliki izazov za automobilsku industriju, koja je ključna za mnoge ekonomije. Proizvođači automobila zapošljavaju stotine hiljada ljudi, kao i dobavljači (npr. proizvođači baterija) pogođeni ovim usporavanjem. Evropski proizvođač baterija koji najviše obećava, Northvolt AB, gubi 20 odsto svoje radne snage širom sveta: pauzirao je planove za širenje upravo zbog usporavanja potražnje.

Zapadne vlade se sada suočavaju sa dilemom da li bi otvaranje vrata većem uvozu i proizvodnji kineskih električnih vozila i delova pomoglo da cene u Evropi i Severnoj Americi padnu i da se podstakne tražnja, budući da bi se tako mogli potkopati lokalni proizvođači. Drugim rečima, kineska dominacija bi bila dodatno učvršćena.

Vlade s obe strane Atlantika zasad nameću dodatne uvozne barijere kako bi zaštitile svoje industrije okrenute čistoj tehnologiji.

 

Prednost Kine u pogledu cena je upadljiva: cena baterija je u toj državi pala na 126 dolara po kilovat-satu na osnovu prosečne zapremine; u SAD je skuplja 11 odsto, a u Evropi 20 odsto, prema BloombergNEF-u. U međuvremenu, kineski proizvođači već predstavljaju novu generaciju baterija od natrijuma, kojeg ima u većim zalihama od litijuma i manje je sklon zapaljivanju.

Ima li olakšanja na vidiku?

Možda. Neke vlade, uznemirene zbog aktuelnog pada potražnje za električnim vozilima, sada vagaju da li da vrate svoje finansijske podsticaje za kupce. Pritom, sav posao koji su proizvođači automobila obavili kako bi rekonfigurisali svoje fabrike za proizvodnju EV - znači da su sve bliže ponudi šireg izbora pristupačnijih modela kako bi privukli neodlučne kupce.

U Evropi, sedam novih električnih modela koji koštaju manje od 25.000 evra (27.810 dolara) moglo bi da se pojavi na tržištu ove i sledeće godine, kao što su novi Renault 5 i Citroen e-C3 kompanije Stellantis NV, prema Transport & Environmentu.

U tom optimističnom scenariju, električna vozila bi mogla da zgrabe oko 24 odsto evropskog tržišta automobila sledeće godine. To bi bio veliki skok u odnosu na 12,5 odsto tržišnog udela EV u zemljama EU tokom prvih sedam meseci ove godine, prema merenju Evropskog udruženja proizvođača automobila.