Olakšanje na tržištu donose vesti o padu cena nafte i gasa. Cena nafte je u padu nakon intenzivnih pregovora o prekidu vatre u Gazi, dok cena gasa pada jer su evropska skladišta napunjena skoro do čepa.
Kompanija Bambi je saopštila da Plazma verovatno neće biti dostupna svuda neko vreme, nakon što je krajem juna požar zahvatio njihovu fabriku u Požarevcu. "Budući da će zbog štete uzrokovane požarom, dinamika proizvodnje biti prilagođena raspoloživim kapacitetima, pretpostavlja se da Plazma i drugi brendovi neće biti kontinuirano prisutni na rafovima radnji kao dosad", saopštili su iz kompanije.
Ovo je pet najvažnijih vesti koje danas treba da znate.
Kostić želi da proda akcije Addika koje je kupio i smanji udeo ispod 10 odsto
Ni Slovenački NLB ni Agri Europe Cyprus Miodraga Kostića nisu uspeli da kupe udeo u Addiko Banku koji su želeli, a Kostićeva kompanija sada želi da se reši i onog dela akcija do kog je uspela da dođe.
Ponudu kompanije Miodraga Kostića Agri Europe Cyprus za kupovinu 3,3 miliona akcija Addiko Banka prihvatili su investitori koji poseduju 12.853 akcija, odnosno 0,07 odsto, a u utorak je propala i ponuda NLB koja je želela da kupi ceo kapital austrijske banke.
Iz Agri Europea sada kažu da im je namera da udeo u kapitalu Addiko banka spuste ispod 10 odsto. Ako ponuda prođe odobrenje regulatora, "AEC će držati 1.960.754 akcije Addiko Banka. Ovo odgovara udelu od oko 10,06 odsto", naveli su u saopštenju.
Sa druge strane, ako menadžment banke to odobri, AEC će prodati barem 11.000 akcija kako bi udeo u kapitalu Addika bio ispod 10 odsto, navodi se u saopštenju. Nije naveden razlog za ovakvu odluku.
Zašto pijemo skuplju kafu nego Italijani i Belgijanci
Kafa jeste poskupela svuda u svetu zbog rasta cene sirovina, ali u Srbiji izgleda najviše. Kako drugačije objasniti da 250 grama kafe poznatog italijanskog brenda košta 999,99 dinara (8,5 evra) u Maxiju, a u Italiji odakle je uvozimo, isto pakovanje te kafe košta 2,72 evra. Dok je Delhaize, vlasnik srpskog Maxija, u svojim sueprmarketima u Belgiji prodaje po ceni od 4,49 evra.
Ovo ne čudi, ako se zna da su marže na kafu u velikim trgovinskim lancima u Srbiji 20,8 odsto i prema analizi Republičkog zavoda za statistiku spadaju među najviše marže na prehrambene prozvode.
Sa druge strane, analiza Eurostata, koja je objavljena u junu, pokazuje pak da su cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji zaključno sa 2023. godinom bile na oko 96 odsto proseka EU 27, pri čemu 18 od analizom obuhvaćenih 37 zemalja ima viši nivo cena hrane od Srbije.
Na stranu to što su kod nas niže plate nego u EU, pa bi po logici stvari i cene trebalo da budu niže.
Dragan Stojković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Bloomberg Adriju da u navedenom slučaju treba uzeti u obzir carinu, potom veličinu tržišta i efikasnost kanala marketinga.
U Obrenovcu niče prva fabrika koja će cement praviti od pepela
Pored termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu biće izgrađena fabrika u kojoj će se proizvoditi cement od pepela. Investicijom od oko 110 miliona evra, cementara Lafarge mogla bi da reši dugogodišnji problem nagomilavanja pepela u Srbiji. To će biti prvi put u Srbiji da se izgradnjom fabrike uz termoelektranu planira korišćenje pepela na njegovom izvorištu.
Pepeo koji kao otpad nastaje u termoelektranama predstavlja veliku i ekološku i finansijsku štetu. Termoelektrane u Srbiji na godišnjem nivou proizvedu između šest i sedam miliona tona pepela, koji se taloži na oko 1.600 hektara, a ovo odlaganje Elektroprivredu Srbije (EPS) košta milijarde dinara.
I ne samo to. Pepeo koji se odlaže na deponijama dalje završava u vazduhu, a na kraju u našim plućima. Zagađuje i zemlju i vodu.
Kompanija Lafarge koja posluje u Srbiji ponudila je Vladi Srbije da u Obrenovcu, u blizini najveće termoelektrane u zemlji "Nikola Tesla", izgradi fabriku za proizvodnju cementa. Plan je da se u toj fabrici koristi isključivo pepeo za proizvodnju cementa, i to ne samo pepeo iz termoelektrana u Srbiji, već i pepeo sa pepelišta iz termoelektrana zemalja u okruženju.
Beogradska berza dobila novog direktora
Beogradska berza je nakon ostavke Ivana Leposavića, koji je na čelnom mestu proveo manje od godine, dobila novog izvršnog direktora. Novi direktor, Lazo Ostojić, iskustvo je stekao trgujući hartijama od vrednosti na domaćem tržištu kapitala.
Prema njegovom profilu na LinkedInu, Ostojić je trenutno zaposlen kao viši poslovni konsultant u Ministarstvu finansija.
"Tokom svoje karijere, Ostojić je učestvovao u brojnim značajnim transakcijama spajanja i akvizicija vodećih privrednih društava u zemlji, čime je stekao reputaciju istaknutog stručnjaka u ovoj oblasti. Takođe, bio je angažovan kao ekspert od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetske banke, gde je radio na analizi izazova tržišta kapitala i pronalaženju rešenja za unapređenje i jačanje finansijskog tržišta u Srbiji", kažu sa Beogradske berze.
Sledi...
U Njujorku se održava sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o situaciji u Pojasu Gaze.
Evropska centralna banka objavljuje zapisnik sa poslednjeg sastanka o monetarnoj politici.
U Džekson Holu u Vajomingu počinje ekonomski simpozijumu, a na kojem učestvuju centralni bankari, ministri finansija, akademici i učesnici na finansijskim tržištima iz celog sveta. Komentari i govori centralnih bankara i drugih uticajnih zvaničnika mogu stvoriti značajnu volatilnost tržišta. Govor predsednika Federalnih rezervi Jeromea Powella očekuje se u petak.