Emisije ugljen-dioksida su na putu za jedno od najvećih povećanja zabeleženih ove godine, gurajući planetu bliže katastrofalnim klimatskim promenama.
Taj skok je nastao kao posledica zagađenja izazvanog ljudskim faktorom, ali i zbog toplotnog talasa koji stvari El Ninjo, koji slabi sposobnost svetskih prirodnih ponora ugljenika da apsorbuju CO2, objavio je Met Office. Predviđeno povećanje prevazilazi putanju koja je potrebna da bi se ispunio cilj Pariskog klimatskog sporazuma da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusovih iznad predindustrijskih nivoa.
To je ono što naučnici - uključujući Međuvladinu komisiju za klimatske promene koju podržavaju Ujedinjene nacije - kažu da treba ispuniti kako bi se izbegli najsmrtonosniji uticaji klimatskih promena, kao što je nepovratno otapanje ledenih pokrivača koje dovodi do opasnog porasta nivoa mora.
Opširnije
Emisije CO2 u Nemačkoj najniže u poslednjih 70 godina, ali klimatski ciljevi još daleko
Emisije ugljen-dioksida u Nemačkoj pale su na najniži nivo u poslednjih 70 godina, uz pomoć smanjenja industrijske proizvodnje i manje proizvodnje uglja.
08.01.2024
Emisije CO2 koje emituje privreda EU smanjene za 22 odsto od 2008.
U 2022, emisije gasova staklene bašte nastale ekonomskim aktivnostima preduzeća u EU iznosile su 3,6 milijardi tona ekvivalenta CO2.
28.12.2023
Pitajte astmatičare koliko dim od požara može biti opasan
Astma i klimatske promene su povezane
08.07.2023
Svet se ponovo vraća fosilnim gorivima
Istorijski pad emisije ugljen-dioksida i potrošnje energije tokom pandemije kovida 19 preokrenuo je kurs.
29.06.2022
Efekat rashlađivanja klime u šumama je veći nego što se mislilo
Šume su moćan ali i problemima opterećen saveznik u borbi protiv klimatskih promena.
01.06.2022
Met Office predviđa da će prosečna godišnja koncentracija CO2 u Mauna Loi na Havajima - gde podaci datiraju iz 1958. godine - biti za 2,84 dela na milion veća u 2024. nego u 2023. Taj centralni scenario bio bi četvrti najveći porast u tzv. Kilingovoj krivi (merenje akumulacije gasova staklene bašte u Zemljinoj atmosferi) za 65 godina.
Međutim, s obzirom na opseg neizvesnosti, to bi mogao biti i najveći skok u istoriji, saopštio je Met Office. Čak i uklanjanje uticaja El Ninja i dalje bi dovelo do povećanja koje predstavlja rizik za klimatske ciljeve, dodaje se.
"Čak i kada kompenziramo privremene efekte El Ninja, otkrivamo da bi emisije izazvane ljudima i dalje uzrokovale da porast CO2 u 2024. bude na apsolutnim granicama usklađenosti sa putevima od 1,5 stepeni", rekao je Richard Betts, autor knjige Prognoza Met Officea.
Dok je skoro 200 vlada potpisalo Pariski sporazum 2015. godine, čini se da je sve veća verovatnoća da će svet preći granicu zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa. Godine 2023, prosečna globalna temperatura je već bila za oko 1,5 C viša od predindustrijske ere, dok rane procene sugerišu da će ove godine biti 1,3 do 1,6 stepeni viša.
Prognoze dolaze kada se naučnici IPCC sastaju u Istanbulu kako bi postavili mapu puta za sledeći ciklus izveštaja. Rekli su da bi se za postizanje cilja od 1,5 stepeni, rast atmosferskog CO2 morao brzo usporiti i potpuno zaustaviti u naredne dve decenije.
Ali ovogodišnje projektovano povećanje koncentracije CO2 znatno je iznad sva tri scenarija kompatibilna sa 1,5 stepeni po modelu IPCC-ja, saopštio je Met Office.