Zašto više nego ikad koristimo ugalj koji doprinosi klimatskim promenama

Sigurno je da izbegavanje najtežih posledica klimatskih promena zahteva postepeno ukidanje elektrana koje koriste ugalj, koji je najveći izvor emisije ugljen-dioksida.

Međutim, dešava se suprotno. Iako temperature na Zemlji obaraju nove rekorde i naučnici upozoravaju da klima dostiže opasne prelomne tačke, količina uglja koji se troši i dalje raste. Osnovni problem je jednostavan, kad god je sigurnost snabdevanja električnom energijom upitna, imperativ za obuzdavanje globalnog zagrevanja sklizne s dnevnog reda. 

1. Koliko je svet zavistan od uglja? 

Prema Emberu, istraživačkom centru za klimu, ugalj je najprljavije fosilno gorivo, najveći je izvor električne energije, i činio je 35 odsto svetske proizvodnje 2023. godine. Prirodni gas je bio drugi sa više od 22 odsto. Od 2006. do 2014. ugalj je bio izvor najmanje 40 odsto globalne proizvodnje električne energije, prema Međunarodnoj agenciji za energiju, pariškoj organizaciji razvijenih zemalja koja ima za cilj da osigura stabilno svetsko tržište. 

Bloomberg Mercury

2. Zašto je teško odustati od uglja? 

Zemlje u razvoju cene ugalj kao jeftin i pogodan izvor energije koji mogu koristiti za modernizaciju svojih ekonomija - baš kao što su to činile zapadne zemlje pre njih. U Kini i Indiji, koje su dva najveća potrošača, upotreba uglja gotovo kontinuirano raste decenijama. Zajedno, oni su bili odgovorni za dve trećine svetske upotrebe uglja 2023, u poređenju sa 35 odsto 2000. godine. Ovo je u velikoj meri nadoknadilo napredak industrijski razvijenih zemalja, posebno SAD i evropskih zemalja, u povećanju obnovljivih izvora energije.

I u mnogim zapadnim zemljama ugalj ostaje otporan, nastavak korištenja se očekuje zbog rasta potražnje za električnom energijom - prvenstveno zbog elektrifikacije ličnih prevoznih sredstava i grejanja u domaćinstvima, kao i brze ekspanzije centara za podatke, a sve ovo odlaže planove za zatvaranje elektrana koje koriste ugalj.

Paradoksalno, kretanje ka neto nuli pomaže u podršci potražnji za ugljem u kratkom roku, budući da se veći deo proizvodnje električnih vozila, solarnih panela i drugih klimatski prihvatljivih tehnologija odvija u Kini gladnoj uglja.

3. Zašto je upotreba uglja u SAD i Evropi ostala velika?

Ugalj je imao divlju vožnju od pandemije kovida 19, kada su fabrike i kancelarije zatvorene, smanjujući potražnju za električnom energijom. Proizvođači prirodnog gasa su kao odgovor na to ograničili proizvodnju. Međutim, kada su ograničenja popustila 2021. i potražnja za električnom energijom naglo porasla, trebalo je neko vreme da se ponovo pokrene proizvodnja gasa, a komunalna poduzeća okrenula su se uvek dostupnom uglju kako bi svetla bila upaljena. Zatim je usledila puna invazija Rusije na Ukrajinu 2022. godine, koja je pokrenula evropske sankcije. Rusija je počela da obustavlja isporuke gasa u Evropu, što je povećalo upotrebu uglja kako bi se nadomestio taj nedostatak. 

A počevši od kraja 2023. godine, komunalna poduzeća bila su iznenađena brzim rastom potrošnje energije iz centara za čuvanje podataka, posebno energetski gladnih aplikacija poput veštačke inteligencije. Očekuje se da će to povećati potražnju za ugljem. 

4. Da li Kina i Indija smanjuju potrošnju?  

Dve najmnogoljudnije nacije suočavaju se sa sve većim pritiskom da zadrže struju kroz mrežu usled naglog povećanja potrošnje električne energije. Kina ubrzano instalira vetroelektrane i solarnu energiju, iako bi ova zemlja uskoro mogla dostići vrhunac potrošnje uglja. Međutim, ugalje će se i dalje koristiti za balans povremene proizvodnje iz obnovljivih izvora. Ova zemlja koristi više od polovine svetskog uglja i 2023. godine činila je 95 odsto novoizgrađenih elektrana na ugalj u svetu, ali predsjednik Xi Jinping obećao je da će uptreba dostići vrhunac do 2026.

Indija takođe povećava svoju flotu elektrana na ugalj, s planovima za povećanje kapaciteta u 2025. godini, više nego što je to bio slučaj u gotovo čitavoj deceniji. Ugalj osigurava oko tri četvrtine električne energije u zemlji i vlada očekuje da će on ostati glavni energetski oslonac još najmanje deset godina. 

5. Šta je s drugim zemljama?  

Delegati iz gotovo 200 zemalja postigli su istorijski dogovor krajem 2023. na godišnjoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi u Dubaiju o prelasku s fosilnih goriva, uključujući ugalj. To je bio prvi put da su se pregovarači saglasili da se uhvate ukoštac sa osnovnim uzrokom klimatskih promena, iako kritičari kažu da sporazum ima nekoliko rupa koje bi mogle usporiti napredak.

6. Kakvi su izgledi?  

Istraživači su potvrdili da je 2023. godina bila dosad najtoplija godina u istoriji planete. Ali IEA smatra da će potražnja za ugljem ostati stabilna do 2025. godine, nakon što je porasla za 2,6 odsto da bi 2023. godine dostigla još jedan rekord. Svetski lideri će morati da pojačaju međunarodne napore da ograniče potrošnju uglja kako bi postigli široko citirani cilj globalnih emisija "neto nula" do 2050. godine.

Neto nula znači da su emisije fosilnih goriva smanjene do tačke u kojoj druge inicijative, kao što je sadnja drveća ili korišćenje tehnologije za povlačenje ugljen-dioksida iz vazduha, nadoknađuju ono što ostaje. Da bi se ovo postiglo do 2050. godine, globalna upotreba uglja bi morala da opadne za više od 90 odsto, a ono što je ostalo moralo bi da se reši u postrojenjima koja mogu da hvataju i skladište emisije, kaže IEA.
 

(Kroz svoju filantropiju, Michael R. Bloomberg, osnivač i većinski vlasnik Bloomberg News matične kompanije Bloomberg LP, podržava napore širom sveta da se energija iz uglja zamenim čistijim alternativama.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar