Šta ste propustili ove nedelje - pet ključnih grafika

Elektroprivreda Srbije (EPS) suočava se sa nedostatkom radnika, a najviše iz ovog preduzeća odlaze iz elektro, mašinske, rudarske struke, kao i inženjeri. Lafarge planira da uloži 110 miliona evra u Obrenovcu gde će biti izgrađena fabrika u kojoj će se proizvoditi cement od pepela. Bloomberg Adrija istraživala je i zašto pijemo skuplju kafu nego Italijani i Belgijanci, dok su analitičari Bloomberg Adrije analizirali inflaciju u Adria regionu. U nastavku pogledajte pet grafikona koji su obeležili prošlu nedelju.

EPS kuburi sa radnom snagom

Raditi u EPS-u nekada je bilo stvar prestiža jer su radnici imali brojne pogodnosti - visoka plata, socijalne beneficije, jeftini stanovi, redovno povećanje plata, bonusi, organizovani odmori i rekreativne aktivnosti. Međutim, situacija na srpskom tržištu rada, pa i u samom EPS-u, promenila se u poslednjih nekoliko godina. Najveća kompanija u Srbiji više nije atraktivan poslodavac, već se suočava sa sve ozbiljnijim manjkom radnika.

Do ove promene je došlo nakon što su se plate u privatnim kompanijama približile državnim, pa čak ih premašile. Osim toga, Srbija, kao i gotovo sve države regiona, ima problema sa manjkom radne snage zbog migracije u zemlje Zapadne Evrope. Još jedan problem EPS-a jeste što su mu potrebni kadrovi koji više nisu popularni i traženi među mlađim generacijama koje danas više preferiraju IT sektor.

Od ukupnog broja onih koji su u prvoj polovini ove godine napustili EPS, 68 odsto čine radnici sa srednjom stručnom spremom, 22 odsto sa višom i visokom stručnom spremom i 10 odsto sa nižom stručnom spremom.

 

 

Profili zaposlenih koji najviše odlaze u okviru srednje stručne spreme su elektro, mašinske i rudarske struke i to bravari, rukovaoci postrojenjima, rukovaoci mašinama, poslovođe, nadzornici i KV radnici. Sa visokom i višom stručnom spremom radni odnos najviše raskidaju mašinski, rudarski i elektro inženjeri.

Pionirski poduhvat Lafargea

Pored termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu će biti izgrađena fabrika u kojoj će se proizvoditi cement od pepela. Investicijom od oko 110 miliona evra, cementara Lafarge mogla bi da reši dugogodišnji problem nagomilavanja pepela u Srbiji. To će biti prvi put u Srbiji da se izgradnjom fabrike uz termoelektranu planira korišćenje pepela na njegovom izvorištu.

Pepeo koji kao otpad nastaje u termoelektranama predstavlja veliku i ekološku i finansijsku štetu. Termoelektrane u Srbiji na godišnjem nivou proizvedu između šest i sedam miliona tona pepela, koji se taloži na oko 1.600 hektara, a ovo odlaganje Elektroprivredu Srbije (EPS) košta milijarde dinara.

Takođe, veliki problem je i to što pepeo koji se odlaže na deponijama završava u vazduhu, a na kraju u plućima građana. Rešenje za ovaj problem postoji, ali je godinama odlagano. To rešenje podrazumeva da se pepeo prodaje kao nusproizvod za proizvodnju cementa. Time bi i EPS i cementare bile na dobitku. EPS bi smanjio troškove za transportovanje i odlaganje pepela, a cementare bi korišćenjem pepela smanjile emisije ugljen-dioksida nastale tokom proizvodnje cementa, čime bi njihova roba ispunjavala CBAM standarde. Odlaganjem pepela prodisala bi i životna sredina.

Kompanija Lafarge koja posluje u Srbiji ponudila je Vladi Srbije da u Obrenovcu, u blizini najveće termoelektrane u zemlji "Nikola Tesla", izgradi fabriku za proizvodnju cementa. Iz EPS-a za Bloomberg Adriju kažu da u srpskim termoelektranama godišnje nastaje između šest i sedam miliona tona pepela. Dodaju da deponije pepela zauzimaju oko 1.600 hektara zemlje.

 

 

Pepeo nastao u procesu sagorevanja uglja EPS odlaže na sopstvenim deponijama korišćenjem odgovarajuće tehnologije i opreme. S ozbirom da pepeo spada u kategoriju neopasnog otpada za njega se ne plaća naknada propisana Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Međutim, iz EPS-a ukazuju da je Državna revizorska institucija u decembru 2019. godine pripremila izveštaj u kojem je navela da je tokom postupka revizije utvrđeno da su ukupni troškovi deponovanja pepela EPS u periodu 2016-2018. godine iznosili 9,4 milijardi dinara.

Zašto je kafa u Srbiji toliko skupa?

Kafa jeste poskupela svuda u svetu zbog rasta cene sirovina, ali u Srbiji izgleda najviše. Kako drugačije objasniti da 250 grama kafe poznatog italijanskog brenda košta 999,99 dinara (8,5 evra) u Maxiju, a u Italiji odakle je uvozimo, isto pakovanje te kafe košta 2,72 evra. Dok je Delhaize, vlasnik srpskog Maxija, u svojim sueprmarketima u Belgiji prodaje po ceni od 4,49 evra.

