Izrael sledeće godine izdvaja osam milijardi dolara više za odbranu

Izrael će morati da poveća potrošnju za odbranu za najmanje 30 milijardi šekela (8,3 milijarde dolara) sledeće godine, prema Ministarstvu finansija.

Ministarstvo, u dokumentu predstavljenom parlamentu u ponedeljak, kaže da će ukupan budžet za 2024. verovatno morati da iznosi 562 milijarde šekela, u poređenju sa 513 milijardi kada je plan potrošnje prvi put odobren prošlog maja.

Pored vojnih troškova, ministarstvo je saopštilo da će biti potrebno dodatnih 10 milijardi šekela za pokrivanje evakuacije oko 120.000 ljudi iz severnih i južnih pograničnih oblasti Izraela, veći budžet i za policiju i druge bezbednosne službe i rekonstrukciju naselja uništenih tokom Hamasovog napada 7. oktobra.

Projekcije naglašavaju visoku finansijsku cenu rata za Izrael, koji je mobilisao stotine hiljada rezervista za svoju kopnenu operaciju protiv Hamasa u pojasu Gaze na jugu, i rasporedio više trupa na severu da se suprotstavi pretnjama militanata Hezbolaha sa sedištem u Liban. Koristi ogroman broj skupih projektila za svoje vazdušne napade u Gazi i za presretanje raketa i dronova ispaljenih na izraelsku teritoriju.

Dokument Ministarstva finansija pretpostavlja da će se borbe visokog intenziteta u Gazi završiti u prvom kvartalu 2024, što će verovatno omogućiti Izraelu da demobiliše neke rezerviste. Dok su SAD vršile pritisak na Izrael da pređe sa vojnog napada velikih razmera na ciljanije operacije kako bi se smanjio broj žrtava palestinskih civila, izraelski premijer Benjamin Netanyahu je više puta rekao da će rat trajati onoliko dugo koliko je potrebno da se uništi Hamas. On i njegov kabinet nisu stavili vremensku liniju na intenzivni period borbi, ili na sam rat u širem smislu.

Bloomberg

Ministarstvo je saopštilo da će dodatna sredstva biti potrebna bez obzira na dodatnu pomoć SAD. Dodaje se da je za veće troškove duga potrebno još četiri milijarde šekela.

Očekuje se da će državni prihodi opasti za 35 milijardi šekela zbog nižih poreza na preduzeća i nekretnine, kao i usporavanja privatne potrošnje.

Ako se ne izvrše nikakve izmene u planiranom oporezivanju, fiskalni deficit bi narastao na blizu šest odsto bruto domaćeg proizvoda, daleko iznad granice od 2,25 odsto utvrđene zakonom, navodi se u dokumentu.

Vlada je spremna da razgovara o mogućim fiskalnim promenama i povećanju gornje granice deficita, za koji Ministarstvo finansija preporučuje da ne bi trebalo da pređe između 4,5 odsto i pet odsto BDP-a 2024. godine.

Hamas, koji su SAD i Evropska unija proglasile terorističkom organizacijom, u svom napadu ubio je oko 1.200 ljudi i oteo 240. Više od 20.000 ljudi je od tada umrlo u Gazi, saopštilo je ministarstvo zdravlja palestinske enklave koju vodi Hamas.