Koji su rizici od proširenja rata na Bliskom istoku?

U ratu između Izraela i palestinske grupe Hamas, najmoćniji saveznik svake od ove dve strane stao je iza nje. Da bi podržale Izrael, SAD su prebacile dodatne ratne brodove, avione i trupe na Bliski istok i ubrzale isporuke municije. Iran, koji podržava Hamas, rekao je da će na vojnu operaciju Izraela protiv te grupe odgovoriti antiizraelske i antizapadne grupe koje podržava takozvana osovina otpora. Rat između Izraela i Hamasa, koji SAD i Evropska unija smatraju terorističkom grupom, već je podstakao nasilje u drugim delovima Bliskog istoka i izazvao zabrinutost zbog šireg sukoba. Ovo su neke oblasti koje zadaju brige:

Liban

Nakon što su Hamasovi militanti masakrirali 1.200 ljudi u Izraelu sedmog oktobra i započeli rat, libanska paravojna organizacija Hezbolah počela je da lansira projektile, minobacačke i raketne udare na severni Izrael u znak solidarnosti sa Hamasom. Prekogranični sukob između Izraela i Hezbolaha - koji je pod velikim uticajem iranske elitne Islamske revolucionarne garde - postao je svakodnevna pojava, i preti da otvori drugi front rata. I Hamas i Hezbolah dobijaju sredstva, oružje i obuku od Irana. Hezbolah ima veću, profesionalniju borbenu snagu od Hamasa i, procenjuju izraelske vlasti, skoro 10 puta veći broj projektila. Izrael i Hezbolah su vodili ponovljene borbe, uključujući rat 2006. godine.

Crveno more

Druga grupa povezana sa Iranom, pobunjenička grupa Huti koju kontrolišu severozapadni Jemen, pokrenuli su niz napada na brodove koji plove Crvenim morem. Huti, koji su takođe pokušali da napadnu Izrael raketama i bespilotnim letelicama, kažu da protestuju protiv vojne kampanje protiv Hamasa gađajući bilo koji brod koji ima veze sa Izraelom, iako takva veza nije bila očigledna za neke od pogođenih brodova. Napadi na Crveno more naveli su brodarske kompanije da preusmere brodove oko juga Afrike, što predstavlja duže i skuplje putovanje. SAD i saveznici su raspravljali o preduzimanju vojne akcije protiv grupe Huti, ali postoji zabrinutost da bi takva akcija izazvala širi regionalni sukob.

Bloomberg

Irak

U Iraku, američke vojne snage - od kojih 2.500 ostaje u zemlji u misiji sprečavanja ponovnog oživljavanja Islamske države - bile su napadnutne u više navrata od sredine oktobra. Odgovornost je preuzeo krovni entitet koji sebe naziva Islamski otpor, koji je povezan sa Iranom i koji ga podržava. SAD su uzvratile selektivno. Nakon što je Islamski otpor u napadu dronom 25. decembra ranio tri američka vojnika u severnom Iraku, SAD su uzvratile udarom na tri postrojenja u Iraku. Operacija je ciljala, između ostalih grupa, Kataib Hezbolah, koji podržava Iran, a koji je odvojen od Hezbolaha i koji SAD označavaju terorističkom organizacijom. Udar je izazvao trvenja između SAD i Iraka, što je iračka vlada osudila, rekavši da je ubijen pripadnik oružanih snaga te zemlje.

Sirija

Oko 900 američkih vojnika koji su još uvek u Siriji -  takođe u misiji borbe protiv terorizma - više puta su napadale paravojne organizacije koje su u savezu sa Iranom. Ovi napadi su takođe izazvali ograničene udare odmazde od SAD. Jedan 12. novembra rizikovao je direktnu konfrontaciju između SAD i Irana: SAD su udarile na objekte u istočnoj Siriji koje koristi iranska Revolucionarna garda, koja organizuje i naoružava paravojne organizacije u inostranstvu. Sirija je takođe poprište sukoba između Irana i Izraela. Iran je 25. decembra saopštio da je u izraelskom vazdušnom udaru u Damasku ubijen visoki komandant Revolucionarne garde. Ranije je Izrael pojačao napade na paravojne organizacije koje podržava Iran u Siriji nakon što su se približile izraelskoj granici.