Ovo ne čudi, ako se zna da su marže na kafu u velikim trgovinskim lancima u Srbiji 20,8 odsto i prema analizi Republičkog zavoda za statistiku spadaju među najviše marže na prehrambene prozvode.

Sa druge strane, analiza Eurostata, koja je objavljena u junu, pokazuje pak da su cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji zaključno sa 2023. godinom bile na oko 96 odsto proseka EU 27, pri čemu 18 od analizom obuhvaćenih 37 zemalja ima viši nivo cena hrane od Srbije.

 

 

Dragan Stojković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Bloomberg Adriju da u navedenom slučaju treba uzeti u obzir carinu, potom veličinu tržišta i efikasnost kanala marketinga.

"Neki proizvodi su jeftiniji u razvijenijim zemljama zato što su one mnogo efikasnije. Imaju bolje lance snabdevanja, efikasniji uzvoz, modernija skladišta i niže troškove da proizvod dođe do potrošača", objašnjava Stojković.

Inflaciju u Adria regionu guraju usluge

Iako je inflacija u Adria regionu usporila, usluge i dalje guraju rast cena. Uprkos tome, kamate u regionu će ići naniže, kažu analitičari Bloomberg Adrije.

Centralna banka Severne Makedonije, koja dosad nije krenula u monetarno popuštanje, krenuće u snižavanje kamatnih stopa na jesen, a cene zaduživanja snižavaće i Evropska centralna banka (ECB) i Narodna banka Srbije (NBS), rekli su analitičari u svom poslednjem izveštaju koji je u celosti dostupan OVDE.

"Sa druge strane, pritisci koje donosi domaća tražnja ostaju snažni zbog rasta zarada i još uvek visokih nivoa štednje", kažu analitičari. Bazna inflacija ostaje uporna zbog usluga, a upravo ovaj sektor vuče i ukupnu inflaciju u regionu.

Cene zaduživanja su u većini država Adria regiona počele da padaju u junu. Izuzetak je Severna Makedonija čija centralna banka i u julu nije menjala referentnu kamatnu stopu koja ostaje 6,3 odsto.

 

 

Analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će Narodna banka Republike Makedonije (NBRM) kamate krenuti da smanjuje na jesen, a monetarno popuštanje će biti uslovljeno popuštanjem pomenute inflacije u uslužnom sektoru.

NBS će u septembru referentnu kamatnu stopu smanjiti za 25 baznih poena na 5,75 odsto, a do kraja godine će cene zaduživanja smanjiti još dva puta. "Kako je narativ centralne banke okrenut ka poboljšanju kreditne aktivnosti, moguće je da će kamate u Srbiji padati i brže od našeg osnovnog scenarija", kažu analitičari.

Evropska centralna banka, koja je kamate krenula da smanjuje u junu, do kraja godine će kamate smanjiti još dva puta, a kamata na depozitne olakšice pašće na 3,25 odsto. U centru pažnje centralnih bankara u evrozoni će biti plate koje zvaničnici ECB izbliza prate već neko vreme.

"Šestomesečni euribor je u avgustu pao ispod 3,5 odsto pa je povećana razlika između tromesečne i šestomesečne stope. Ovo pokazuje da tržišta računaju na dodatna smanjenja kamata ECB", rekli su analitičari.

Pad cene goriva u Srbiji

Cene goriva u Srbiji padaju u poslednjih mesec dana, što se poklapa sa padom cene nafte na svetskom tržištu. S obzirom da je vrednost nafte nastavila da tone i ove nedelje, očekuje se da će se i na benzinskim pumpama u Srbiji ostetiti olakšanje.

Vrednost dizela u Srbiji pala je u poslednjih mesec dana za 10 dinara i trenutno iznosi 198 dinara po litru, dok je cena benzina pala za osam dinara i trenutno se kupuje po ceni od 187 dinara po litru.

U poslednjih mesec dana cena nafte je varirala. Cena referentne nafte brent početkom avgusta spustila se na oko 76,3 dolara po barelu, da bi sredinom meseca nakratko skočila na 82 dolara po barelu nakon pretnji Irana da će napasti Izrael zbog ubistva političkog lidera Hamasa Ismaila Haniyeha.

 

 

Međutim, intenzivni pregovori Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sa Izraelom i Hamasom o prekidu vatre u Pojasu Gaze ohladili su cenu nafte koja se ove nedelje spustila na 76 dolara po barelu, što je najniža vrednost od januara.

Gepolitička situacija i tržišni podaci ukazuju da će cena nafte nastaviti da pada, a taj pad bi mogli da osete i srpski vozači u nedeljama pred nama. Bloomberg Adrija istraživala je zbog čega se može očekivati dalji pad cene nafte na svetskom tržištu i samim tim pad cene goriva na pumpama u Srbiji. Pored ostalog, to su dešavanja na Bliskom istoku i pregovori o prekidu vatre u Pojasu Gaze koji hlade cenu nafte.

Takođe, svet se i dalje suočava sa padom potražnje nafte koji je najprimetniji u najvećem svetskom uvozniku ove sirovine – Kini, dok je OPEC smanjio projekcije rasta svetske tražnje u 2024. za 135.000 barela dnevno.